Iako
srpsko školstvo u Rumuniji ima dugu tradiciju, jedan od problema srpske
zajednice u toj zemlji je kako sačuvati obrazovanje na maternjem
jeziku. Danas u Rumuniji ima šest srpskih četvorogodišnjih škola, jedna
osmogodišnja škola i gimnazija i dve katedre za srpski jezik i
književnost na Univerzitetu.
Nije dosta imati lepe vrednosti i
sposobstva, valja znati dobro s njima upravljati, govorio je veliki
Dositej Obradović, srpski prosvetitelj i reformator, čije ime danas nosi
srpska Teoretska gimnazija u Temišvaru, za koju kažu da je najsvetlija
tačka srpskog obrazovanja u dijaspori.
Srpsko školstvo u Rumuniji ima bogatu
tradiciju jer obrazovanje na maternjem jeziku postoji više od tri veka.
Do drugog svetskog rata skoro sve srpske škole bile su veroispovedne,
bilo ih je pedesetak, imale su oko 9000 učenika.
Posle Drugog svetskog rata sve su škole
podržavljene. Pod pritiskom komunističkog režima broj se đaka znatno
smanjuje, a škole se postepeno gase.
Srbi u Rumuniji danas imaju šest
četvorogodišnjih škola, sa ukupno oko pedeset đaka i sa po jednim
učiteljem. Uz to u Rumuniji funkcioniše još samo jedna osmogodišnja
škola u Belobreški sa dvadeset tri učenika, koja više nema pravni
status, već je podjedinica druge školske ustanove, a u 13 rumunskih
škola oko 750 đaka još uvek uče srpski jezik kao maternji.
U Temišvaru postoji i radi srpska
Teoretska gimnazija Dositej Obradović u okviru koje funkcionišu
odeljenja od 1. do 8. razreda, odnosno 9 – 12. razred, tj. 1-4. razred
škole sa oko 220 učenika.
U Rumuniji postoje i dve Katedre za
srpski jezik i književnost na Univerzitetu u Bukureštu i Temišvaru.
Danas je jedan od najvećih i najozbiljnijih problema srpske zajednice u
Rumuniji kako sačuvati srpsko obrazovanje na maternjem jeziku u
preostalim retkim srpskim školama a u tome je pomoć Srbije toliko
skromna da gotovo nije ni vredna pomena.
Uprkos tome zahvaljujući velikoj srpskoj
prosvetarskoj tradiciji i srpskim školama u Rumuniji broj fakultetski
obrazovanih Srba i srpskih intelektualaca je srazmerno veći od skoro
svih nacionalnosti u Rumuniji, a srpska zajednica važi za jednu od
najobrazovanijih u zemlji Karpata.
Autor teksta Rajko Kornja
