Jedan od pravnih savetnika haškog optuženika Vojislava Šešelja, Zoran Krasić za „Vesti“ kaže da je Šešelj spreman za početak početak suđenja, mada je neizvesno da će se to dogoditi u dogledno vreme jer Haški tribunal je u šah-mat poziciji zato što je optužnica protiv predsednika SRS-a na klimavim nogama.
– Pretpretresni sudija Žan Klod Antoaneti je korektnim odnosom na statusnoj konferenciji sve prijatno iznenadio, pa i Šešelja. Da li je to taj zaokret politike Tribunala prema lideru SRS-a?
– Da, Antoaneti jeste prijatno iznenađenje, mada je njegova poslednja izjava kako su sve sudnice Tribunala zauzete, samo bledi pokušaj pravdanja što Šešelju suđenje ni posle pet godina provedenih u Ševeningenu, još ne počinje. Antoaneti je svestan da bi Šešelj morao na slobodi da čeka suđenje jer on dobro poznaje pravo, makar mi se tako čini, ali videćemo. On je sudija u pretpretresnom postupku, a šta će se dešavati dalje, videćemo. Optimisti smo, ali Hagu ne verujemo…
Za pet godina 280 podnesaka
• Koliko je korektan postupak koji se vodi protiv lidera SRS-a?
– Teza odbrane Vojislava Šešelja već je prepoznatljiva po broju podnesaka Tribunalu, njih je za sada u pretpretresnoj fazi oko 280, gde je aktuelizovao neka pitanja koja se tiču samog postupka. Naši zadaci su da proverimo neke navode tužilaštva, neke izjave i dokumentaciju. Sve ono što on smatra da je važno i neophodno za njegovu odbranu.
• Koje je objašnjenje Tribunala, zašto Šešelj nije na slobodi do početka suđenja?
– Pritvor je privremena mera i kratko traje. Praksa ne poznaje slučajeve slične Vojinom, da je neko u pritvoru proveo pet godina. Istina, bilo je nekoliko slučajeva u anglosaksonskom pravnom sistemu, takozvanih dužih pritvora, ali su se vodili kao povreda prava optuženog na ekspeditivno suđenje i nisu trajali duže od 18 meseci. U sklopu prava na ekspeditivno suđenje, po svim međunarodnim dokumentima suđenje bi moralo da počne bez odugovlačenja. U našoj evropskoj konvenciji, kaže se još, u razumnom roku, mada nije jasno definisan pojam razumnog roka, ali za to se pobrinula praksa i on iznosi između 11 i 18 meseci. Zato ako bi se išlo po praksi evropskog suda za ljudska prava, Vojislav bi morao biti oslobođen svih optužbi jer sud nije sposoban da dokaže njegovu krivicu.
• Koji je posao pravnih savetnika, zapravo kako pomažete Šešelju?
– Nas trojica – Aleksandar Vučić, Slavko Jerković i ja, Vojislavu pomažemo u pripremi odbrane. Mi nemamo dodirnih tačaka sa sekretarijatom, tužilaštvom ni sa pretresnim većem. Naš direktni nalogodavac je Vojislav i naš posao sastoji se od utvrđivanja činjenica, provere podataka i svega što je sumnjivo, a vezano je za Vojinu odbranu. O našem radu ne možemo da govorimo javno, na to nas obavezuje dokument Tribunala koji smo potpisali kad nas je Voja imenovao za pravne savetnike.
Domaćin i u Ševeningenu
• Kakvi su Vaši susreti sa Šešeljem u Hagu?
– Od osnivanja Srpske radikalne stranke sam pored Voje, mnogo toga smo prošli zajedno, lepog i ružnog, baš kao i zatvore u Srbiji. Mi smo pre svega dobri prijatelji. Voja je dobar domaćin kako u Beogradu tako i u Hagu, pa kad mu dođemo u poslovnu posetu u Ševeningen želi i u tako jadnim i oskudnim, zatvorskim uslovima da nas ugosti i primi što bolje.
• Ipak, Srpska radikalna stranka je javnosti obznanila da Tribunal ucenjuje svedoke. Koja je vaša uloga bila u otkrivanju tih podataka?
– Prilikom provere svedoka naišli smo na ljude koji su priznali da je Tribunal vršio pritisak na njih. Naprosto, ti ljudi, njih 18, samoinicijativno su odlučili da progovore u javnosti o tome šta su sve preživeli od haških istražitelja. Dakle, dali su i zvanične izjave o pritiscima Haga, sudski overene u skladu sa propisima. Reč je o njihovoj odluci na koju niko nije uticao. Jednostavno su odlučili da javnosti otkriju kako se Tužilaštvo odnosilo prema njima, šta su od njih zahtevali, na šta su pokušali da ih prisile, raznim ucenama i lepim obećanjima. Oni su odbili da krivotvore istoriju i činjenice. Hrabri su to ljudi jer većina je rizikovala da se i sama nađe u Ševeningenu pošto se sa Tribunalom nikada ne zna.
• Šešelju je poznat identitet svih zaštićenih svedoka?
– Tužilaštvo ga je obavestilo o imenima nekolicine zaštićenih svedoka. Voja je o identitetu nekolicine njih obavestio i nas, svoje pravne savetnike, tražeći da prikupimo podatke o njima, zapravo da proverimo neke činjenice. Ne znamo identitet svih njih, samo nekolicine, ali ne smemo da ih otkrivamo u javnosti. Takva su pravila Tribunala i stepen zaštite.
– Posle Šešeljevog štrajka glađu Tribunal je mnogo toga obećao lideru SRS-a. Šta je sa zahtevom za materijalnu naknadu troškova pripreme odbrane i koliko ona iznosi?
– Za sada su to samo lepa obećanja Haškog tribunala. Jedino što je Voja od toga dobio je navodno neprisluškivana telefonska linija, mada u to ne verujem. Nemaju šta da čuju, Voja nema šta da krije. Jeste Voja je na ime troškova odbrane od 2003. godine do 31. decembra 2006. godine tražio od Tribunala da mu isplati oko 6.500.000 dolara. Reč je zapravo o više objedinjenih zahteva, koji je Tribunal godinama odbijao, ali konačno su shvatili da i Voja ima pravo na naplatu na ime troškova odbrane. On traži samo ono na šta po Statutu Tribunala ima pravo, a sve je obračunato prema zvaničnom troškovniku koji primenjuju timovi odbrane u Tribunalu. Taj zahtev još nije rešen, ali nadamo se i to će biti uskoro odobreno.
Lična karta
Zoran Krasić rođen je 11. marta 1956. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Nišu. Oženjen je Biljanom, ima sina Dragana (20) i kćerku Taru (18). Krasić je jedan od osnivača Srpske radikalne stranke. Nekoliko godina je bio predsednik opštinskog odbora SRS-a u Nišu. Dugogodišnji član Predsedništva kolegijuma SRS-a, član Centralne otadžbinske uprave SRS-a, u dva mandata je bio savezni poslanik, a tri mandata poslanik republičkog parlamenta. U vladi Mirka Marjanovića od 1998. do 2000. godine bio je ministar trgovine. Zvanično je upisan u pravni savetnik Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu od 21. decembra 2006. godine.
• Ako nije tajna, ko Vas plaća?
– Nas trojicu pravnih savetnika niko ne plaća. Tribunal mi je do sada kao pravnom savetniku od prošle godine samo platio dva puta odlazak u Hag i smeštaj. Ipak, mene Tribunal nije uverio da se njihov odnos promenio nabolje prema pritvorenim Srbima, pa ni prema Šešelju, koji im je najveća kost u grlu. U njihove dobre namere bih i poverovao kad bi dozvolili istini da pobedi. Kad bi konačno počelo suđenje Šešelju i kad Tribunal ne bi imao jedan aršin pravde za pritvorenike drugih nacionalnosti, a drugi za Srbe.
