ŠTRAJK GLAÐU EKS-POLITIčKIH OSUÐENIKA ALBANIJE

– Dvojica spaljuju sebe u znak protesta –

Ima više od 20 dana što je jedna grupa eks-političkih osuđenika Albanije u štrajk glađu sa jedinstvenom potražnom da se sprovede u delo zakon od 2007. godine, kojim je Parlamenat prihvatio zahtev eks-političkih osuđenika Albanije da im se plati ošteta za nevino izdržani zatvor.
Kako se zna, njima je od vremena isplaćena prva rata, ali se na tome stalo. Dan-danas im se ne isplaćuje ni druga rata, a do sada su trebale da im se isplate četiri rate. Mnogi od njih su već umrli, a drugi su na pragu smrti, bez stana, bez posla, bez penzije, bez ikakvog socijalnog osiguranja, poniženi i uvređeni, persekutirani i maltretirani svakako, prezreni i gladni svega i svačega.
Pošto su vlasti manifesirale krajnji indiferentizam za ovaj štrajk, dvojica njih, Ðerđ Ndreca i Lirak Bejko, spalili su sebe sred Tirane, u znak protesta.
Ovo je uznemirilo sve.
Ambasadori, akreditirani u Tirani, digli su se na noge i pitaju šta je ovo. Stigoše u Tiranu i pretstavnici nekih država da izvide stvar. Promumla dvije reči i Jozefina Topalli, presjednik Parlamenta, dok Sali Beriša, presjednik Vlade Albanije, reče da su štrajkaši od opozicije instrumentirani ljudi.
Medija Albanije bruje o štrajku i dvojici spaljenih, nastojeći da iskoriste slučaj da bi sebe prikazali kao nezavisni. Svi ti dopisi su koliko na strani štrajkaša, toliko i na strani vlasti, jer se sva medija Albanije kontrolišu od vlasti i u službi vlasti.
Tako piskaralo Agron Tufa, izgleda direktor Instituta za studije zločina i posledice komunizma u Tirani, kompromitiran od vremena i kao falsifikator protiv ovih eks-osuđenika, koji je i preko štampe lajao protiv njih svakakve neistine, sada ih napada preko lista PANORAMA i naziva ih uljičarima, nemoralnim, a klinjući se na svoju kulturnu, moralnu i religioznu svijest, iako zna da ga svi poznaju kao nekulturnog, nemoralnog i antireligioznog. Tako ovaj A.Tufa pretendira da je on sa njegovim kolegama na vlasti servirao slobodu politički persekutiranim, iako je sasvim svestan da promene u Albaniji nisu rezultat neke njegove borbe i borbe onih koji su ga poslali u Rusiji da studira i postavili ga za direktora. On zna sasvim dobro da su ovi eks-politički osuđenici i persekutirani, njihove porodice, roditelji, djeca, oni koji su se borili, žrtvovali i srušili krvavi režim Envera Hodže i njegove klike, kao što zna i da se – sa carta biancom Sigurimi-a (Albanska UDB-a!) – otcepio jedan dio Enverovaca i, preko noći, konvertirali su se u demokrate, pa sada ne samo što vladaju Albanijom u ime demokratije i antikomunizma (ne i antienverizma!), već – kako vidite – pretendiraju da su servirali slobodu persekutiranima Albanije. U produžetku njegove hipokrizije, pošto je izjavio da im materijalno društvo ne duguje ništa, kaže: Dug, u najmanju ruku moralni, prema njima, predrazumeva, najprije, da im se očisti blato laži totalitarne propagande i zakona komunističke države koja ih je kaznila. Ovaj kriminalac se pravi kao da sâm nije jedan od onih koji je blatu socijal-fašističke klike Envera Hodže, poslije pada te klike, dodao i svoje lično blato. To blaćenje on čini i njegovim komentom. Poslije ovoga svako može pitati šta traži ova protuha u Institutu za studije zločina i posledica Enverovog komunizma?! Zar se za te studije nije mogao naći jedan od onih na čijoj su čapri izvšeni ti zločini, pa se i dan-danas svaljuju posledice?!
U Albaniji su sve lestvice instituta angažiranih problemima politički eks-osuđenih ljudi, od najobičnog službenika do direktora, u ruke vlasti, njihovih neprijatelja. Zato se njihovi problemi i ne rešavaju. Zato oni nastavljaju da se svakako persekutiraju, pa se proganjaju i preko granica, tamo – gde su stigli.
Od Enverovaca, bilo od onih koji se dan-danas busaju u prsa za enverizam, kao i od ovih koji nam se prave demokratima, niko ne može očekivati nikakvo dobro. Demokratiju ne uspostavljaju oni koji su se do juče iskompromitirali kao antidemokrati, kao kriminalci i zločinci, kao crna banda – kako ih je nazvao i sâm Enver Hodža pred svoju smrt.
Da bi se uspostavila demokratija, nužno je survati sa vlasti svu garnituru antidemokratske vlasti, počev od najobičnijeg policajca i službenika, pa do onih koje treba izvesti pred sud i kazniti ih kako su to zaslužili za učinjene zločine. Klike, koje su se održale na vlasti krvlju, krvlju i treba da se sruše sa vlasti, jer se krv samo krvlju ispire. Milostinjom, kako vidite, oni se samo izmotavaju onima, koji su lili krv i položili svoje živote za slobodu i demokratiju.