Ratno vazduhoplovstvo do kraja ove godine, posle gotovo jednog veka, dobiće prvi srpski avion, a istovremeno, naše oružane snage mogle bi do kraja 2007. da u svoje naoružanje uvrste – prvu bespilotnu letelicu.
Oba projekta su delo stručnjaka Vojnotehničkog instituta u Beogradu koji ubrzano završavaju školski borbeni avion „Lasta“, kao i bespilotnu letelicu IBL-92.
Vojislav Dević, načelnik sektora za vazduhoplove Vojnotehničkog instituta jedan je od glavnih inženjera u razvoju „Laste“.
– Do kraja godine biće urađena dva prototipa, a za početak sledeće godine planirano je i prvo poletanje. Avion je namenjen za obuku pilota borbenih letelica, i to prve dve faze: početne i osnovne obuke. Ideja je da se na ovoj letelici izvrši oko 100 časova leta što će praktično pojeftiniti obuku za 65.000 evra – kaže Dević.
Prvi srpski avion je urađen po svim standardima američkih propisa FAR 23, prazan je težak 850, pun 1.150 kilograma i potpune je metalne konstrukcije. Raspon krila je devet metara, brzina pri horizontalnom letu 315 kilometara na čas, a pokreće ga klipno-elisni motor američke proizvodnje od 320 konjskih snaga.
– „Lasta“ izdržava opterećenje od plus šest i minus tri, što ga svrstava u red akrobatskih aviona, a mi se nadamo da će dobiti i sertifikat za civilnu upotrebu – nada se Dević i dodaje da u proizvodnji prvog srpskog aviona osim VTI učestvuju „Utva“ i „Prva petoletka“.
Uskoro i moderniji „galeb“
Naši stručnjaci 1986. godine napravili su prototip za „lasta – 1“, ali se ubrzo od svega odustalo. Poslednji projekat jeste modernizacija G-4.
– Taj modernizovani avion poleteo je samo dan pre NATO bombardovanja Jugoslavije, pa su ispitivanja bila prekinuta. Međutim, u fazi smo izrade dokumentacije i pregovora sa inostranim partnerima oko nove modernizacije G-4, pre svega u oblasti avionike – kaže Vojislav Dević.
Takođe, u Vojnotehničkom institutu je u završnoj fazi i izrada prve bespilotne letelice za potrebe naših oružanih snaga.
Potpukovnik Miodrag Marković, vođa projekta za letelicu radnog naziva „IBL-92“, kaže da je reč o niskobudžetnom projektu koji je poreske obveznike u Srbiji koštao oko milion dinara, odnosno 13,5 hiljada evra.
Propao projekat
Ova bespilotna letelica, koja će biti i prva te vrste uvršćena u naoružanje Vojske Srbije počela je da se razvija pre dve godine. Prethodno, napušten je projekat koji je razvijan od 1992.
– Nakon četiri uspešna leta, odustalo se od celog projekta 2003. zbog nerešivog problema sa upravljačkim sistemom – objašnjava Miodrag Marković.
– „IBL“ razvija brzinu do 118 kilometara, a opremljena je kompletnim sistemom „strejp daun“ inercijalne navigacije uz GPRS korekciju tri moda upravljanja. Dnevno-noćna kamera omogućava zum od 216 puta. Prenos slike trenutno se radi analogno, ali uz „vajlnes“ konekciju, to bi bilo moguće preko Interneta – objašnjava Marković i dodaje da je već sada ogromno interesovanje za korišćenjem ove bespilotne letelice.
– Već smo zbog potrebe Uprave za artiljeriju, razvili raketni motor koji omogućava da letelica poleće katapultiranjem, mada je napravljena za konvencionalno poletanje i sletanje. Takođe, mada je pravljena za potrebe naših oružanih snaga, već sada se za nju interesuje MUP Srbije, Elektrodistribucija za pregled dalekovoda, a imali smo kontakte i sa „Vodama Vojvodine“ u vreme poplava zato što je ova letelica idealna za snimke širenja poplava.
