Svega pet odsto Jugoslovena ima visoko obrazovanje, dok je bezmalo 700.000 potpuno nepismeno a svaki treci gradanin stariji od 15 godina je nepismen ili polupismen!
Ovi podaci rezultat su još nepotpunih istraživanja koja su obelodanjena na nedavno održanom Festivalu obrazovanja odraslih Jugoslavije.
Navedene brojke ipak ne odražavaju pravo stanje koje je još strašnije ali za pravo, kompletno istaživanje, novca nema.
Pozivajuci se na istraživanje i podatke do kojih je pre deset godina došlo Odeljenje za andragogiju i pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, upravnik Odeljenja Miodrag Despotovic navodi da je trecina gradana pripadala kategoriji nepismenih i polupismnih ljudi, a cetvrtina zaposlenih, nekvalifikovanim i polukvalifikovanim radnicima.
Daleko do škole
Cak 30 procenata populacije nije imalo ni osnovnu školu, od toga je sedam procenata bilo potpuno nepismeno, odnosno deset odsto ljudi ni jednog jedinog dana, kako su sami priznali, nisu bili u školi.
Objektivna istraživanja pokazala su na testu citanja da 40 procenata onih koji su tvrdili da su pismeni, u stvari to nisu, a na testu pisanja bilo ih je 60 odsto.
– O obrazovanju odraslih danas nema oficijelnih podataka. Verovatno su brojke koje su odražavale obrazovanje odraslih „pale“ ispod statisticki zanimljive granice, pa je Savezni zavod za statistiku u poslednjih nekoliko godina skoro prestao da to registruje – objašnjava pomanjkanje informacija Despotovic.
Od Drugog svetskog rata do pre deset godina bila je veoma izražena potreba za obrazovanjem odraslih, pa je bilo i puno škola koje su se time bavile. Trenutno, njihov broj je sa pedesetak sveden na samo 13 u celoj Srbiji. Ali i njih ne pohadaju odrasli, vec adolescenti koji imaju teškoca sa ucenjem i prerasli osnovci.
Odliv mozgova
– Stari podatak da samo pet odsto gradana ima fakultetsku diplomu je strašan. Stanje je sada verovatno još gore jer su najkvalifikovaniji i najobrazovaniji ljudi poslednje decenije trbuhom za kruhom otišli iz zemlje – smatra Popovic.
U srednjim školama, na fakultetima i višim školama nema odraslih, ali nisu njima ni namenjene. S vremena na vreme poneka od tih ustanova otvori, na zahtev Tržišta rada ili preduzeca kao finansijera, odeljenje namenjeno obrazovanju odraslih. A „ucenici“ ih nerado pohadaju jer ih to podseca na „vecernju školu“, pa se osecaju inferiorno u odnosu na okolinu, smatraju strucnjaci.
– Uobicajeno je mišljenje da bi trebalo uciti u detinjstvu, jer se lakše pamti i gradivo brže usvaja. Medutim, nije uvek tako. Odrasli su cesto bolji ucenici, mada je princip rada ucitelja sa njima drugaciji. Stariji ucenici sa sobom donose iskustvo koje primenjuju u svakodnevnom radu u školi, što je bitna prednost – objašnjava Katarina Popovic iz Udruženja za obrazovanje odraslih.
Uciti, uciti…
Ona kaže da vecina preduzeca u zemlji nije zainteresovana za doškolovavanje svojih radnika, ne smatraju to neophodnim, iako im to nije „zabranjeno“, cak je i poželjno, što piše i u zakonu.
Takav stav preduzeca doveo je sada do problema, zemlja je u tranziciji i neophodan joj je strucni kadar koji bi mogao da odgovori na zahteve inostranih ulagaca spremnih da investiraju u srpsku privredu.
– Dolazimo do prepreke u vidu zastrašujuceg broja od milion nezaposlenih i još nekoliko stotina hiljada fiktivno zaposlenih (tehnološki višak, neplaceno odsustvo), kao što je slucaj sa kragujevackom „Zastavom“.
Ukljuciti i preduzeca
Jedan od glavnih zadataka radnih grupa koje sacinjavaju nacrt izmena i dopuna Zakona o obrazovanju je pronalaženje modela finansiranja škola i kurseva za odrasle.
– Ravnamo se po svetskim iskustvima. Ono što ce biti odgovornost države, osnovno obrazovanje i opismenjavanje, finasirace ona, ali uticacemo da se preduzeca, koja bi trebalo da imaju najviše koristi od stucne radne snage, više ukljuce. Naravno, za ono što nije preko potrebno usavršavanje, placace zainteresovani iz svog džepa – najavljuje Popovic.
Sve te ljude nemoguce je zadržati, to nikome nece doneti dobro, ni radnicima ni privredi. Zato ce neminovno doci do povecanja broja nezaposlenih. A ako se ne dokvalifikuju, radnici nece moci da pronadu pristojan posao, okrenu se poljoprivredi na jedan nov nacin, ili otvore neku svoju malu firmu. Nije nacin da nekom ko je gladan date ribu, vec i da ga naucite da peca. Problem je što mnogi i ne shvataju da je to pomoc koja puno znaci i dugorocno je veoma isplativa. Ne govorim o ucenju slova i pisanju, vec kursevima raznih profila, od jezika do racunarstva – objašnjava Popovic.
Plan za uspeh
Zato je na ovogodišnjem Festivalu usvojen strateški plan. Prema tom planu svi koji se bave poducavanjem odraslih ucestvovace u lobiranju i pokušace da uticu na politicke i državne struktire da bi uspostavili adekvatan društveni položaj ove populacije.
Zatim ce sve to medijski promovisati, povezivati institucije za obrazovanje odraslih sa privrednim organizacijama, uspostavljati norme i standarde u sistemu obrazovanja odraslih. Najvažnije od svega je donošenje zakona o obrazovanju odraslih ciji je nacrt, koji je sastavni deo Predloga izmene i dopune zakona o obrazovanju, vec u izradi.
Beše nekad…
– Mi smo zemlja koja je imala veoma lepu i uspešnu tradiciju obrazovanja odraslih raznim kursevima, seminarima, univerzitetima, školama. Uživali smo veoma visok ugled u svetu zbog toga. Ali, sa nesrecnim ratovima i padom standarda, škole koje su se time bavile ostale su puste jer nije bilo novca za njihovo finansiranje. Jednostavno su uništene i sada nam ostaje da pokušamo da se vratimo na staro. Naravno, uz prilagodavanje novim trendovima, jer živimo u drugacijem vremenu nego što smo živeli pre deset godina – smatra naša sagovornica.
– Upravo smo u fazi planiranja sprovodenja obrazovne reforme koju je pokrenulo srpsko Ministarstvo prosvete. Od nekoliko ekspertskih grupa, jedna se bavi baš obrazovanjem odraslih. Plan je bio da nacrt bude gotov do kraja ove godine ali s obzirom na to da zadire i u druge zakone, poput Zakona o radu, poreskoj politici i zapošljavanju, koji još nisu rešeni, rok je produžen. Taj komplet zakona ce biti predstavljen parlamentu tek naredne godine. Jer, najbitnije i najvece blago su ljudski resursi. Na njihovom usavršavanju treba raditi kao što rade razvijene zemlje sveta, postavljajuci to kao jedan od osnovnih zadataka – dodala je Popovic.
Strategija za buducnost
Obrazovanje se mora shvatiti kao investicija, a ne kao
potrošnja, smatra Katarina Popovic.
– Nije to nešto što bi trebalo raditi „ukoliko ostane novca“, vec je to put kako iz ove teške situacije da izademo. Rezultati nece biti vidljivi odmah, niti ce se odmah popraviti standard i rešiti problemi. Ali to jeste prava dugorocna strategija ka boljitku za sve gradane.
Univerzitet „treceg doba“
Moderno obrazovanje je nešto potpuno drugacije od posleratnih „vecernjih škola“ i opismenjavanja. U svetu je to uobicajeno, ali kod nas je novo.
– Nije najvažnije pomoci nepismenima. Radi se o tome da bilo koji nivo obrazovanja covek da ima, postoji potreba da se dodatno usavrši. Pogotovo u našem društvu koje bukvalno vapi za raznim oblicima obrazovanja, prekvalifikacija i usavršavanja. Da ne pominjemo obrazovanje za „trece životno doba“, za ljude koji su završili svoj radni vek, ali i dalje žele necim da se bave i uce. Takvi univerziteti su kod nas u zacetku, postoji tek jedan, ali interesovanje je ogromno – kaže Popovic.
