Ovih dana iz Brisela se očekuje najava o datumu parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju između Evropske unije i Srbije. Vladimir Todorić (30), savetnik za pravna pitanja evropskih integracija u kabinetu potpredsednika vicepremijera Božidara đelića u razgovoru za „Vesti“ prognozira da će se to dogoditi veoma brzo, odnosno u prvoj polovini novembra.
• Kada onda možemo da očekujemo potpisivanje Sporazuma?
– To trebalo da usledi do kraja godine ili januara naredne. Postoje tehnički uslovi da se tako nešto desi. Ugovor treba prevesti na 22 jezika Evropske unije, ali imamo tu prednost da je taj dokument Crna Gora već potpisala i da je tekst već preveden. NJega treba samo doterati, jer je 90 odsto isto, samo su drugačiji rokovi. Dakle, postoje tehnički uslovi da se to realizuje do kraja godine ili do kraja januara.
Lični i državni ciljevi
• Zašto ste prihvatili da budete savetnik vicepremijera Božidara đelića?
– Došao sam pre svega zbog nekih ciljeva koje sam smatrao i ličnim. To su potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da Srbija dobije status kandidata do kraja 2008. ili početkom 2009. godine, da se vizni režim liberalizuje i da dobijemo što više sredstava iz fondova Evropske unije. Mislim da su te stvari od prvoklasne nacionalne važnosti.
• U Srbiji mnogo ljudi živi loše i oni nemaju razumavanje za ulazak u EU. Zar vlast ne treba prvo da popravi stanje u državi, pre ulaska u Uniju ?
– Iako nije baš idealna situacija za ubeđivanje prosečnog građanina za ulazak u Evropsku uniju, činjenica je da se preko 70 odsto građana pozitivno izjašnjava prema tome. Moramo shvatiti da ne postoji alternativa pridruživanju EU. Ako se to ne desi, ovde nikada neće doći do preseka i otklona prema korupciji, problemima u pravosuđu, monopola na tržištu…Zatim, država treba da pokaže da je zakon jednak za sve. Država treba da pokaže građanima da je spremna to da reši. Posao vlasti je veoma jasan, ali jedino uz podršku EU, možemo da imamo dovoljan politički pritisak da uradimo te stvari. Suština je da ne bi bilo dovoljno političke volje da se izvrše promene da nema pritiska i podrške EU.
Lična karta
Vladimir Todorić rođen je 1977. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu, a magistrirao na Univerzitetu u Liverpulu na smeru prava Evropske unije, posle čega je bio na praksi u pravnom sektoru Sekretarijata Ujedinjenih nacija u NJujorku. Od 2003. do 2005. radio je u Sektoru za evropske integracije Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, zatim u Kancelariji za pridruživanje EU od njenog osnivanja i kao pravni saradnik Evropske agencije za rekonstrukciju. Bio je koordinator i jedan od autora Nacionalne strategije za pristupanje EU. U 2005. godini pokrenuo je izdavanje stručnog časopisa „Srpska pravna revija“, za koji su pisali eminentni domaći pravni stručnjaci. Saradnik je Instituta za evropske studije. Oženjen je i otac jednog deteta.
• Znači trebalo bi u svesti ljudi da se promeni stav prema EU. Kako to uraditi?
– Potrebno je da nove političke teme zamene stare. Podela u društvu oko suočavanja sa prošlošću, Haga, Ratka Mladića i Srebrenice, postoji i ona je duboka. Ali, ta podela neće otići i nestati nekakvim činom odlaska Mladića u Hag, kao što nije nestala ni odlaskom Slobodana Miloševića. Ona će postojati i biće mučna. Dakle, podele postoje, ali je potrebno da se stare teme presele u muzeje, na naučne rasprave, na diskusije u novinama, da nemaju uticaja na politiku. To se postiže tako što će nove političke teme dobiti legitimitet i dati rezultate opipljive građanima uz koje će oni lakše da zaborave ove stare.
• Kakve koristi može da ima jedna mala zemlja koja ekonomski loše stoji od eventualnog ulaska u Evropsku uniju?
– Ulaskom u EU se dobija ekonomska i politička stabilnost. Ulazi se u jedan miran period. To ne znači da će svi problemi biti rešeni. I u Uniji će morati debelo da se radi, ali se ulazi u jedan politički i bezbednosni sistem koji je kompaktan. To znači sigurnost koja omogućava ekonomski razvoj. Razlog zbog koga je Srbija godinama unazad siromašna zemlja, nije u tome što smo lenji ili što ne znamo da radimo, već je ležao u bezbednosno-političkoj sferi u okviru koje smo imali nesigurnost i bezperspektivnost. Znači, učaskom u EU konačno dobijamo jedno normalno okruženje.
• Pomenuli ste bezbednosti. Da li Srbija treba da uđe u NATO?
– To je za Srbiju veoma bitno pitanje. Mislim da postoje određeni ljudi na Zapadu koji smatraju da smo mi ispostava Rusije, odnosno da je ovo neka ruska gubernija i da zbog toga ne postoji dovoljno poverenja. Ne znam odakle im takva pomisao, ali smatram da će u našem slučaju pitanje NATO biti veoma povezano sa pridruživanjem EU. Mi ne moramo ući u Alijansu, ali moramo da budemo kompletno operativni u tom sistemu. kao što je i svaka zemlja u EU. Austrija i Finska su neutralne zemlje, ali ne u bukvalnom smislu te reči. One u tom operativno bezbednosnom sistemu uveliko sarađuju i razmenjuju informacije. I mi to možemo.
• Kada možemo da očekujemo ulazak na belu šengen listu?
– Tehnički ćemo biti spremni od marta naredne godine, kada dobijemo novi pasoš. Pravo vreme kada se očekuje ulazak Srbije na belu šengen listu, je posle ratifikacije novog reformskog sporazuma koji je nedavno potpisan u Portugalu. Znači realan period kada možemo da svim snagama tražimo ulazak na belu listu je kraj naredne godine. Podsećam da smo dosta izgubili sa državnom zajednicom, jer svi zakoni koji se odnose na kontrolu granica, sigurnosti dokumenata, azila, boravka stranaca na našoj teritoriji koji su preduslov za beli šengen, bili su na nivou SCG i oko njih nije postojala saglasnost.
• Kakvi će biti novi pasoši?
– Među najmodernijima u Evropi. Oni će koštati puno, ali za građane cena neće biti onolika koliki su troškovi njihove izrade. Putne isprave će važiti deset godina, a cena dobijanja pasoša u zemlji i inostranstvu će biti ista. Nažalost, situacija je do sada bila neracionalna, pa je pasoš u zemlji koštao 1.000 dinara, a u diplomatskim predstavništvima u inostranstvu skoro 200 evra. To je nedopustiva diskriminacija naših građana koji žive u inostranstvu, tako da smo na sednici Vlade Srbije doneli zakon o izjednačavanju konzularnih i administrativnih taksi što će dovesti do toga da pasoš u inostrastvu košta 25 evra.
• često se povezuje ulazak Srbije u EU sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije?
– Bilo kakvo povezivanje Evropske unije i Kosova i kontraproduktivno. Uslovljavanje Srbije u tom smislu ne daje efekte tako da pre svega to niko ne bi tražio. S druge strane, na određen način kosovska tema je i te kako dominantna u odnosima između Evrope i Srbije. Uspešno rešenje statusa Kosova bi olakšalo razgovor o novim temama koje su prevashodno bitne za nas same. Potrebno je da taj problem rešimo na uspešan način da bismo pričali o nekim politički manje atraktivnim temama, o onome što će zaista doprineti boljitku građana.
