Ako zakon bude usvojen naša roba imace osetno povoljniji tretman i niže carine.
Jedna od boljih vesti stigla je prekjuce iz Vašingtona: nadležni komitet americkog kongresa odobrio je u cetvrtak zakon koji ce omoguciti da se privredni odnosi SAD i Jugoslavije, najzad, posle desetogodišnje pauze, sasvim normalizuju.
Zbog poznatih dogadaja na Balkanu, americki kongres je, naime, još 1992. godine obustavio dotad uobicajene trgovinske odnose sa SRJ, obrazlažuci ovakav stav svojom zabrinutošcu zbog kršenja ljudskih prava u našoj zemlji.
Za Jugoslaviju ce, naravno, normalizacija ekonomskih odnosa sa SAD imati veliki ekonomski i politicki znacaj. Ekonomski znacaj ogledace se u tome što ce u skladu sa novim americkim zakonom Jugoslaviji biti vracan status najpovlašcenije nacije koji je naša zemlja, inace, nekada imala. To podrazumeva da ce proizvodi jugoslovenskog porekla na americkom tržištu ubuduce imati neuporedivo povoljniji tretman, tacnije da ce biti carinjeni po najnižim stopama. Ovo ce svakako omoguciti da naša roba na tamošnjem tržištu bude jevtinija pa time i konkurentnija.
Klauzula najveceg povlašcenja, strucno govoreci predstavlja princip u trgovinskim ugovorima na osnovu koga se izjednacavaju uslovi konkurencije u medunarodnoj trgovini. Prema važecim definicijama to je sporazum izmedu dve ili više zemalja prema kojem sve povlastice, prednosti i privilegije koje jedna od njih odobri ma kojoj trecoj zemlji automatski moraju da se priznaju i drugoj ugovornici. Ovo opet znaci i da neka zemlja ne može ni jednoj trecoj zemlji da odobri bilo kakvu povlasticu koja se ne bi smesta primenila i na drugu ugovornicu.
Klauzula osim toga ukljucuje i jemstvo tzv. egalitetnog postupanja ne samo u medunarodnoj trgovini vec i u oblasti plovidbe, kao i privatnih prava uopšte. Kad je samo o carinama rec, ona pretpostavlja garanciju spoljnotrgovinskom partneru da ce njegova roba biti podvrgnuta istom carinskom opterecenju kao i roba iz najpovlašcenije trece zemlje.
Klauzula najveceg povlašcenja je, razume se, u istoriji dobijala i gubila na znacaju. Primenjivala se prakticno još u devetom veku, pa i ranije, ali je tek osnivanjem GATT-a, Opšteg sporazuma o trgovini i tarifama iz 1947. godine za sve clanice ustanovljen upravo taj princip nediskriminacije, koji se uglavnom naziva i principom najpovlašcenije nacije. Taj tretman automatski dobijaju i sve clanice Svetske trgovinske organizacije, tako da njima nije ni potrebno da im neko dodeljuje ovakav status.
Jugoslavija, medutim, još nije clanica STO, pa bez dobijanja klauzule najpovlašcenije nacije u trgovini sa SAD njeni proizvodi podležu takozvanoj Opštoj tarifi po kojoj su carine stoprocentno vece od prosecnih konsolidovanih tarifa STO. Iz toga opet proizilazi i zakljucak da roba u tom slucaju mora da bude za toliko skuplja, ali je u izvesnom smislu, za nas ali i ma koju drugu zemlju, možda i važnije od toga da se zna da cak i ako nije clanica STO u SAD uživa ovakav preferencijalan tretman. SAD, naime, takav tretman ne moraju nikome da daju, a stvar može biti i mnogo gora ako se ta najmocnija država na planeti odluci da nekog, recimo, stavi i na kakvu svoju crnu listu, od kojih Amerikanci i dalje ne odustaju.
Prema dosadašnjim iskustvima SAD je status najpovlašcenije nacije raznim zemljama davala i na odredeni rok, recimo, na godinu dana, ali ga je davala i na neodredeno vreme. Kakav ce status SRJ na kraju da dobije ostaje tek da se vidi, a zasad je poznato to da novi zakon o normalizaciji ekonomskih odnosa SAD sa SRJ koji je upravo predložio nadležni komitet americkog Kongresa još moraju da odobre oba njegova doma (Predstavnicki dom i Senat), kao i da ga na kraju potpiše americki predsednik Džordž Buš.
Prikaceni uslovi
Zakon o obnovi trgovinskih odnosa sa SRJ prošao je zasad samo prvu stepenicu “ kongresni komitet za finansijska pitanja. Da bi postao punovažan, treba da ga potpiše predsednik Buš pošto ga usvoje oba doma americkog Kongresa. Na njega nije obracana narocita pažnja, sve dok pre nekoliko dana, posle izjave o Republici Srpskoj u predsednickoj kampanji u Srbiji, nekoliko kongresmena nije reagovalo i predložilo da se uz normalizaciju prikace i odredeni uslovi. Pored vec uobicajenog “ poziv predsednika SAD da SRJ saraduje sa Haškim tribunalom “ pridodat je i novi: potvrda da se dosledno pridržavamo odredbi Dejtona.
Pošto je zakon medutim tek na pocetku procedure, ne iskljucuje se ni mogucnost da do njegovog usvajanja odredbe budu i povucene.
