Šiptarski ekstremisti opet udaraju u „ratnicke bunjeve“.
Kasno uvece, u cetvrtak, 8. jula, albanski teroristi su, rucnim bacacem, napali vozilo sa pripadnicima Žandarmerije Nenadom Nikolicem(33) i Milošom Cerovicem(33), koji su se nalazili u redovnoj patroli u selu Lucane, kod Bujanovca.
Samo pet dana kasnije, u noci izmedu 13. i 14. jula, u Preševu, u ulazi stambene zgrade, u kojoj pretežno žive srpski vojnici i policajci, eksplodirala je naprava velike razorne moci. Eksplozija se dogodila 45 minuta posle ponoci u naselju Željeznicka stanica, u kojem žive preševski Srbi.
Od snažne detonacije popucali su prozori na oko 20-tak okolnih zgrada i kuca.
Povredene su dve osobe: Aferdita Šabani(43) i Donik Zairi(13), sin policajca, Albanca.
Presecen je i jedan lanac krijumcarenja oružja. Srpski žandarmi su, istog dana, uhapsili đenana Mehmetija, iz Miratovca kod Preševa, zbog sumnje da je svojim kamionom prevozio naoružanje, municiju i vojnu opremu sa Kosova. MUP Srbije raspolaže ekskluzivnim snimcima, na kojima se vidi kako Fadilj Fera iz Gnjilana i Refik Baša, iz Kosovsne Kamenice, inace pripadnici kosovske policije, u selu Velekince kod Gnjilana, tovare razlicito naoružanje u Mehmedijev kamion.
U kuci Ljuljzima Ibišija Ljuljija, jednog od voda tzv. OVPMB na ovim prostorima, i clana „gnjilanske grupe“, policija je zaplenila velike kolicine naoružanja i oznake sa znakom OVK.
Oba bombaška napada, ministrar policije Ivica Dacic, okarakterisao je kao „cist teroristicki akt, na koji ce država najenergicnije odgovoriti“.
Posle ovih teroristickih napada šiptarskih ekstremista, i energicnog odgovora srpskih snaga bezbednosti, medu albanskim politickim liderima u preševskoj dolini, naglo je porasla temperatura, što je dodatno naelektrisalo situaciju.
Kao i obicno, preševska politicka elita je zamenila teze pa je reakciju policije, prilikom pretresa kuca Albanaca osumnjicenih za teška krivicna dela i organizovani kriminal, (ne)ocekivano protumacila kao prekomernu upotrebu sile?!
Ponovo su se u preševskoj dolini povampirile price o kosovizaciji juga Srbije. Lideri Albanaca su (gotovo) jednoglasni: porucuju da se nece smiriti sve dok Žandarmerija, koja im, navodno, ugrožava ljudska prave, ne napusti Preševo i ostale opštine juga Srbije.
Doduše, narodni poslanik Riza Haljimi je osudio teroristicke napade, ali govori (i) o „nagomilanim problemima“, a veliki broj pripadnika Žandarmerije u Preševu, Bujanovcu i Medvedi tumaci kao „nezvanicno nametanje vanrednog stanja“.
Pridružio mu se i predsednik opštine Bujanovac Šoip Kamberi. Odbornici Skupštine opštine Preševo su otišli i korak dalje: traže (i) da ministar policije Ivica Dacic podnese ostavku!
Predsednik opštine Preševa Ragmi Mustafa cak ne krije da bi albanski lideri tražili da se tri opštine preševske doline pripoje Kosovu, ali, kako kaže, samo u slucaju da deo Kosova pokuša da se odvoji i da se pripoji Srbiji.
Albaski lideri, inace, nikad nisu stavili van snage referendumsku odluku, iz 1991. godine, da Kosovo postavne nezavisna država, a da se opštine Preševo, Bujanovac i Medveda pripoje Kosmetu.
– Nisam iznenaden, sve je vec videno i, nažalost, ocekivano – kaže za „Svedok“ pukovnik dr Milan Mijalkovski, profesor Fakulteta bezbednosti. – Kada su naše snage bezbednosti, 14. marta 2001. godine, pocele da ulazi u kopnenzu zonu beznednosti, niko od tih terorista, na zahtev Zapada, nije uhapšen i osuden, vec su amnestirani. Niko nije odgovarao ni za jedan zlocin, a oni su, na tom podrucju, od novembra 2000. do 14. marta 2001. godine, ubili 15-tak civila, vojnika i policajaca. Nije bilo cak ni kolektivne odgovornosti. Štaviše, Junuz Musliju, voda plitickog krila tzv. albanske oslobodilacke vojske u preševskoj dolini, sada ima politicku stranku i legalno deluje. Zašto kriti, šiptarski teroristi uopšte nisu promenili svoje ciljeve. I danas rade na razbijanju Srbije, kao što su cinili svo vreme do sada. Ako uporedimo situaciju na Kosmetu od 1990. do 1998. godine, i ono što je govorio Ibrahim Rugova, kao i ostali šiptarski lideri, videcemo da to isto sada pricaju i predsednici opština Preševo i Bujanovac. A šta govore? O represiji srpskih snaga bezbednosti, o uznemiravanju gradana, i traže da se vojska i Žandarmerija povuku iz preševske doline.
Svedok: Ali, poslanik Riza Halimi je, ipak, mada stidljivo, osudio poslednje teroristicke napade u Preševu i Bujanovcu.
Milan Mijalkovski: Da, on je javno, navodno, osudio te bombašne napade, ali mu odmah zatim smetaju srpske snage bezbednosti i prica o „nezvanicnom nametanju vanrednog stanja“. Kao i na Kosmetu 90-tih godina, šipratski ekstremisti koji izvode teroristicke akcije u preševskoj dolini, imaju podršku albanske politicke elite i lokalne vlasti.
S: Zašto su ove akcije izveli baš sada?
M.M: Procenili su da je došao trenutak da svetskoj javnosti ponovo skrenu pažnju na tzv. nerešeno albansko pitanje u preševskoj dolini. Suština je, medutim, da teroristi na tom podrucju nisu uništeni i eliminisani, kao ni uzroci koji pokrecu Albance na teroristicke akcije. Oni su se, jedno vreme, samo primirili i cekali su, po njihovom mišljenju, povoljan trenutak da ponovo krenu u destabilizaciju tog podrucja.
S: Zanimljivo je da su se, odmah po ulasku naših snaga u kopnenu zonu bezbednosti, 2001. godine, albanski teroristi i ekstremisti reorganizovali.
M.M: Tacno. Ulazak naših snaga u kopnenu zonu beznednosti završen je 31. maja 2001. godine. Vec u junu iste godine, u Prizrenu je osnovana nova, krovna, jedinstvena organizacija albanskih terorista sa Kosova, juga Srbije, Albanije i Makedonije. Nazvali su je Nacionalni komitet za odbranu i oslobadanje albanskih teritorija – i pokazali da ce nastviti sa terorizmom. Cilj im je da stvore, ne veliku Albaniju, vec jedinstvenu islamsku državu na Balkanu, u kojoj ce živeti Albanci, a koja ce se „naslanjati“ na raško-podrinjsku oblast i Goražde. To je tzv. zelena transverzala.
S: Šta treba da cini tu albansku državu?
M.M: Državu koju projektuju cinilo bi više od pola Makedonije, Albanija, Kosmet, deo Srbije južno od Niša, deo Crne Gore do Podgorice i Tivta, kao i deo grckog Epira. Komandanti šiptarskih terorista su govorili, i govore, da deluju na teritoriji koju su uzurpirali srpski, makednosnski, crnogorski i grcki pravoslavvci. Idu, dakle, na otimanje teriotorije, na stvaranje islamske države, a osnovni pokretacki motiv im je, iako to javno ne govore, planetarni džihad. Maksimalno je porasla opasnost od dalje eskalacije albanskg separatizma i terorizma na Balkanu. SAD i zapadne zemlje, koje su priznale kvazi državu Kosovo, znaju da se, ne samo na Kosmetu mego i u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Grckoj nalazi mreža Albanske nacionalne armije. Znaju cak i ko su komandanti tih jedinica, do najnižeg nivoa. Pošto su priznali Kosovo, a nisu preduzeli ništa na suzbijanju terorizma, šiptarski teroristi ce izazivati sukobe na podrucju Bujanovca i Preševa, u Makedoniji, a moguce je da to urade sinhronizovano, u isto vreme, na sva tri mesta.
S: Znaci, tzv. Nacionalni komitet za oslobodenje i odbranu alabskih teritorija postoji i danas?
M.M: Kad su SAD i pojedine države zapada, Nacionalni komitet proglasili za teroristicku organizaciju, koja ugrožava mir u regionu, albaski ekstrmisti su joj, posle godinu dana, promenili ime u Front za nacionalno ujedinjenje Albanaca. Ta ilegalna organizacija ima tri strukturalna elementa – albansku nacioonalnu bezbednost (obaveštajna i kontraobaveštajna služba), albanski nacionalni fond (ministarstvo finansija) i vojni deo, koji je, ustvari, Albanska anaconalna armija. Doduše, za poslednje terorisrticke napade još nisu preuzeli odgvornost. Ove bombašken napade su, verovatno, uradili pripadnici tzv. divizije „Adem Jašari“, koju projektuju na podrucju Kosmeta i opštinama Bujanovac, Preševvo i Medveda, gde i mobilišu teroriste.
S: Da li su napade u Bujanovcu i Preševu izveli „domaci“ teroristi ili oni sa Kosmeta?
M.M: Uopšte nije bitno da li su to uradili lokalni Albanci ili su „uvezeni“ sa Kosmeta. Kod šiptarskih terorista nije bitno da li su rodeni na Kosmetu, u Makedoniji, Albaniji, u preševskoj zolini ili na zapadu. To nije bilo bitno ni 90-tih godina, ni u vreme SFRJ. Za njihove teroristicke organizacije je svejedno gde je njhov clan roden, gde živi. Cinjenica je, medutim, da pojedini teroristi iz preševske doline, koje gone srpski sudovi, bez ikakvog problema, sasvim sigurno, borave na Kosmetu. Dolazimo do kljucnog pitanja: Kakva je moc srpske države, naše vlasti, kad do sada nije uspela da od Kfora, Unmika, sad i Euleksa, isposluje da nam isporuce teroriste koje tražimo? O kavnoj saranji mi pricamo? Medunarodne institucije, koje se nalaze na Kosmetu, štite teroriste. To im treba jasno i glasno reci. Recimo, neki clanovi tzv. „gnjilanske grupe“ i dan se nalaze na Kosmetu. Nece da ih isporuce. Kfor, Unmik i Euleks nas ignorišu, ne smatraju nas državom. To je katastrofalno!
S: Cini se da šipratski teroristi iz preševske doline „pipaju puls“ srpske države, a lokalni politicki lideri Albanaca racunaju na „strani faktor“.
M.M: Riza Halimi i Ragmi Mustava su ambasadama zapadnih država u Beogradu, uputili „dramaticno“ pismo u kome pricaju istu pricu koju je, 90-tih godina, iz dana u dan, zborio Ibrahim Rugova – o ugroženosti Albanaca. Sada su, navodno, ugroženi i u preševskoj dolini. Žale da se Albanci terorišu, ali u tim pisima-žalopojkama nema ni reci da, ustvari, pripadnici njihovog naroda izvode ozbiljne teroristiceke akcije, i destabilizuju region. Halimi i Mustafa, pretpostavljam, zbog toga nece snositi nikakve politicke posledice. Albanska politicka elita sa tog podrucja ovlaš, lakonski u javnim istupima osuduje teroristicke akcije, ali ništa više od toga. Smetaju im, medutim, odbrambene mere srpske države. Šta to znaci? Ko još pregovara sa teroristima. U pravu ste – teroristi „pipaju puls“ srpske države. Oni nisu revidirali ni jedan svoj cilj. Front za nacionalno ujedinjeje Albanaca je njihova krovna teroristicka organizacija. Zaprepašcujuce je da ga srpska vlada još nije stavila na listu teroristickih organizacija. To mora da se uradi što pre. Kad se utvrdi ko su njeni clanovi, za svakim treba raspisati medunarodnu poternicu, kao što rade druge države. Ne treba cekati da izvrše krivicno delo. Tada je kasno. Treba ih sankcionisati još kao clanove, jer su se svesno udružili i opredelili za izvšavanje teroristickih napada. To bi bila prava mera, pravi odgovor.
S: Balkanske zemlje teže da udu u EU. Imamo Pokret za stabilnost jugoistiocne Evrope. Prica se o regionalnoj saradnji?
M.M: Kad od neke od Balkanski država tražimo, recimo, da nam isporuci teroristu, koji se kod nje krije, a ona to ne uradi, odmah treba prekinuti saradnju. Jer, to znaci da nema balkanske saradnje. Tako se štiti država. Ali, toga nema.
S: Svojevremeno ste rekli da je moguc Treci balkanski rat, ako se brzo i efikasno ne saseku šiptarske teroristicke organizacije na Balkanu. Još uvek tako mislite?
M.M: Filijale šiptarskih bandi se nalaze u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, na Kosmetu. Oni ne priznaju državne granice. Naši zvanicnici se cude „otkricu“ da pripadnici Kosovske policijske službe naoružavaju teroriste iz preševske doline. Pa, u kosovskoj policiji su, ustvari, teroristi koji su bili aktivni pripadnici tzv. OVK. Sada su samo promenili uniforme, ali od svojih ideja i ciljeva nisu odustali. Treci balkanski rat je neminovan ukoliko ih države, na cijoj se terotioriji nalaze teroristicke organizacije, i mocne države koje imaju kontrolu i nadzor nad njima, ne što pre ne zaustave i zauvek ne eliminišu. Šiptarski teroristi mogu i sada, i kad god hoce, na izazovu pobunu u ovim balkanskim državama. Mogu i na Kosmetu da dignu pobunu. Pitanje je dokle ce njihov ekstremizam da eskalira i dokle ce zemlje Balkana pojedinacno, i sve zajedno, sve to da tolerišu.
S: Da li su teroristicki akti u Bujanovcu i Preševu izolovani, ili ne?
M.M: Ne, ni slucajno. Povezani su, iako su iznedeni na razlicitim mestima. U prvom slucaju su testirali Žandarmeriju. Hteli su da vide kako ce reagovati, a onda su izveli napad na stambenu zgradu. Odabrali su dva cilja koja bi trebalo da budu sigurni, obezbedeni i branjeni. Sa ova dva bombaška napada šiptarski teroristi su proveravali kakav je bezbedonosni sistem Srbije u preševskoj dolini. A, bili su, nažalost, uspešni u oba slucaja. Šta su pokazali? Izveli su dve teroristicke akcije, vreme prolazi, a mi još ne znamo ko je to uradio. Šta to govori? Da imaju ilegalnu armiju, za koju naše službe bezbednosti ne znaju. Za kontraobaveštajnu zaštitu i odbranu od terorizma, nadležne su bezbedonosno-informativne agencije. Opasna je zabluda ako neko smatra da ce sa teroristima, u preševskoj dolini, na kraj mogu sami izaci vojska i žandarmerija. To je potpuno pogrešan metod. Teroristi nisu vojska, ne ratuju frontalno. Bitku mora da dobiju naše bezbedonosne i obaveštajne službe. I diplomatija, naravno. Mora da ubedi susedne države, i mocne zapadne zemlje, da samo zajednicki možemo da se izborimo sa terorizmom.
S: Postoji li opasnost da šiptarski teroristi „iskoce“ iz prešenvske doline i destabilizuju šire podrucje Srbije?
M.M: Za sada ne. Sami to nece i ne mogu da urade. Oni su medutim, u sprezui sa Al Kaidom. Sa njima bi to vec mogli. Vidite da je Bin Laden zapretio cak i Kini. On se postavlja kao zaštitnik muslimana u celom svetu. Kad uzme i analizira pismo Halimia i Mustafe reci ce: Srbija teroriše Albance! To je ta sprega, to su te veze i opasnost. Srpska vlast mora da zaustavi Halimija, da mu kaže da na indirektoan nacin podržava i podgrejava albanski terorizam.
S: Neki analiticari kažu da šiptarskim teroristickim krugovina ne odgovaraju dobri rezultati srpske države na medunarodnom planu i da su, zbog toga, posegli za nasiljem. Slažete se?
M.M: Ne bih napade u Bujanovcu i Preševu povezivao sa, recimo, šengenom. Što bi teroriste interesovali to što ce se naši gradani naci na beloj šengen listi? Oni imaju svoj cilj. Znamo i koji. Naši zvanicniici cesto kažu da je u preševskoj dolini bezbedonosno stanje stabilno. Kako može biti stabilno kad u lokalnim parlamentima Bujanovca i Preševa uopšte nema Srba, kad ne ucestvuiju u njihovom radu? Vlada bi morala odmah da održi vanrednu sednicu i vidi zašto je tako. A, ne ucestvuju zato što su šikanirani i ugroženi, što su izbaceni iz lokalni organa vlasti, što se podmece eksploziv u zgrade u kojima žive.
Više od 1.650 napada i provokacija
Vojno-tehnicki sporazuja u Kumanovu potpisan je 10.juna 1999. godine. Od tada do 31. avgusta 2001. godine, teroristi su u kopnenoj zoni bezbednosti izveli 1.160 napada i provokacija, od cega 967 na policiju. Ubijeno je 18, a ranjen 61 policajac. Najkrvavije je bilo 21. novembra 1999. godine, na putu Kuršumlijska banja-Podujevo. Policijski dip „nagazio“ je na minu. Poginuli su policajci Živorad Pantovic(30), Jovica Janicijevic(30) i Milenko Strugar(29), dok su teško povredeni Radiša Tanaskovic(29), Dejan Pešic(30), Slavoljub Paunovic(41), Saša Sakovic(29) i Milovan Nedeljkovic(25).
Pre napada na žandarmeriju, 8. jula, teroristicki akt je posledinji put izveden pre nešto više od godinu dabna. Tada je ispod „marice“ u dvorištu policijske stanice u Bujanovcu eksprodirala bomba. Niko, srecom, nije povreden.
Još žive za dogovor iz Prizrena
– Problem je nastao 1878. kad je na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost Kraljevine Srbije i Kneževine Crne Gore. Kod obrazovanih Albanaca je sazrelo saznanje da ce turska imperija otici sa Balkana. Zato su sazvali skup u Prizrenu, na kome je bilo stotinak Albanaca iz tadašnja cetiri turska vilajeta – Kosovskog, Skadarskog, Bitoljskog i Janjevskog. Upravo su to teritorije koje sada žele da se spoje u jednu državu. Hteli su da vilajetima obezbede autonomiju unutar turske dražve, koja bi se zvala albanskom državom. Turci su 1910. godine, procenili da bi to za njih bilo dobro, jer bi još više angažovali Albance u odbrani njihove imeprije. Medutim, 1912. godine, poceo je Prvi balkanski rat, pa je ta ideja propala. Ali, albanski teroristi nikako ne odustaju od onog što su se dogorili u Prizrenu – kaže dr Milan Mijalkovski.
