STEVAN MIRKOVIć, BIVŠI NAčELNIK GENERALŠTABA JNA
VOJSKA NAM JE UŠTROJENA
• Armija je ostala bez aviona, artiljerije i avijacije, postala je prćija jedne stranke – G 17 plus • Uništeno je sve čime se narod ponosio
Naša vojska je kao evnuh. Ostala je bez aviona, artiljerije i avijacije što armiju čini armijom. Sve to su sprovele marionete u ime nekakvih transformacija vojske, civilne kontrole i ko zna kakvih fraza u trenutku kada je Srbija i Crna Gora suočena sa zaista ozbiljnim bezbednosnim pretnjama. Umesto formiranja respektabilnih oružanih snaga stvaraju se veštačke afere koje imaju za cilj dalje urušavanje Vojske, koja nikada u svojoj istoriji nije bila na tako niskim granama.
Ovako stanje u oružanim snagama, u svetlu najnovijih afera, komentariše nekadašnji načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, general u penziji Stevan Mirković.
Kada je počelo diskreditovanje Vojske u javnosti?
– Taj proces je veoma dug, ali sve je postalo jasno nakon tragedije u topčiderskoj kasarni oktobra prošle godine. Istraga koja je vođena, nemušta saopštenja, kontradiktorne informacije, tendenciozna istupanja pojedinih stranačkih lidera… sve je činjeno smišljeno sa jednim jedinim ciljem – satrti Vojsku koja još nije potpuno pod kontrolom zapadnih moćnika. Uništiti u njoj sve ono čime se narod ponosio i što je duboko ukorenjeno u našoj bogatoj ratničkoj tradiciji. Znači cilj je bio potpuna diskreditacija armije što je više-manje i učinjeno.
Kome je trebala afera „Dragić“? Oficiri nisu krivi
– Sumnjam da je iko od visokih oficira upleten u aferu sa oružjem, jer je u pitanju veliki, složeni sistem nabavki, podložan kontroli u kome nema mesta krađi. Siguran sam da će inspekcija pokazati da je u pitanju običan ugovor kakvi su i ranije sklapani, ali da je u ovom političkom trenutku nekome trebala velika afera koja će dodatno srozati ugled vojske u javnosti.
Kako komentarišete najnoviju aferu sa nabavkom vojne opreme i optužbama za korupciju i kriminal ministra Davinića?
– Neko mnogo moćniji stoji iza svega nego što je ministar finansija Mlađan Dinkić. U pitanju je borba moćnih, interesnih grupa gde je G17 samo instrument političke borbe. U pitanju je obračun za konačne pozicije u Vojsci ali, na kraju krajeva, za veliku materijalnu korist. Poznato je da Vojska možda nema puno para, ali je veliko bogatstvo u nekretninama. Tu imamo brojne vojne objekte – kasarne, institute, nastavne centre, karaule, baze… čija se vrednost meri milionima evra. Sasvim je sigurno da su za taj novac zainteresovani mnogi kalkulanti, kako u zemlji, koncentrisani u polugama sistema i strankama, tako i napolju, koji u svemu vide profit.
Otvaranje Topčidera – izdaja
Sramno je i licemerno da Davinić nekoga proziva za odavanje vojne tajne, a da istovremeno poziva novinare i snimatelje da uđu u podzemni objekat na Topčideru koji je tajna nad tajnama. Da li ste ikada videli da je DŽordž Buš, Vladimir Putin pa čak i neki lokalni lider uradio nešto slično? To je vrhunska izdaja koja ide naruku svima koji su neprijatelji ove države – kaže Mirković.
Vi ne vidite značajnu razliku između ministra Davinića i Dinkića?
– U pitanju su isti ljudi. Pa oni su, na kraju krajeva, bili i u istoj stranci. To su klasični eksponenti Sjedinjenih Država, koji će učiniti sve što od njih traže nalogodavci. U datom trenutku su se sukobili, jer se ispred njih isprečio goli interes, odnosno novac. I Davinić i Dinkić su ogrezli u nečasnim radnjama u Vojsci koja je postala prćija jedne stranke – G17 plus.
Vojna imovina i javne nabavke u armiji i ranije su bile predmet spekulacija po kojima su u pitanju milionske malverzacije?
– Treba se samo setiti ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića. I on je stradao jer su se u datom trenutku sukobili interesi moćnika kojima je profit od Vojske bio značajniji i korisniji od institucije ministra odbrane. To ubistvo je pokazalo na šta je mafija sve spremna, ukoliko se neko ispreči na njenom putu. Ubistvo Bulatovića nije bilo običan atentat već mnogo više. Bio je to napad na državu i narod koji, međutim, nije imao adekvatan odgovor.
Lična karta
Stevan Mirković rođen je 27. oktobra 1927. godine u Valjevu. Učesnik je Narodnooslobodilačkog rata i odmalena se opredelio za vojni poziv. Završio je najviše vojne škole, a obavljao je i dužnost načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije.
Po odlasku u penziju, sa razvojem višestranačkog sistema u Srbiji, postaje jedan od utemeljivača Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju. Ubrzo se, međutim, razočarao u tadašnju politiku bračnog para Milošević, pa ostaje jedan od retkih, doslednih poštovalaca lika i dela Josip Broza Tita. Interesantno je da je njegova supruga bila član Srpskog pokreta obnove u vreme dok je Stevan Mirković bio jedan od čelnika SK-PJ.
Zašto smatrate da se vlast nije adekvatno ponašala poslednjih godina kada je u pitanju uloga i razvoj oružanih snaga?
– Samo se setite izjava šefa diplomatije ministra Svilanovića koji je kazao da Srbiji ne treba Vojska. Po njima, ovoj zemlji prete samo terorizam i organizovani kriminal što je apsurd. Vojsku su sveli na nekakvu vojnu policiju koja treba da obavlja plaćeničke zadatke za račun Sjedinjenih Država u svetu. Pa oni su hteli naše vojnike da šalju u Avganistan i Irak, kao kakve moderne američke janjičare. Kao da mi nemamo naših muka i problema. Stav države je nedvosmislen – treba ući u NATO. Naši vlastodršci smatraju da to znači da nam ne treba Vojska, jer će nas Severnoatlantska alijansa štititi od spoljnjeg neprijatelja. Ja se u to ne bih kladio. Sada samo ubiremo plodove onih pogubnih postupaka u Vojsci, koje su osmislili Tadić, čović i njihovi saradnici, po diktatu NATO.
Da li verujete da sadašnja Vojska može da odgovori bezbednosnim izazovima?
– Kakva je to Vojska koja nema aviona, artiljerije, tenkova, brodova…To nije armija već policija. Napravili su nakazu, neku vrstu evnuha koja može samo da služi, kao nekakav prirepak, NATO-u. Poslednja vežba u Kopnenoj zoni bezbednosti to i dokazuje. Po scenariju vežbe, NATO vojnici stradaju u nekakvoj saobraćajnoj nesreći, a onda naši stižu sa helikopterima i ambulantnim kolima da ih prevezu do medicinskih prihvatilišta. Eto, na šta se svela naša Vojska. Umesto da stvaramo armiju koja može u slučaju rata da odbrani državi i njene građane, mi šaljemo oficire u nekakve mirovne misije, afričke države, kako bi nadgledali primirje. Kao da mi ne znamo šta to znači i kakva je uloga, nazovi, mirovnih trupa. Naša Vojska je prestala to da bude, a njena buduća uloga je svedena na američku plaćeničku formaciju.
PRIREDIO: Vladimir MATEVSKI
