Od ulaska Rumunije u Evropsku uniju žitelji pograničnog dela u Srbiji pored Dunava u kladovskoj opštini svakodnevno se suočavaju sa reklo bi se korenitim promenama za koje, samo do pre neku deceniju, ne bi ni u snu mogli da poveruju da će se desiti. I dok su slike o Rumunima nadničarima, prodavcima polovne i gotovo neupotrebljive robe na buvljim pijacama, pa i o one kako su uz pomoć plinskih boca preko Dunava pokušavali da pronađu neki bolji život, još sveže u sećanjima ljudi ovog kraja, neke nove komšije s druge strane velike reke ponovo dolaze, ali sada iz sasvim drugih razloga.
Novopečeni rumunski bogataši koriste pogodnost bagatelnih cena kuća u kladovskoj opštini i za malo novca dolaze do nekretnina i zemljišta. Najčešće kupuju oronule domove pokojnih vlasnika, ali i solidne stambene objekte. Za kratko vreme, kako tvrde kladovske vlasti, ovde je Rumunima prodato na desetine kuća.
Sve po zakonu
U Službi za katastar nepokretnosti i Opštinskom sudu u Kladovu kažu da strani državljani mogu steći vlasništvo nad nepokretnostima u Srbiji pod uslovima reciprotiteta. U kladovskom Opštinskom sudu navode da se pravo na nekretnine može steći pravnim poslom – ugovorom, nasleđem i na drugi način utvrđen zakonom, a svaki slučaj kupovine kuća u ovom kraju gde su kupci stranci priča je za sebe i posebno se razmatra. Treba svakako napomenuti i da Rumuni mogu biti vlasnici kuća i zgrada, ali ne mogu posedovati poljoprivredno zemljište.
U Novom Sipu, lepo uređenom naselju podignutom u neposrednoj blizini međunarodnog graničnog prelaza na đerdapu, nastanilo se najviše Rumuna. Dosadašnja praksa pokazala je da se rumunski državljani pojavljuju kao kupci pod pravim imenom i prezimenom, ali ima i slučajeva da se naši ljudi samo fiktivno vode kao vlasnici. Branislav Jovanović iz ovog sela je nedavno kao prve komšije dobio rumunsko-srpski bračni par.
– Novi Sip je naselje sa 300 domaćinstava i najbolje izgrađenom infrastruktorom u opštini. Imamo struju, vodu, kanalizaciju, asfaltirane ulice, dobro snabdevene prodavnice, plodno zemljište i još dosta toga. Gde još ima da za pet-šest hiljada evra kupite kuću od stotinak kvadrata i osam ari placa kao što je to ovde slučaj?! – pita se ovaj monter u kladovskom Telekomu.
Dolaze i u provod
I dok u Negotinu, susednoj kladovskoj opštini, još nema ove pojave, Rumuni se relativno često mogu sresti kao gosti čuvenog hotela „Lepenski vir“ u Donjem Milanovcu, a neretko, u dane vikenda, i u kladovskim kafićima i ugostiteljskim lokalima gde dolaze u provod. Ima ih i na pijaci u Kladovu, ali ne kao prodavaca, već ovog puta kao kupaca. Dugo je Srbija za Rumune bila obećana zemlja. Danas, sa srpske strane Dunava, pogled se pruža na Evropu.
Rumunima se, kako još saznajemo od meštana Sipa, po bagatelnoj ceni za manje od 10.000 evra nude i kompletno nameštene i savremeno opremljene kuće. I u prigradskom naselju Kladušnica slična je situacija. Meštani ovog sela koriste prednost magistralnog puta od Kladova prema đerdapskoj hidrocentrali, gde se nalazi i granični prelaz, pa na velikim tablama natpisima na srpskom, ali i rumunskom jeziku i sa brojevima telefona obaveštavaju putnike namernike o prodaji kuća. Vlasnik jedne nezavršene kuće stavljene pod krov priča da je to učinio isključivo zbog toga što ovuda najviše prolaze motorizovani putnici iz Rumunije.
– Ima mnogo zainteresovanih, prvenstveno zbog povoljne cene. Evo, kuća od 120 kvadrata košta samo 15.000 evra. Novopečeni bogataši iz rumunskog okruga Mehedinci obilaze naš kraj, merkaju i kupuju sve što može da se kupi, pa je i napušten magacin za žito ranijeg Poljoprivrednog kombinata „Ključ“ kod nekadašnje karaule u Kladovu kupio jedan Rumun. Šta da se radi kada smo sada siromašniji od njih.
Nemaština je velika – kaže naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.
Kuća čiji su novi vlasnici postali Rumuni ima i u selu Vajuga, skućili su se i u Petrovom Selu, vikend naselju na Miroču i drugim kladovskim naseljima, kao i u Davidovcu, čiji predsednik Mesne zajednice Mile Brzobić ipak smatra da se ne može govoriti o ovome kao masovnoj pojavi, ali i da selidbe sa jedne na drugu stranu Dunava ipak nisu zanemarljive.
– Rumuni imaju para i to je glavni motiv kupovine naših kuća. U našem selu Rumuni se, na primer, interesuju i za oronulu školsku zgradu, procenjenu na 16.000 evra, koju Mesna zajednica namerava da proda na licitaciji. Saglasnost za to dobili smo od Ministarstva prosvete, a posrednik će biti opština koja će nam preneti sredstva – objašnjava Mile Brozbić.
