O generalu Ratku Mladiću napisano je mnogo tekstova, njegova biografija manje-više je poznata. To je klasična životna priča oficira JNA, koji se po potrebi službe selio diljem bivše Jugoslavije, živeo u više garnizona, napredovao u karijeri uobičajenim tempom. Rat na prostoru Hrvatske 1991. izbacio je, tada pukovnika, Mladića u prvi plan, bio je lično hrabar da sam razminira autobus pa su ga tako novinari i zapazili. Posle je došao rat u Bosni, krvavi obračuni bivše braće, Dejton, smena generala Mladića i početak njegovog skrivanja. Pre toga je, puštajući zarobljene francuske pilote, omogućio ratifikaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma u Parizu i, na neki način, pobedu Žaka Širaka na predsedničkim izborima u Francuskoj. Bio sam prisutan u Zvorniku kada su francuski piloti pušteni, i jedan od Mladićevih oficira rekao mi je tada da se šef dogovorio sa Francuzima. O čemu se dogovorio, mogao sam samo da nagađam.
Tom prilikom u Zvorniku video sam generala Ratka Mladića prvi put uživo. Naravno da je uživao u medijskoj pažnji, a koji general u ratu to ne voli? Voleo je da bude u centru pažnje, izgradio je i harizmu za tako nešto. Strancima je voleo da priča o srpskoj istoriji, generalu Duenu, načelniku Generalštaba francuske vojske, na terasi motela u Zvorniku objašnjavao je šta je za Srbe reka Drina. Ovaj ga je slušao s naporom, samo je čekao da dođu piloti, pa da krene za Pariz. Snimio sam generala Mladića kako s recepcije zove svoje podređene oficire i traži da hitno dovedu francuske pilote u motel. Gledajući me kako ga snimam, dobacio mi je: Snimaj, samo snimaj, sve ćeš to jednog dana da prodaš Nemcima. Zašto baš Nemcima?
U vreme rata u BiH pozvao sam jedne noći telefonom generala Mladića u njegov štab u Han Pijesku da ga pitam za nepoznate avione koji su istovarali oružje za armiju BiH na tuzlanskom aerodromu. Odgovorio mi je da može da sruši te transportne avione, ali da bi to za celokupno srpstvo bilo pogubno. Shvatio sam da se radi o američkim avionima. Razgovor je sigurno snimljen od strane američkih službi. Kada je govorio, on je znao da ga snimaju. Verujem da je znao da neće završiti kao običan penzioner, ali priznajem da nisam verovao da će dozvoliti da ga živog uhapse. On dobro zna da u Hagu nema nikakve šanse.
General Ratko Mladić zna mnogo, ako u Hagu proradi njegova taština, ako zauzme stav da o svemu progovori, u najmanju ruku moglo bi da bude vrlo interesantno. Ali samo za istoriju. Jer on u Hagu više ne može nikoga posebno da ugrozi bilo kakvim podacima. Mnogi akteri tadašnjih zbivanja nisu na sceni, neki nisu ni živi. A cela gužva biće medijski atraktivna dva-tri dana, život ide dalje. Za mesec dana Mladića u Srbiji niko neće ni spominjati…
