Pored otkrivanja pravih namera huligana“ i vandala“, gospođi Trivan dugujemo i za otkriće žive trudnice“ u Beogradu
Ovih dana opet se setim Srećka Šojića, simpatičnog antiheroja koji se iz redova komunističkih privrednika uzdigao u političara. Nedostaje mi ovaj plod saradnje Pavića i Laneta Gutovića, koji u moru Farmi, razvodnjene babe na selu, sapunica na Kapriju i stalnog seksa u gradu predstavlja jedinu preostalu političku satiru u Srbiji. Ipak, i tako benigna i duhovita a samim tim i opuštajuća kritika sadašnjem režimu deluje neprihvatljivo. Jer Šojić više puta govori ono o čemu mnogi nameštenici ćute: Narod će da glasa a ambasadori će da biraju“. Zato se prikazivanje Bele lađe odlaže kao i kljukanje EUsanom (obećani lek protiv bede i beznađa). Sve je teže Siniši Paviću da karikira nekog u jezivoj“ vlasti ko može da izmami osmeh. Zato s pravom očekujemo da Šojić iz pozicije večite političke udavače ode u opoziciju, kojoj se još uvek možemo i smejati.
Taman pokušam da se odmorim od mučnog sna u kojem obitavamo od jutra do večeri kad pogrešim i upalim TV. Počinju seanse. Na šifrovanoj medijskoj kući, koja je u Srbiji patentirala medijsko isleđivanje, Jelena Trivan luči novu čašu besa. Ona se bunila 90-ih, ali nije htela da spali živu trudnicu.“ Osim nove složenice živa trudnica, gđa Trivan ovde otkriva kako prava namera huligana“ i vandala“ nije bila da kroz protest protiv pederaste parade napadnu vlast, nego živu trudnicu (naravno prećutkujući da to toga i nije uopšte došlo, već do nasrtaja na kamion B92, u kome se, istina, nalazila žena koja je pregledala grudi). Ona, uspeva da dokuči kako ovde ništa nije slučajno“.
BANDA KOJA NEMA ZA KARTU DO BEOGRADA Taman kada se holandski parlament spremao da pljune na Borisovu demonstraciju sile, mi smo upalili đenovu“; Srbija je nestabilna“, što sve upućuje na ozbiljno finansiranje… na organizovani kriminal.“ Dakle, baš kao u slučaju pokojnog premijera, organizovani kriminal je taj koji stoji iza napada na režim, tu su nalogodavci i planeri! Naravno i portparolki DS i novinaru šifrovane kuće neobično je da neko (u ovom slučaju divljaci) iz unutrašnjosti Srbije dođe u Beograd a da se ne radi o organizaciji finansiranoj od organizovanog kriminala. Znaju oni kolika je beda i nezaposlenost u zemlji pa se čude kako je neko mogao da da hiljadu i više dinara kako bi došao do idiličnog kruga dvojke i javno se pobunio. Jeste da se danas realno bolje živi, ali kako ljudi mogu sebi da priušte autobusku ili voznu kartu u ovoj zemlji obilja, što je iskoristila kriznu šansu?!
Red Trivanke pa red čedomira Jovanovića u svilenoj košulji sa možda još skupljim satom.
čovek koji je paradirao sa pedofilom na čelu kolone u kojoj je bila i parola SMRT DRŽAVI“ pita se Gde je država?“ Dotični čeda koji postavlja pitanja, ali ne uspeva da odgovori kako finansira stranku i raskošni privatan život, poziva vlast i državu da budu čvrsti, jer poredak u ovoj zemlji je slab“. Zamislite, napadnuta je državna televizija, sedišta stranke, čak i one stranke čiji je predsednik – predsednik države! Da li ste svesni da, kada god Srbija napravi korak unapred, neko pokuša da je vrati unazad?“ Pita zabrinuti novinar, sada ne islednik. Taj korak unapred jeste poseta Hilari Klinton i njene pohvale Borisu Tadiću zato što je snažan lider i čini sve ne bi li napredovao večitim stazama evrointegracija. (Da li ovo snažan misli da je spreman da primeni silu po narodu, doduše samo većinskom?) Je li on zaboravio kako je zvanični Vašington hvalio Slobodana Miloševića 1996?
ŽIVETI U BARACI čeda ima originalno rešenije za građane kojima smeta narod koji se buni (da se razumemo, rešenje se nikada i ne nudi za narod već samo za građane, što je u novogovoru šifra za politički korektne, klimoglave ili EUspavane bivše pripadnike naroda) Ako želite da imate veći stan, bolji automobil, ako želite da bolje živite, morate da sprečite ovo.“ Poručuje čeda u svilenoj košulji. Eto, treba građani – građani nadzornici kao u sovjetskim gulazima – a) da se fizički obračunaju sa divljacima i huliganima (policija nek’ reguliše saobraćaj) ili da b) prijavljuju svako sumnjivo mišljenje, pokret ili pogled. A kome? Verovatno Orvelovom Ministarstvu ljubavi (futurističkom Gestapou), u koje će se MUP pretvoriti kada čeda i formalno uđe u vlast, možda i sa evroreformisanim Tomom, zašto da ne. Uostalom, eto nama Nikolića u udarnim terminima i na RTS i na isledničkom mediju gde se ispituje kao predstavnik naroda, potencijalnih vandala, dok se opet marginalizuje i satanizuje iz medija potisnuta opozicija.
Toma deluje zaštitnički, ali i odlučan za Evropu i saradnju sa SAD i Rusijom u razgovorima sa Prištinom o statusu KiM. Neće on tek tako da pristane da sa albanskim narko-kartelom pregovara o tehničkim pitanjima, nego da utvrde prvo gde je granica.
Vajni analitičari govore o huliganima i patikama. Jaka im je analiza kada zaključuju kako je neko došao, bilo iz Beograda ili iz nekog drugog kraja da protestuje, sukobi se sa policijom i rizikuje da bude uhapšen ne bi li pred kamerama ukrao par patika. Njihov pravedni bes raste sa osudom (pravog) divljanja u đenovi, ali niko da se zapita ono što provejava i u italijanskoj štampi: kako to da policija nije intervenisala 20 minuta u gradu u kojem joj treba najviše pet minuta da se pojavi na mestu incidenta i kada se ne održava međunarodna utakmica, a kamoli tada?
Kako je rekla Trivanova, ništa nije slučajno. Ko je mogao da odloži reakciju italijanske policije i ko je ubacio provokatore da pri kraju protesta polome poneki izlog u centru Beograda. Sesija na RTS o đenovi pokazala je da je režija događanja u Italiji gledala da one koji se bune poistoveti sa iskusnim, imućnim kriminalcima (argument – mogu da putuju đenovu, a i logično je da su to ovi isti što su bili u Beogradu 10. oktobra?). Takve nisam video u nedelju, ali možda me i ubede da jesam.
Naravno, nemoj da se priča o promeni granica okruga u Vojvodini, prekidanju saobraćajnih veza između Beograda i Pančeva, poskupljenju mleka, grejanja i sl… a da, nema priče ni i o puštanju građanina Jurišića da se brani sa slobode jer je greškom učestvovao u ubijanju nekoliko desetina vojnika JNA.
Sluđen nakon seansi na evropskom TV servisu, šifrovanoj medijskoj kući i drugoslovnom studiju, narodski čovek sa platicom koja mu jedva omogućava da napusti granice mesta u kojem živi (ako to i uradi izaziva podozrenje građana) može kao Ivan Denisovič Šuhov u gulagu da radosno krene na počinak pod parolom: Dok živiš u baraci – zahvaljuj Bogu od radosti, i pazi da se ne nasučeš.“
