Vinarija „Aleksandrović“ u Vinči, kod Topole proizvodi blizu 200.000 litara vina, koje se prodaje u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Americi i zemljama regiona. „Aleksandrović“ je lider među privatnim proizvođačima vina i šampion kvaliteta.
Vinarija „Aleksandrović“ nastavlja porodičnu tradiciju proizvodnje grožđa i vina. NJen vlasnik Božidar Aleksandrović podseća da se vinova loza u Vinči gajila još u doba Rimljana, a da je razvoju vinogradarstva u ovom kraju najviše doprineo kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. On je na jugoistočnoj padini Oplenca podigao vinograd na 60 hektara. Uzgajao je najkvalitetnije sorte grožđa za proizvodnju vrhunskih vina.
Plemenite rodne grančice, iz kraljevog vinograda su se kalemljenjem proširile na čitav ovaj kraj, pa su tako stigle i do Aleksandrovićevih predaka, koji su sarađivali sa kraljevim podrumima i od njegovih vinara učili vinarski zanat. Božidarov pradeda Miloš bio je među prvim osnivačima Vinčačke vinogradarske zadruge daleke 1903. godine.
Razvoj vinogradarstva je zaustavljen po završetku Drugog svetskog rata kada je nova vlast ograničila zemljišni maksimum i praktično zabranila privatnicima da proizvode vino i prodaju sa svojom etiketom. Veliki proizvođači grožđa su tako postali sirovinska baza državnih preduzeća, koja su i skidala „kajmak.“ Takav potez države učinio je da je proizvodnja grožđa sa 55.000 hektara danas spala na svega osam do 10 hiljada.
Vinski turizam
Ove godine se ulazi u proizvodnju prvog srpskog šampanjca i to klasičnom metodom. Kroz Vinariju „Aleksandrović“ godišnje prođe između 10 i 11.000 posetilaca. Time se otvara i lepa perspektiva vinskom turizmu.
– Kada je došlo do propadanja velikih društvenih sistema, odnosno firmi koje su se bavile proizvodnjom vina, došlo je i do kraha srpskog vinogradarstva -predočava Božidar Aleksandrović. – Prilika za oživljavanje vinogradarstva ukazala se 1991. godine. Tada je, naime, zakon omogućio privatniku da ima i svoju bocu i svoju etiketu, pa sam u svom podrumu već naredne godine napunio prvu bocu vinom iz sopstvene berbe.
Vinarija „Aleksandrović“ i njen vlasnik su od 1991. do 2000. godine prolazili kroz vreme ratova, sankcija i inflacije, pa je godišnje punjeno između sedam i 10 hiljada boca. Vino se prodavalo u nekoliko poznatih restorana i u samoj Vinariji u Vinči. Značajan razvojni pomak desio se 2001. godine kada je „proradio“ bankarski sistem.
– Tada mi se pružila prilika da investiram u opremu – naglašava Aleksandrović. – Kupili smo nove muljače i uveli kontrolisanu fermentaciju, koja je dovela do značajnog poboljšanja kvaliteta vina. Ova Vinarija raspolaže sa 22 hektara sopstvenog zasada vinove loze, od toga 12 hektara u rodu – kaže Božidar Aleksandrović.
