UKIDANJE VIZA DALEKA BUDUćNOST

FRANKO FRATINI, KOMESAR EVROPSKE UNIJE ZA PRAVOSUđE I BEZBEDNOST

UKIDANJE VIZA DALEKA BUDUćNOST

• O ukidanju viza može da se razmišlja samo na veoma dug rok, a prethodno mnogo toga treba da bude učinjeno

Evropska unija bi 30. novembra ove godine trebalo da počne pregovore o viznim olakšicama za zemlje zapadnog Balkana. Pregovori bi trebalo da se završe do juna 2007. godine odlukom o pojednostavljivanju procedure izdavanja besplatnih viza za studente, naučnike, poslovne ljude i novinare. Ove vize trebalo bi da važe za više ulazaka i izlazaka za boravak kraći od tri meseca. Komisija Evropske Unije dobila je zeleno svetlo Saveta ministara spoljnih poslova EU da pokrenu dvostruke pregovore sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom. Prvi tip pregovora odnosiće se na vizne olakšice, a drugi na readmisiju odnosno prihvatanje sopstvenih državljana kojima je u zemljama EU odbijen zahtev za azil. Pošto je Tirana već zaključila ugovor o readmisiji svojih državljana koji su ilegalno pokušali da uđu u EU, sa Albanijom će biti pokrenuti samo pregovori o viznim olakšicama. Za državljane zapadnog Balkana neće biti poskupljenja, cena „šengenske“ vize ostaće 35 evra. Zapadni Balkan je izuzet iz nedavne odluke EU da za sve „treće zemlje“ od januara 2007. povisi cenu vize na 65 evra.
Komesar za pravosuđe i bezbednost Franko Fratini pozvao je prošle nedelje sve zemlje zapadnog Balkana na prvu rundu pregovora u Briselu ističući da će Komisija učiniti sve kako bi pregovori napredovali što brže. U razgovoru sa izveštačem „Vesti“ za vreme zasedanja Parlamenta Evropske Unije u Strazburu, komesar Fratini je ocenio da bi do 2008. zaključci pregovora o viznim olakšicama mogli da počnu da se primenjuju. To znači da bi bar neki građani Srbije u ambasadama zemalja EU mogli da budu pošteđeni dugog čekanja, komplikovanih procedura i plaćanja viza.

Ništa bez statusa

Da li ćete pregovarati s Kosovom o olakšavajućem viznom režimu?
– Ne. Naravno to će zavisiti od rezultata predstojećih pregovora o nezavisnosti Kosova. Sada je prerano reći kada će biti mogući ti pregovori. Za sada treba da čekamo rezultat političkog procesa i da čekamo kada će status Kosova biti određen. To je politički problem od velike važnosti i ja naravno ne mogu da ga mešam sa vrlo konkretnim pitanjem olakšavanja viznog režima.

Pregovori bi trebalo da budu zaključeni do juna 2007. Da li će zaključci i novi vizni režim biti primenjeni do 2008 godine?
-To je stvarni cilj i treba verovati da je on ostvarljiv. NJegovo dostizanje zavisi od dva faktora: prvi je da postoji volja balkanskih zemalja da učestvuju u ukupnoj strategiji bezbednosti Evropske Unije, a ne samo njenoj strategiji slobodnog kretanja. Drugi faktor je volja zemalja EU da ukažu poverenje Komisiji EU kako bi što je moguće brže zaključile ove pregovore. Države balkanskog regiona treba da sarađuju sa mnom i sa mojim saradnicima kako bismo ostvarili cilj. Pre svega to znači da treba pristupiti paralelnim pregovorima o postizanju ugovora o readmisiji. Takođe, potrebno je da mi zemlje balkanskog regiona daju jasne, sasvim jasne odgovore kada je reč o mojim zahtevima po pitanjima bezbednosti putnih isprava, bezbednosti spoljne granice Evropske Unije kao i o pitanjima prekograničnog i organizovanog kriminala. Sva ta pitanja treba da budu uključena u politički i institucionalni paket pregovora i naravno uključeni u pregovore o olakšavanju viznog režima.
Šta će se promeniti za obične građane ?
– To će biti promene za budućnost i promene na dug rok. Naša dugoročna perspektiva je da se ukinu vize. Sada je naravno reč o tome da se dobijanje viza pojednostavi i uspostavi olakšavajući vizni režim. Takođe trebalo bi da se omogući da vize ne budu skupe. To su konkretni rezultati koji će važiti za sve, a ne samo za kategorije za koje će važiti olakšavajući vizni režim. O ukidanju viza može se razmišljati samo na veoma dug rok, a prethodno, ponavljam, mnogo toga treba da bude učinjeno.

čekamo poruku iz BiH

Možete li da prokomentarišete sprovođenje reforme policije u Bosni i Hercegovini u kontekstu pregovora o olakšavanju viznog režima ?
– Mogu da kažem da bi bila potrebna bolja integracija svih policijskih struktura i bolja saradnja među njima. Takođe mogu da dodam da bi bila potrebna bolja saradnja tih policijskih struktura u BiH i sa evropskim kao što je Europol. Znam da je reforma policije u BiH trenutno negde u sredini procesa. Sada je pre svega potrebno da se reforma sprovede. To je deo političkog paketa naših pregovora o vizama. Što se više napreduje u reformi policije – to se više Bosna i Hercegovina predstavlja kao zemlja spremna na saradnju koja emituje pozitivne poruke Evropskoj uniji.

Da li po vašem mišljenju izmene u viznom režimu mogu da predstavljaju i važnu političku podršku demokratskim snagama u Srbiji čije je stanovništvo živi u izolaciji u odnosu na EU?
– Da, naravno. Dokaz da postoji sloboda kretenja je važan korak protiv izolacije. Uzmite primer studenata u Srbiji. Oni će slobodno moći da pohađaju nastavu na univerzitetima u Evropskoj uniji, da odlaze recimo u pozorište na teritoriji EU. To je naša zajednička budućnost, ne samo budućnost naroda u Srbiji.
Da li će zemlje zapadnog Balkana pregovarati zajedno ili ćete pregovarati sa svakom zemljom posebno kada je reč o promeni viznog režima ? Da li postoje specifični problemi nekih zemalja koje biste istakli ?
– Pregovaraćemo sa svakom zemljom posebno. To znači pregovaraćemo sa ministrima spoljnih poslova, ministrima pravosuđa i ministrima unutrašnjih poslova svake zemlje posebno. Cilj je da se izađe na kraj sa nacionalnim problemima. Ti naconalni problemi nisu isti. Mogu da se nabroje i neki zajednički problemi svih zemalja zapadnog Balkana. To je borba protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom, ljudima, zaštita granica prema EU, borba protiv korupcije, davanje više nezavisnosti pravosuđu – tužiocima, istražnim sudijama, javnim tužiocima i sudijama. To su zajedničke teškoće svih zemalja regiona.

LIčNA KARTA

Franko Fratini, rođen je 14. marta 1957. godine u Rimu. Završio je prava. NJegov politički uspon počinje imenovanjem na mesto sekretara vlade 1994, a godinu dana kasnije na funkciju ministra za regionalne i javne poslove. Na izborima 1996. izabran je za poslanika u italijanskom parlamentu, a od 2002. do 2004. bio je ministar spoljnih poslova u vladi Silvija Berluskonija. Imenovan je za komesara Evropske unije za pravosuđe i bezbednost 2004. umesto Roka Butiljonea kome su zbog ultradesnih stavova poslanici Parlamenta EU uskratili poverenje. Forca Italija kojoj pripada Fratini zvanično se predstavlja kao politička partija na desnom centru, ali mnogi njeni stavovi bliski su ekstremnoj desnici. Stranku Forca Italia osnovao je Berluskoni.
Kada žele da ga iznerviraju italijanski novinari pitaju Fratinija kako to da nije ništa znao o tome da su agenti CIA na italijanskoj teritoriji kidnapovali građane osumnjičene za terorizam u vreme kada je on bio šef diplomatije.

Da li je jedna od prepreka za slobodno kretanje to što Balkan predstavlja uporište organizovanog kriminala ?
– Nedavno je objavljen jedan izveštaj koji se tiče svih zemalja Balkana. U tom izveštaju se govori o svakoj zemlji pojedinačno. Postoji naravno napredak, ali se konstatuje veliki problemi na planu saradnje sa Evropskom Unijom. Potrebno je da vlasti i policija balkanskih zemalja mnogo više sarađuju sa evropskim vlastima. Mislim pri tom na Europol, na to da treba konkretno ojačati saradnju policijskih vlasti zemalja balkanskog regiona kako sa Europolom tako i sa Eurodžastom. Takođe potrebno je da se preseku veze između različitih kriminalnih trgovina – između trgovine ljudima i trgovine drogom i trgovine oružjem. Sve ove vrste kriminalnih trgovina prolaze kroz zemlje Balkana. Predložio sam jedan plan saradnje za crnomorsku oblast pri čemu računam na saradnju Bugarske i Rumunije kao novih članova EU. Pravi izazov predstavlja uspostavljanje nezavisnog pravosuđa, dakle nezavisnosti sudija i javnih tužilaca. Na tom planu EU može da pruži ne samo političku već i finansijsku podršku što je pre svega u interesu zemalja zapadnog Balkana.