DOKLE ćEMO čAŠćAVATI NAJBOGATIJE ZEMLJE
Gulaš patriotizam… Da li treba da uvedemo model iz Mađarske – da svaki student sa budžeta mora da ostane najmanje deset godina u zemlji?
…………………………………………….
…Ja sad odoh… Samo lane kofere je spakovalo 7.000 mladih sa diplomom u d`epu. Dosad je dr`ava izgubila najmanje 12 milijardi evra zbog odlaska stručnjaka……………………..
Mađarska vlada je odlučila da se bori protiv odliva mozgova tako što je donela odluku da svaki student koji je studije završio na teret budžeta mora da ostane najmanje deset godina u zemlji po diplomiranju.
Press nedelje je istraživao da li je na taj način moguće zaustaviti odlazak mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije, posebno nakon što je Beogradski univerzitet najzad ušao u odabrano društvo najboljih 500 fakulteta na svetu, čuvenu Šangajsku listu.
Da problem odliva mozgova nije zaobišao ni Srbiju, potvrđuju podaci Svetskog ekonomskog foruma, gde zauzimamo neslavno 136. mesto od 139 zemalja sveta i u rangu smo sa Svazilendom, Lesotom i Kirgizijom. Procenjuje se da je Srbiju od devedesetih godina napustilo više od 300.000 mladih i obrazovanih ljudi i da je državu to skupo koštalo.
Uvek ta kriza
Najviše zabrinjava, kažu sagovornici Pressa nedelje, što se ovaj proces nastavlja, pa je tako prošle godine kofere spakovalo blizu 7.000 visokoškolaca, koji su sa diplomom umesto u neku srpsku firmu otišli u inostranstvo.Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović kaže za Press nedelje da je Srbija svesna ovog problema i da se trudi da ga određenim merama ublaži, međutim puko preslikavanje modela nije uvek moguće.
– To što je Mađarska uradila, verovatno je za njihove uslove dobar korak. Logično je da svaka zemlja traga za modelom koji će dati rezultate, jer u svaku diplomu država mnogo ulaže i na kraju, kad očekuje da vidi efekte tog ulaganja, obrazovan čovek ode u drugu državu. Međutim, problem nije jednostavan jer je u našoj zemlji velika ekonomska kriza, koja je zahvatila sve pore društva. To se neminovno odražava i na obrazovanje i nauku, pa parcijalne mere ne mogu da daju prave efekte – kaže Mitrović.On dodaje da Vlada Srbije u uslovima ekonomske krize pokušava da obezbedi motivaciju da obrazovani ljudi ostanu u Srbiji, ali da su materijalne mogućnosti veliki limit.
– Dok god ne shvatimo da je ulaganje u znanje prioritetan državni projekat, ni naš BDP se neće povećati, a ni mladi neće ostajati. Zato treba da se stvore uslovi da se talentovani mladi ljudi uključe u naučnoistraživački rad i da njihovi rezultati budu primenjeni u privredi. Time bismo povećali konkurentnost i na međunarodnoj podeli tržišta radom. Ali za to je potrebno da se kreira novi privredni i društveni ambijent, jer je sistem samoupravljanja urušen i treba izgraditi sistem konkurencije, a za to je potrebno vreme – kaže Mitrović.
On naglašava da neki oblik mađarskog modela postoji i u Srbiji, ali se odnosi na stipendiste Fonda za talente, koji imaju obavezu da nakon školovanja pet godina rade u Srbiji.Da se može napisati perfektan program za zaustavljanje odliva mozgova, ali da njegova realizacija zavisi od materijalnog statusa države, pokazuje i primer studentkinje medicine Marije N., koja je sa visokim prosekom i uredno položenim ispitima na Medicinskom fakultetu u Beogradu lako dospela među stipendiste Fonda za mlade talente.Verovala je da će sa znanjem, diplomom i činjenicom da je stipendista Fonda za mlade talente bez muke naći posao, dobiti šansu za specijalizaciju i da će joj karijera zavisiti samo od toga koliko se bude trudila. Sve je, međutim, ispalo drugačije.
– Morala sam da odem u Republiku Srpsku, jer kada sam diplomirala, počela sam da se prijavljujem na sve konkurse koji su bili objavljeni. Iako sam živela u Beogradu, nisam mnogo birala. Osim na konkurse u glavnom gradu, javljala sam se na sve, u bilo kom gradu u Srbiji. Nije išlo. Iz fonda me niko nije zvao i ja sam morala da odem u drugu državu da bih preživela, iako sam se obavezala da ću pet godina raditi u Srbiji, državi koja me je školovala – kaže Marija N.
Šangaj kao Olimpijada
Da je to tačno potvrđuje i rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, koji kaže da je država skupo platila odlazak više stotina hiljada studenata.- Postoje procene da je naša država u njihovo školovanje uložila negde oko 12 milijardi evra. Procenjuje se da je to iznos koji je izdvojen sa svih srpskih univerziteta, za studente koji su u poslednjih 20 godina napustili Srbiju i koji u inostranstvu obavljaju poslove za koje su se obrazovali i za koje su dobro plaćeni. Nije reč o gubitku samo sredstava izdvojenih za školovanje, oni sada i porez na svoje zarade plaćaju drugoj državi i na taj način ne vraćaju ono što je u njih prethodno uloženo – kaže Kovačević.
On dodaje da je zaustavljanje odliva mozgova dugotrajan proces i da svaka zemlja ima svoje specifičnosti, odnosno da ne postoji univerzalni recept.- To se može zaustaviti razvojem ekonomske situacije u Srbiji, otvaranjem novih radnih mesta i kvalifikovanih poslova za koje su se studenti školovali i, najzad, tako što će imati takve plate da mogu da žive od sopstvenog rada. Vreme je da Srbija kaže da naši studenti mogu da se usavršavaju na svetskim univerzitetima, ali o trošku tih država, a ne o našem trošku, jer smo prethodnih godina neke države, poput SAD i Kanade, častili“ sa mnogo novca i znanja – kaže Kovačević za Press nedelje.Kovačević posebno ističe da je stavljanje BU na Šangajsku listu uspeh vredan medalji na Olimpijadi i da je izuzetno ponosan na to. On međutim kaže da i ta dobra vest može da poveća potražnju za našim studentima.
– Njihove diplome imaće visok rang, lakše će ići na usavršavanje i imaće prohodnost na vodeće svetske škole. Lakše će dobijati i stipendije i posao. Ono što je ipak važno, to je da će i univerzitet nakon ovoga imati vrhunske partnere, što će automatski da podigne kvalitet nastave i naučnoistraživačkog rada, a to će povećati i interesovanje studenata iz drugih država da studiraju kod nas – kaže Kovačević.
Šarm pre svega
Da situacija nije tako crna kao što na prvi pogled izgleda potvrđuju i mladi ljudi koji su se školovali i radili u svetu i uprkos dobrim novčanim ponudama, ipak se vratili u svoju zemlju. To su uradile i Aleksandra Plazinić i Jovana Ružičić. Kažu da se nisu pokajale, uprkos tome što Srbija i nije baš savršena zemlja gde se znanje i stručnost adekvatno vrednuju.Aleksandra Plazinić je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije. Dalje školovanje nastavila je u Francuskoj i Nemačkoj. Stipendista je Fondacije Dr Zoran đinđić“, a sada je deo tima Evropske unije u Beogradu, u odeljenju za ekonomiju i evropske integracije. Ona kaže da je srećna što deo stečenog znanja u inostranstvu može da podari svojoj zemlji.
– Najveće zadovoljstvo je kada svojim znanjem možete da doprinesete napretku svoje zemlje. Srbija nije savršena, kao ni mnoge druge zemlje, ali za mene ima šarm koji se retko gde nalazi. S druge strane, brine me podatak da 70 odsto diplomaca želi da napusti zemlju. Mislim da je zbog toga potrebno da država napravi odgovarajuću strategiju – kaže Aleksandra Plazinić.I Jovana Ružičić ima slično mišljenje. Ona je završila studije psihologije i novinarstva u Americi i magistrirala odnose sa javnošću na Univerzitetu Mičigen. Radi kao PR stručnjak, a posle 11 godina školovanja i rada u Americi vratila se u Srbiju.
– Radila sam za uglednu nevladinu ekološku organizaciju u Vašingtonu, obišla sam skoro 50 zemalja i smatram da je ceo svet moj. Međutim, Srbija je moja više nego druge zemlje i želim da njoj dam svoje znanje i iskustvo. Možda bi mi džak sada bio pun para da sam ostala u Americi, ali džaba novac ako vam je srce prazno – kaže Jovana Ružičić, koja je i osnivač grupe koja okuplja stručnjake koji su se školovali i radili u inostranstvu. Grupa danas broji više 300 članova, a cilj im je da olakšaju povratak školovanih sunarodnika.
………………………………………………………………………………..
Prokleta je Amerika
Diplomci koji napuštaju Srbiju imaju diplome fakulteta prirodnih i tehničkih nauka. Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet odlazi u inostranstvo. Za nekoliko godina u SAD je izdato više od 250 radnih dozvola našim inženjerima elektrotehnike, i to bez prethodne nostrifikacije diploma, a procenjuje se da u Americi radi oko 6.000 naših istraživača. Ne zaostaju ni diplomci ekonomije, od kojih oko 15 odsto svake godine napusti Srbiju. Najčešće odlaze u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, SAD, Veliku Britaniju…
……………………….
Ulaganje ni u šta
Logično je da svaka zemlja traga za modelom koji će dati rezultate, jer u svaku diplomu država mnogo ulaže i na kraju, kad očekuje da vidi efekte tog ulaganja, obrazovan čovek ode u drugu državuRadivoje Mitrović, Ministarstvo prosvete
……………………….
