Vlasnik „Vindije“ iz Varaždina, hrvatski tajkun Dragutin Drk, koji je svoju imperiju uzdigao u vreme Franje Tuđmana i koji važi za jednog od većih finansijera HDZ-a, ovih dana je otvorio svoju fabriku za proizvodnju i preradu živinskog mesa „Plandište farms“ u Plandištu. Investicija je vredna 12 miliona evra, a otvaranju ove fabrike prisustvovao je i Saša Dragin, ministar poljoprivrede Srbije.
Namere hrvatskog tajkuna su, kako se nagađa, da preuzme veliki deo srpskog tržišta pilećeg mesa! Dragutin Drk u Srbiji već poseduje mlekaru i klanicu nekadašnje Zemljoradničke zadruge u Lajkovcu, kao i fabriku stočne hrane „Unip“ u Valjevu.
Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da su Dragutin Drk i Robert Gloser, vlasnik slovenačke „Perutnine Ptuj“, već preuzeli srpsko tržište piletine.
– Srbija je nekad imala uspešne firme u živinarskoj industriji, ali dosta firmi je proteklih godina stradalo. „Vindija“ već ima tri fabrike, a „Topiko“ je u vlasništvu „Perutnine Ptuj“ – kaže Kovačević.
Kod komšija samo „Svislajon Takovo“
Strane srpske investicije u Hrvatsku su više nego skromne. Sredinom 2008. godine koncern „Svislajon Takovo“ Rodoljuba Draškovića, jedan od najvećih konditora u regionu, kupio je fabriku „Evrofud trejd“ iz Siska u vrednosti od 20 miliona evra. Ovo je, prema podacima Privredne komore Srbije jedino i najveće srpsko ulaganje u hrvatsku privredu do sada.
Investicija Dragutina Drka je najsvežija u nizu hrvatskih ulaganja u Srbiju, a od 1999. godine do danas investirali su oko 500 miliona evra, što čini 18,2 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo. Godine 2003. na tržište Srbije ušla je „Agrokor grupa“ Ivice Todorića, koja je kupila fabriku smrznute hrane „Frikom“ na tenderskoj prodaji za 10,2 miliona evra, a danas u našoj zemlji posluje veliki broj supermarketa „Idea“, koji su u vlasništvu ovog koncerna. Todorić je kupio i 67 odsto akcija Industrije ulja „Dijamant“ iz Zrenjanina za 30 miliona evra!
U minusu 100 miliona evra
Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske lane je iznosila 988,4 miliona dolara, što je za 15,1 odsto više u odnosu na 2007. godinu. Izvoz u Hrvatsku iznosio je 439,2 miliona dolara, a uvoz iz Hrvatske iznosi 549,1 milion dolara. Srbija beleži deficit u robnoj razmeni od 109,9 miliona dolara.
Hrvatima je bila interesantna i srpska mlekarska industrija, pa je kompanija „Lura“ dokapitalizacijom vrednom devet miliona evra postala većinski vlasnik „Somboleda“.
Preduzeće iz Hrvatske „TNOR“ d.o.o. kupilo je na Beogradskoj berzi paket akcija od Akcijskog fonda Srbije u firmi za gajenje žita i drugih useva „Erdevik“ iz Erdevika. Za 41,34 odsto akcija Erdevika hrvatska firma je platila 1,1 milion evra.
Hrvatske trgovinske firme „Biljemerkant“, „Pevec“, KTC i „Boso“ kupile su više od 70 prodajnih objekata u Vojvodini.
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je situacija za Srbiju više nego razočaravajuća.
– Hrvatska ulaganja iznose pola milijarde evra, dok su naše investicije u tu zemlju poražavajuće. činjenica je da u Hrvatskoj postoji neka vrsta odbojnosti prema srpskim proizvodima i ulaganjima. S druge strane, u Srbiji nema rampi za hrvatski kapital – navodi Kovačević.
Vlasnici zemlje i prirodnih dobara
„Našice cement“ su kupile 70 odsto kapitala kamenoloma „Jelen do“ za 4,4 miliona evra. Ista firma kupila je i 38 odsto udela u kompaniji „Stražilovo“ za 1,3 miliona evra, a suvlasnik je i preduzeća građevinske keramike „Polet“ iz Novog Bečeja. Konzorcijum preduzeća iz Nemačke, Austrije, Mađarske i Hrvatske kupio je preduzeće „Potisje“ iz Kanjiže u vrednosti od 9,7 miliona evra.
– Kamenolom „Jelen do“ je prirodni resurs i to nije trebalo prodavati. Znači, Hrvati su sada preko svojih fabrika de fakto vlasnici srpske zemlje, a uskoro će to biti i de jure, kada Srbija izjednači strance sa domaćim stanovništvom u procesu kupovine zemlje – ističe Mlađen Kovačević.
Indikativno je što su firme iz komšiluka, u Srbiji okrenute ka kupovini fabrika prehrambene industrije i prirodnih resursa, što, prema oceni dr Kovačevića nije dobro za našu zemlju.
On smatra da najveći deo robe koji Srbija izvozi komšijama, su zapravo proizvodi hrvatskih kompanija u našoj zemlji.
– Mi iz Hrvatske uvozimo njihove proizvode, dok se naš izvoz temelji na izvozu hrvatskih kompanija. Na taj način, oni zarađuju i na uvozu iz Srbije – smatra dr Kovačević.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, smatra da je tržište Srbije prema hrvatskim investicijama i kapitalu previše otvoreno.
– Tržište Srbije je prekomerno otvoreno prema svemu što dolazi iz Hrvatske, dok naš kapital nije dobro došao u toj zemlji. Na samu pomisao da bi u tu zemlju moglo da stigne nešto što je srpsko, diže se medijska halabuka i na taj način se stopiraju sve investicije iz Srbije – ističe Pavlović.
Prema njegovoj proceni, trend onemogućavanja ulaska u Hrvatsku svega što nosi oznaku made in Srbija biće nastavljen i u budućnosti.
