Deseti put Srbi izlaze na predsedničke izbore. Ipak, izgleda da nismo skloni promeni lidera. Za više od dve decenije imali smo svega tri predsednika. S media istražuje šta nas toliko opija u ličnosti harizmatskog vođe.
Ovog đurđevdana, Srbija po deseti put bira prvog čoveka države. Neko bi zbog ovog podatka mogao pomisliti da naša zemlja može da se pohvali visokim stepenom demokratske prakse. Međutim, sagledamo li stvari pažljivije, uočićemo da smo za više od 20 godina, od kad je u Srbiji uvedeno višestranačje, imali samo tri lidera koji su se smenjivali na mestu predsednika Republike Srbije.
Prvi je na tom mestu, neprikosnoveni vođa i lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević, koji je davne ’90-te godine odneo ubedljivu većinu glasova naših građana. Njega je na tom mestu smenio kandidat iste partije Milan Milutinović, ličnost ograničenog liderskog kapaciteta koji je, možda baš zbog te činjenice, na funkciji ostao do 2003. uprkos demokratskim promenama koje su se desile 2000. godine. Od pomenutog prevrata 5. oktobra Srbija je, zbog rigoroznog izbornog zakona koji je zahtevao osvajanje vlasti sa izlaznošću više od 50 odsto birača, bezuspešno birala čak tri puta – dva puta 2002. i 2003. godine.
Trećeg lidera kojeg će srpska istorija pamtiti, konačno smo odabrali 2004. godine, kada je promenjen izborni zakon. Srbija je bila umorna od toliko biranja i izbornih kampanja, pa je na izbore izašlo 47 odsto građana sa biračkim pravom. U drugom krugu Boris Tadić je pobedio kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.
Srbe opijaju harizmatični lideri
Ovog proleća Srbija ponovo bira prvog čoveka države ili, ako je politički korektno reći – vođu! Nameće se pitanje šta je Srbima toliko opojno u ličnosti vođe ili zašto nismo skloni promenama koje su oličenje demokratije.
– To što smo mi imali samo tri predsednika znači da nismo previše odmakli od sistema u kome smo imali doživotnog predsednika – kaže za S media portal profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. – Mi smo personalizovana, ne naročito demokratska politička kultura, kojoj mnogo više od političkih programa znače lideri stranaka i njihova harizma.
Političke promene dogodile su se u Srbiji pre više od decenije, ali izgleda da nismo odmakli daleko od prljanja u tranzicionom blatu. To potvrđuje i sociolog kulture Ratko Božović, koji ukazuje da je Srbija i dalje pod balastom tradicionalizma i autoritarnog mentaliteta:
– Vezujemo se za lidera, a on ima svu moć! On navodi, razvodi, uvodi… Tu se javlja veliki problem; ako idemo za vođom, pitanje je da li idemo za zakonima, institucijama i pravnom državom!
Prema rečima profesora Stojiljkovića, takva situacija se preliva na kompletan politički život u Srbiji:
– Stranku hendikepira ako nema harizmatičnu ličnost u svojim redovima, a oni koji je imaju su u prednosti. Svi rade na tome, uključujući i medije, da svaku važnu stvar vežu za određenu ličnost.
Božović: Veži konja gde gazda kaže!
Profesor Božović upozorava da se u Srbiji ustalilo strančarenje kao politički obrazac, koje ne priliči građanskom društvu:
– Nikako da napustimo model ’Veži konja gde gazda kaže’!
Ozbiljne primedbe Božović izlaže i na račun srspske političke kulture koja se odvija u zemlji čuda:
– Znamo da je politika umetnost mogućeg, a naša politička kultura je takva da je već odavno ostarivanje iracionalnog i nemogućeg. Postoji i ona naša stara boljka, a to je strah od promene, a onda i sa ono malo čemera i jada koji postoji u realnosti ne želi se otići od poznatog koncepta.
Tadić kao Putin?!
Ispostavilo se da Srbija i ove godine, nešto ranije nego što je trebalo, bira predsednika na đurđevdan.
– Postoji veliko nezadovoljstvo vlašću, koju sledi verbalna anticipacija promene koja, međutim, ništa ne garantuje. Građani ne čine ništa dobro ako delaju iz inata – upozorava Božović.
Suprotno stanovište zauzima profesor Stojiljković, koji demokratsko otrežnjenje Srba vidi u odlasku aktuelnih lidera političkih partija.
– Poruka ovih predsedničkih izbora trebalo bi da bude da su ovo poslednji izbori za predsednika Tadića, ukoliko ne želi da se igra Borisa Putina! A ako imamo imalo demokratskog sentimenta i kulture, ovo bi trebalo da budu poslednji izbori i za Tomislava Nikolića, naročito ako i treći put ne bude imao sreće da pobedi. To bi onda trebalo da doprinese promeni političke matrice kod nas – zaključuje Stojiljković.
Hronologija predsedničkih izbora
1990.- Prvi višestranački izbori za predsednika; – Održani 9. decembra; – Ubedljivu pobedu odneo Slobodan Milošević(65,34%), a drugi je bio Vuk Drašković (16,40%).
1992. – Vanredni vanredni predsednički izbori; – Održani 20. decembra; – Pobedio Slobodan Milošević (53,24%), a kandidat opozicije Milan Panić osvojio 32,11%.
1997. – 21. septembra (drugi krug 5. oktobra); – Učestvovalo 17 kandidata; – U drugom krugu učestvovali su kandidat socijalista Zoran Lilić i lider radikala Vojislav Šešelj. Lider SRS-a je pobedio, ali na izbore je izašlo 48,97% birača, pa nije bilo pobednika; – Novi izbori raspisani su za 7. decembar; Milan Milutinoviću drugom krugu pobedio Vojislava Šešelja.
2002. – Izbori raspisani za 29. septembar;- U prvom krugu najviše glasova dobili su Vojislav Koštunica i Miroljub Labus. U drugom krugu, 13. oktobra, Koštunica je dobio više od Labusa ali na birališta nije izašao dovoljan broj glasača , pa predsednik nije izabran. Novi izbori raspisani su za 8. decembar, ali opet bez potrebnih više od polovine birača…
Hronologija predsedničkih izbora
…2003.-V.d. predsednika Srbije Nataša Mićić raspisala nove izbore za novembar. Od šest kandidata, najviše glasova dobili su Tomislav Nikolić i Dragoljub Mićunović, opet bez pobednika jer nije izašao dovoljan broj birača .
2004.- Početkom godine ukinut je cenzus od 50% upisanih birača. Za v. d. šefa države izabran je Predrag Marković. On je aprila 2004. raspisao nove predsedničke izbore, a u drugom krugu, 27. juna, Boris Tadić je osvojio 53,2% glasova i tako je izabran za trećeg predsednika Republike Srbije. Nikolić je osvojio 45,40 %.
2008. -Nakon donošenja novog Ustava Srbije 2006, raspisani su predsednički izbori. – U drugom krugu, održanom 3. februara, Boris Tadić je većinom glasova – 50,5%:47,7% pobedio Nikolića i po drugi put – prvi put po novom Ustavu – postao predsednik Srbije.
Jelena Brkić
