Bombardovanje SRJ 1999. godine od strane NATO-a isprovocirano je navodnim masakrom u Račku. Gotovo 10 godina kasnije istina polako izlazi na videlo, potvrđujući da 15. januara 1999. godine nije bilo masakra albanskih civila, već legitimna antiteroristička akcija. U razgovoru za „Vesti“ general Goran Radosavljević Guri, osnivač Žandarmerije, a danas direktor firme za obezbeđenje „Sectra“, koji je vodio operaciju, opisuje šta se tačno dešavalo ta tri dana, kada su dešavanja u Račku bila glavna tema svetskih medija.
• Kako je započela operacija Račak?
– Cela operacija trajala je tri dana. Bila je najavljena međunarodnoj posmatračkoj misiji, čiji je šef bio Vilijem Voker. Organizovana je sa područnim Sekretarijatom MUP-a iz Uroševca i vojskom, koja nije učestvovala, jer je u pitanju antiteroristička akcija.
• Šta se tačno tokom operacije dešavalo i kolike su snage učestovale?
– Sa obližnjeg brda sve su nadgledali strani posmatrači. Krenuli smo rano ujutru na selo u kome je živelo 2.500 do 3.000 ljudi, ali je bilo prazno, sem štaba OVK-a za Uroševac, koji se nalazio u školi. Sa naše strane učestvovalo je oko 35 pripadnika Posebnih jedinica policije, probranih ljudi, a prema spiskovima koje smo kasnije našli, u selu je bilo oko 140 pripadnika OVK-a.
Srbiju bi svakako bombardovali
• Da li bi po vašem mišljenju došlo do bombardovanja Srbije da nije bilo Račka?
– Da se razumemo, i da nije bilo Račka, Srbija bi svakako bombardovalio. To je bio neposredan povod, ali bi našli drugi, šta god da se desilo. Negde je dogovoreno bombardovanje, a NATO-u je Račak medijski poslužio kao akcija zbog koje treba početi bombardovanje.
• Do kada su borbe trajale i šta se dešavalo tokom noći?
– Selo je zauzeto predveče. Ušli smo preko njihove teritorije i napali ih s leđa, odakle su se najmanje nadali. Imali smo jednog ranjenog. Videli smo da ima mrtvih pripadnika OVK-a, ali istražni sudija Danica Marinković nije mogla da izvrši uviđaj zbog stalnih napada i pucnjave sa brda. Nismo imali dovoljno snaga da ceo prostor obezbedimo, pa smo se povukli, ali smo ostavili četu policije iz Uroševca da obezbedi prostor. Međutim, oni su tokom noći povučeni po nečijem naređenju.
• Šta ste našli u Račku?
– Našli smo mitraljeze, ručne bacače, a oružje je snimljeno i dokumentovano. Pronađeni su kompjuteri, evidencija i diskovi u štabu OVK-a. Sutradan su novine „Koha ditore“ objavile spisak nastradalih i oružje koje su zadužili. Nas je spaslo i to što su akciju pratile novinske agencije AP i Rojters, koje su sve snimile, pa se lako moglo utvrditi da nije bilo masakra.
• Ujutru je došao Vilijem Voker?
– On je dolazi sa borcima OVK-a. Odmah kreće kampanja da je u pitanju masakr. Šeta se pored leševa koji leže u neprirodnom položaju. Imate jedno telo s kečetom na glavi, a na sebi ima rupu od metka. To jutro me zovu iz štaba i pitaju šta je bilo. Kažem da nije bilo nikakvog masakra, ostavljena je jedinica u selu, gde je ona? – pitam.
• Zatim se donosi odluka da se ponovo uđe u selo?
– Morali smo da dođemo do tela, da bismo pokazali da nije bilo masakra. Ulazimo ponovo trećeg dana pod borbom i tada nam gine jedan policajac, a trojica su ranjena. Tela su zatim poslata na Institut za sudsku medicinu, gde je Helen Ranta obavila uviđaj. Na svim telima nađene su barutne čestice, što znači da su bili borci.
• Na snimcima su se videli mrtvi u civilnoj odeći. Da li su tokom noći presvučeni?
– Izašla je pogrešna teza da su bili presvlačeni. Borci OVK-a su ispod uniformi nosili trenerke i odeću, pa kada je frka, oni bace oružje, skinu se i prave da su civili. U principu, nije bitno ko je u uniformi, a ko u civilu, jer ako neko puca na vas, onda je on borac. Inače, bilo je u Račku još tela koja nisu pokazana, a bila su u uniformama.
