Kada je 1250. godine princeza Jelena Anžujska došla u Srbiju, mladi kralj Uroš prvi je u čast njenog dolaska, duž čitave Ibarske doline posadio stabla jorgovana – njenog omiljenog cveća, kako bi je podsećalo na rodnu Provansu. Ovo zaveštanje zaljubljenog kralja, preraslo je u tradicionalnu manifestaciju“ Dani jorgovana“ koja se svake godine početkom maja održava u Kraljevu, u znak sećanja na ljubav i dobročinstvo princeze prema svom kralju i srpskom narodu koji je prihvatila kao svoj.
Iako jorgovani više ne rastu dolinom Ibra, Milan Glišović, predsednik ovdašnjeg Udruženja srpsko-francuskog prijateljstva „Sveta Jelena Anžujska“, već sedamnaestu godinu početkom svakog maja oživljava uspomenu na francusku princezu i srpsku kraljicu. Tako je bilo i ovog puta kada se oko 200 Kraljevčana sa tri autobusa uputilo u Dolinu srpskih kraljeva. Prvo do manastira Žiče, onda Sopoćana gde se nalaze mošti Uroša Prvog, a zatim u manastir Gradac, zadužbinu Jelene Anžujske u kome ova kraljica počiva. U povratku, poštovaoci srpske istorije i kraljevske loze Nemanjića, u starom gradu Magliču, prisustvovali su umetničkom programu.
Obrazovanje Srpkinja
Zbog nastojanja da obrazuje srpske žene, da ih emancipuje i učini spremnijim za porodičan život, mnogi muškarci u to vreme su se usprotivili svojoj kraljici. Ne hajući za optužbe, kraljica Jelena je uz prećutnu podršku svog muža nastavila svoju misiju, obrazujući i podučavajući Srpkinje. I danas kažu da boljih vezilja, prelja i domaćica nema od onih u kraljevskoj Dolini srpskih kraljeva, kojom Ibar teče.
– Presrećni smo dok slušamo ansambl „Renesans“ i posmatramo glumce kostimirane u likove kraljice Jelene, kralja Uroša i vladike Danila, koji je živeo baš ovde, u Magliču. Svakom narodu je potreban istorijski identitet. To rade svi! Neki čak i nadgrađuju svoju istoriju, a mi je nekako zaboravljamo – rekao nam je Aleksandar Marić u ovom srpskom utvrđenju.
Jelena Anžujska je u narodu ostala upamćena kao veliki dobrotvor i prva žena ktitor u Srbiji. Tokom svog života, na mnogo načina je uticala na kulturu i arhitekturu Srbije, kao ina politiku Nemanjića. U svom domu je okupljala i obučavala siromašne devojke.
Manastir Gradac
Za vreme svoje vladavine, Jelena Anžujska svesrdno se brinula o dobrobiti i blagostanju podanika, toliko da ju je narod nazvao „kraljicom majkom“. Posle smrti muža koga je mnogo volela, zamonašila se u crkvi Sv. Nikole na Skadru gde je umrla 8. februara 1314. godine. Sahranjena je u manastiru Gradac.
Legenda kaže da se tri godine po smrti javila jednom monahu u snu i da su otvorivši njen grob otkrili celo i očuvano telo, zbog čega je proglašena svetiteljkom.
Milan Glišović, idejni tvorac manifestacije „Dani jorgovana“, kaže da svake godine u maju u Dolini srpskih kraljeva „procveta“ zlatna nit koja vekovima spaja francuski i srpski narod.
– Istorija spaja i razdvaja. Srbe i Francuze spajala je još od dolaska Jelene Anžujske na dvor Nemanjića. Ona nije samo podučavala naš narod, već je i prihvatala njegove običaje. Najveću pomoć u prilagođavanju i poimanju našeg mentaliteta i običaja, pružio joj je vladika Danilo Drugi. On je živeo u Magliču i napisao je „Žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka“ – objasnio je Glišović.
Francuska princeza bila je udata za kralja Uroša Prvog koji je vladao u periodu od 1243. do 1276. godine.
Glumci kruševačkog pozorišta Vesna Pavlović, Momir Bradić i Nebojša Vranić, obučeni u odore Jelene Anžujske, Vladike Danila i kralja Uroša Prvog, dostojanstveno su predstavili likove iz davne srpske prošlosti.
