Skoro svaki geolog može da potvrdi da je zapravo velika zabluda da je Srbija bogata prirodnim resursima. U periodu od janura do oktobra ove godine Srbija je uvezla kameni ugalj, koks, gas i sirovu naftu u visini od 845 miliona dolara. Aluminijum i cink se najviše izvoze iz Crne Gore, dok najveca nalazišta olova na Kosovu od ulaska medunarodnih snaga nisu više u nadležnosti Srbije, kaže Miodrag Banješevic, geolog.
U „Geozavodu“ za „Vesti“ tvrde kako se 15 godina unazad u geološka istraživanja se uopšte nije ulagalo i zbog toga je teško u ovom momentu reci koliko je Srbija bogata i kolika je vrednost srpskih prirodnih resursa.
Tona nafte dnevno
Kako kaže Banješevic, strance najviše zanima nafta, a Srbija je proizvodi jednu tonu dnevno. Da bi proizvodnja sirove nafte i prirodnog gasa SRJ dostigla proizvodnju od 2.500 tona dnevno, samo za izgradnju gasnih skladišta potrebna je investicija od 100 miliona USD.
– Davno je prošlo vreme kada su se geološka istraživanja obavljala tako što bi geolozi direktno odlazili na teren, na otvorena ležišta ruda koje su bile vidljive. Te rude su davno iscrpljene. Sada je potrebno raditi detaljnija istraživanja, odnosno raditi na novim geološkim kartama na kojima se mogu videti i prikrivene rude. Medutim, nedostatak finansijskih sredstava to nije omogucio pa prakticno mi ne možemo ni da tvrdimo gde su potencijalna ležišta bogata rudama – kaže Radomir Cendic, generalni direktor „Geozavoda“.
Za razliku od SRJ, vecina evropskih zemalja je uradila drugu fazu karte, a najdalje je otišla Švajcarska, koja je došla i do pete faze geološke karte.
Prošle godine u geološka istraživanja država je izdvojila 168 miliona dinara, sredstva su se smanjivala, pa se u 2003. godini ocekuje samo 25 miliona dinara (610 hiljada evra). Zbog svega toga u rudarskim basenima se ovih dana radilo veoma malo. To dokazuje i cinjenica da se na godišnjemnivou istraživalo svega 50 kilometara kvadratnih površinskih kopova.
Siromašni vodom
Još jedna od zabluda je da je Srbija bogata vodom. Sa tranzitnim rekama beleži brojku od 17.000 kubika i spada u najsiromašnije zemlje na Balkanu. I pored toga, postojeci kapaciteti su malo iskorišceni. Kako kažu hidrolozi, samo na Moravi, prema postojecim projektima moglo bi da bude oko 2.000 mikro i oko 50 vecih akumulacija, a SRJ je za sada izgradila samo nekoliko.
– U SRJ ne postoji Zakon o geologiji što otežava celu situaciju. Trenutno ni nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine nema razvijenu strategiju ni planove o tome gde bi se radilo iskopavanje, a u javnosti se više nagada o tome da je recimo, borski basen veoma bogat rudom bakra i zlata – kaže Banješevic.
On je na istraživanjima u Istocnoj Srbiji radio 15 petnćst godina i tvrdi da je borski basen vec godinama bez geologa.
– Nikada se na geološkim istraživanjima nije radilo planski i kontinuirano. Zbog nepoštovanja zakonitosti sada nije moguce doci do pojedinih nalazišta. U prethodnom režimu bakar i zlato iz borskog basena izvlacilo se samo po narudžbi kada je to bilo potrebno tadašnjoj vlasti, a po sistemu „uzmi, pa beži“ – kaže Banješevic.
