RUMUNIJA
Prema statistickim podacima iz popisa koji je u Rumuniji uraden 2002. godine, Srba ima 22.561 i cine 0,1 odsto ukupnog stanovništva. Na teritoriji Rumunije najviše Srba (96,404 procenata od ukupnog broja) živi u Banatu, i to u cetiri županije: Timiš (sa 58,831 odsto odnosno 13.273), Karaš-Severin (sa 26,958 procenata odnosno 6.082), Arad (sa 5,394 odsto odnosno 1.217) i Mehedinc (sa 5,221 procenata, odnosno 1.178 Srba).
U Bukureštu, prema istom popisu, živi 324 pripadnika srpskog naroda.
Od ukupnog broja Srba, 88,42 odsto govori srpski kao maternji jezik. Na popisu 2002. godine 463 stanovnika Rumunije koji nisu Srbi izjasnili su se da koriste srpski kao maternji jezik.
Najveci broj srpske populacije (58.4 odsto) starosti je od 15 do 59 godina, a najmanje je dece, svega 10,76 odsto. Po sposobnosti radanja dece, prema medunarodnim standardima, manje od 30 procenata pripadnika srpske nacionalne manjine teoretski bilo je sposobno da rada 2002. godine. Kod ženskog pola ovaj je procenat još manji: 26,61 odsto, što utice na natalitet.
Od ukupnog broja Srba, 39,75 procenta je aktivno stanovništvo, od cega je 94,12 odsto zaposleno.
U popisima stanovništva u Rumuniji od 1930. godine Srbi su predstavljani zajedno sa Slovencima i Hrvatima što je donekle problem u utvrdivanju promena u srpskoj populaciji tokom proteklih decenija. Korišcenje tih podataka je do neke mere moguce buduci da su Srbi uvek cinili 85 odsto u toj grupi. Pocev od popisa 1992. godine Srbi imaju zasebnu rubriku i tada ih je bilo 29.080. Ukoliko se taj broj uporedi sa podacima iz 2002. vidi se pad u broju Srba za 6.519, odnosno 22,47 odsto. To je najveci pad u srpskoj populaciji prema svim popisima od 1930. godine. Kao uzroci takvog opadanja brojnosti navode se: pad nataliteta, negativni saldo migracije u inostranstvo, asimilacija. Takode, nagla industrijalizacija u vreme komunizma dovela je do prelaska znatnog broja Srba iz sela u gradove, što je imalo za posledicu razbijanje integrisanosti manjinske srpske zajednice.
Kada je rec o njihovom položaju u Rumuniji, Srbi predstavljaju jednu od 19 nacionalnih manjina, a po brojnosti su osmi.
Prema oceni tamošnjih predstavnika Srba, njihov položaj je istovetan sa položajem drugih nacionalnih manjina, a u skladu sa važecim zakonima.
Prema clanu 62 Ustava Rumunije iz 1991. godine jedna nacionalna manjina može biti predstavljena jednom organizacijom. Prema rumunskom ustavu, pripadnicima nacionalnih manjina, ukoliko na izborima ne osvoje dovoljno glasova, garantuje se jedno poslanicko mesto u parlamentu.
Rumunska vlada obrazovala je i Savet za nacionalne manjine koji se sastoji od tri predstavnika manjinskih zajednica koje su predstavljene u Parlamentu. Uloga Saveta je da ojaca veze nacionalnih manjina i njihovih organizacija, kao i da podrži njihove aktivnosti i analizira korake poduzete na polju obrazovanja manjina na njihovom jeziku.
Srbi su u Rumuniji organizovani oko udruženja – Savez Srba u Rumuniji (SSR) koje je osnovano (pod drugim imenom) 1989. godine. Prvi clan Statuta definiše SSR kao „javno i nepoliticko udruženje društvenog, kulturno-umetnickog, književnog i prosvetnog karaktera sa statusom pravnog lica“. Sedište SSR je u Temišvaru.
SSR je najviša organizacija koja brine o ocuvanju kulturnog i duhovnog identiteta srpske manjine u Rumuniji. Aktivnosti Saveza se uglavnom svode na kulturno-umetnicki sadržaj i negovanje tradicije.
Srbi nemaju politicku stranku koja bi zastupala njihove interese, vec tu ulogu vrši SSR. Po Statutu SSR, clanovi mogu istovremeno, da budu i clanovi politickih partija iz Rumunije, sa primedbom da ne bi bilo uputno da su i celnici rukovodecih struktura SSR, pogotovo na centralnom nivou.
Srbi u Rumuniji su integrisani u državne institucije. Medutim, utisak je tamošnjih Srba da bi njihova prisutnost u lokalnim institucijama mogla da se poveca, pogotovo zato što raspolažu visoko kvalifikovanim kadrovima.
Danas Srbi imaju jednog predstavnika u rumunskom parlamentu (u skladu sa clanom 62. (2) Ustava Rumunije) i on je clan parlamentarne grupe nacionalnih manjina. Položaj srpskog poslanika je ravnopravan položaju poslanika ostalih nacionalnih manjina. Njegove inicijative i podnesci prolaze istu proceduru kao i u slucaju ostalih poslanika u rumunskom parlamentu.
Što se tice obrazovnih institucija, Srbi su jedna od šest nacionalnih manjina kojoj je omoguceno da ima nastavu na srpskom. Danas u Rumuniji postoji 11 cetvorogodišnjih škola (sa manje od 500 ucenika) i sa po jednim uciteljem.
Postoje i dve osmogodišnje škole u kojima se nastava odvija na srpskom i rumunskom jeziku. U Temišvaru se nalazi Gimnazija „Dositej Obradovic“ u okviru koje funkcioniše i osnovna škola. Visokoškolsko obrazovanje na srpskom jeziku postoji na univerzitetima u Temišvaru i Bukureštu gde se nalaze katedre za srpski jezik i književnost. U pogledu školske spreme, po popisu iz 2002. godine, 98,47% Srba je pismeno. Sa završenom školom raznih stupnjeva ima ih 94,56%. Od popisanih Srba VSS ima 1.839 (8,70 odsto) gradana. U poredenju sa ostalim manjinskim zajednicama u Rumuniji, Srbi po obrazovanju zauzimaju trece mesto (posle Jevreja i Madara).
Premda spadaju u obrazovaniju populaciju, jedan od najvecih problema srpske zajednice u Rumuniji tice se upravo obrazovanja. Usled malog broja ucenika dolazi do gašenja škola na srpskom jeziku. Poredenja radi, pre i nakon Drugog svetskog rata u Rumuniji je bilo oko 9.000 srpskih daka, a danas ih je svega 450, od cega je polovina u Gimnaziji „Dositej Obradovic“ u Temišvaru.
Zbog toga su predstavnici Srba zainteresovani za vece garancije rumunske države da nece doci do automatskog ukidanja nastave na srpskom ukoliko, u nekom periodu, broj daka padne ispod propisane granice za funkcionisanje jednog odeljenja.
U Rumuniji od ranije postoje dva glasila na srpskom jeziku – nedeljnik Naša rec i tromesecnik Knjižnjvni život. Glasila finansira rumunska država, tj. SSR kroz sredstva koja namenski dobija od države. Srbija ne ucestvuje u finansiranju ovih glasila. Nedavno je pokrenut i nedeljnik Temišvarski vesnik koji štampa Srpsko-Rumunski centar za razvoj. Isti centar pokrenuo je u Temišvaru i Banat-link radio, prvi srpski radio u Rumuniji. Takode, dva sata dnevno emituje se srpska emisija na Radio Temišvaru, kao i emisija Srpski vidici u regionalom studiju temišvarske rumunske nacionalne televizije koja traje 25 minuta. Medutim, imajuci u vidu da je televizija u Temišvaru regionalna, emisiju na srpskom ne mogu da prate i oni Srbi koji žive izvan podrucja Banata.
U pogledu finansijske podrške, rumunska država srpskoj zajednici daje 600.000 evra preko subvencija SSR za sedišta organizacije i sve aktivnosti. Ta ulaganja predstavnici Srba ocenjuju kao „dovoljna“ za funkcionisanje zajednice. Pomoc Srbije iznosi oko 30.000 evra godišnje i to uglavnom preko grada Beograda i grada Novog Sada. Tu pomoc predstavnici Srba u Rumuniji ocenjuju kao „simbolicnu“ uz sugestiju da ona treba da se poveca, imajuci u vidu pomoc koja se dodeljuje drugim, manje brojnim zajednicama.
Organizovanih ulaganja Srbije u podrucja na kojima žive Srbi u Rumuniji, nema.
Kada je rec o saradnji sa državnim institucijama iz Srbije, ona postoji, ali ima odredenih manjkavosti. Kao posebno dobru, Srbi ocenjuju saradnju sa Ministarstvom dijaspore, ali, kako isticu, ona je zasnovana pre svega „na licnim i prijateljskim vezama“. Srbi ocekuju vecu podršku Matice srpske i Ministarstva prosvete po pitanju izdavaštva.
Odnosi Republike Srbije i Rumunije ocenjeni su kao dobrosusedski. Rumunija je više puta ponovila podršku Srbiji i po pitanju Kosova i Metohije
i po pitanju evropskih integracija. Upravo zbog toga postoje veoma intenzivni kontakti srpskih i rumunskih zvanicnika – predsednik Rumunije je dva puta u 2008. godini boravio u Srbiji, a uzvratne posete nacinio je i srpski predsednik. Ceste su bile i posete ministara i drugih zvanicnika. Prilikom poseta srpski zvanicnici obilaze i tamošnje Srbe. Medutim, medijski izveštaji, kao i zvanicna saopštenja, o susretima srpskih i rumunskih zvanicnika mnogo veci naglasak stavljaju na pitanje Kosova i evropskih integracija nego na položaj srpske zajednice u Rumuniji. U novembru, predstavnici Srba iz Madarske i Rumunije susreli su se sa predsednikom Srbije, narodnim poslanicima i drugim zvanicnicima kako bi ukazali na svoj položaj. U maju je u Temišvaru u organizaciji SSR održana „Evropska smotra srpskog folklora“.
