Sličnosti i razlike između EU i Eurosonga

Osnovana je pre 50 godina sa ciljem da promoviše evropski mir, proširila se od Irske do Jegejskog mora, a važna obeležja su joj žene u bikiniju i muškarci u poslovnom odelu! Reč je, naravno, o – Evropskoj uniji!

Ako se sagledaju očigledne razlike između EU i takmičenja Evrovizije za najbolju pesmu Evrope, na videlo će izaći činjenica da te dve stvari imaju mogo više sličnosti nego što bi se na prvi pogled moglo pretpostaviti.

Ako za EU i Evroviziju ne možemo da kažemo da su bliznakinje, sigurno je da možemo reći da su sestre.

Prvo takmičenje za Pesmu Evrovizije je održano 1956. godine, samo godinu dana pre no što je rođena Evropska ekonomska zajednica (EEC), preteča Evropske unije, a idejne vođe Evrovizije bile su iste zapadnoevropske države koje su osnovale i EEC (plus Švajcarska).

“Sestre” su imale istovetan poslovan uspeh – od malog medijskog događaja na samom početku, Evrovizija je prerasla u veliku, uspešnu priču, objedinivši celu Zapadnu Evropu i – Jugoslaviju, jedinu članicu Evrovizije iz tabora socijalističkih zemalja.

U tom kontekstu se valja podsetiti činjenice da Jugoslavija jeste bila socijalistička zemlja, ali i zemlja tržišne privrede (doduše, uz previše uplitanja države), zemlja toliko otvorena prema Zapadu da su je u članicama Varšavskog pakta smatrali “kapitalističkom”.

Kasnije, posle pada Berlinskog zida (1989. godine), Evrovizija se proširila i na te zemlje – one za koje je Jugoslavija bila kapitalistička.

U Evroviziji se gotovo od samog početka nalazi i Velika Britanija, zemlja koja, uprkos činjenici da je na takmičenju za Pesmu Evrovizije pobedila pet puta, još nije sigurna da li to takmičenje voli – baš kao što nije sigurna koliko i da li uopšte voli ma šta što dolazi sa “kontinentalne Evrope”, sem tržišta za svoju robu.

Balkanski, skandinavski, baltički i klan Beneluksa

Slično Evroviziji, širila se i Evropska unija, da bi joj danas granice bile na Severnom i Crnom moru.

Sličnosti se tu ne završavaju. Obe “sestre” opširno raspravljaju o pitanju koje države jesu, a koje nisu evropske, iako je Evrovizija u svoje naručje primila i takve neevropske zemlje kao što su Izrael i Gruzija. Evrovizija je po tome mnogo naprednija od EU, kojoj još nije jasno šta joj valja činiti s Turskom.

I dok EU ponosno ističe da je “gvozdenu zavesu” između istočnog i zapadnog bloka preobrazila u autoput bez naplatnih rampi, Evrovizija se može podičiti čudesnom moći da dojučerašnje neprijatelje toliko zbliži da danas glasaju jedni za druge.

Upravo to se dogodilo prošle godine kada su Srbija i BiH na taj način međusobno razmenile komplimente.

Evrovizija se može pohvaliti i sistemom glasanje, prema kojem svaka država ima podjednak broj glasova, što počinje da nervira takozvane stare članice jer balkanske, skandinavske i baltičke zemlje, kao i zemlje Beneluksa, dodeljuju glasove jedni drugima, tako da se pesme tih država smenjuju na pobedničom postolju još od 1999. godine.

Evrovizijska “velika četvorka” – Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Španija – žale se da zato one, mada daju lavovski deo para za budžet Evrovizije, nikada ne mogu da pobede.

Slična stvar se dešava i u EU, gde manje članice stvaraju mini saveze da bi se njihov glas koliko toliko čuo u “galami” džinova. Tako postoje takozvana “Višegradska četvorka” koju čine Poljska, Slovačka, češka i Mađarska, zatim Beneluks koji čine Belgija, Holandija i Luksemburg i, napokon, Nordijsko-baltička šestorka sastavljena od Danske, Finske, Švedske, Estonije, Litvanije i Letonje.