Takozvani uvoznički lobi, „kontroverzni biznismeni“, pojedini ljudi iz vlasti i nelojalna konkurencija, već pet godina neprestano rade na gašenju Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak“. Zbog takve destrukcije mnogi pogoni su odavno ugašeni, a njihova navodna obnova smišljeno se oteže, tvrdi dr Ranko Dakić, direktor te ustanove.
Posle svega što je „Torlak“ preživeo poslednjih godina ovaj rukovodilac više ne veruje u opstanak ove ustanove, koja je ne tako davno spadala među pet najuglednijih proizvođača vakcina i seruma u svetu, i za to direktno optužuje vlasti u Srbiji koje mirno posmatraju njeno čerupanje. čak, mišljenja je Dakić, „držanjem po strani“ država direktno učestvuje ili podupire beskrupulozne rušitelje, a za „Vesti“ još ekskluzivno kaže:
Hrvati su daleko ispod nas
– Bilo je ponuda, bilo je i razgovora sa velikim svetskim firmama, ali svima je rečeno – nismo za prodaju. Pa onda kako da se prodamo hrvatskom Institutu koji je daleko veći slepac od nas. Još o toj navodnoj prodaji pregovarao Danko Radić koga poznajem iz jednog drugog vremena. Poznajem ga kao ne baš poštenog čoveka. Raspitajte se malo u Hrvatskoj i Zadru o tom Radiću i videćete o kakvom se to čoveku radi. Znam samo, našu kapiju taj čovek neće preskočiti, ne bar dok sam ja direktor.
– Institut „Torlak“ može da nastavi svoj lep život, odluči li vlasnik da on opstane. Ukoliko vlasnik, a to je država, odluči da prostor od devet hektara na kome se nalazi Institut, pretvori u građevinsko zemljište, a jeste atraktivno, treba već sada dići ruke od borbe za njegov opstanak. Znam, ovde mogu da sagrade, recimo magacini tih „kontroverznih biznismena“ koje smo pre dvadesetak godina nazivali kriminalcima ili lopovima – bio je konkretan direktor dr Dakić.
A nevolje Instituta počele su još 1992. godine sa uvođenjem sankcija, izolacija i blokada. Međutim, po mišljenju našeg sagovornika, agonija je stigla posle 2001. kada su otpočeli programi oporavka. Tada se krenulo na uništenje, krenulo sa investicionim „zaobilaženjem“ „Torlaka“ i forsiranjem sumnjivih uvozničkih lobija.
Prevara na tenderu
– Još u junu 2008. uvezli smo 200.000 vakcina protiv gripa, koje sada moramo da uništimo. Prošli sve procedure, provere i protokole. U septembru Fond rekao – biće tender. Poslali smo dokumentaciju, a komisija zapisnički utvrdila da druga strana („Velefarm“) nije priložila kompletnu dokumentaciju. I umesto da se ta strana odbaci puštena je da ide na licitaciju. I na licitaciji je konstatovano da je prekršen Zakon o antidampingu, konkurencija je išla ispod proizvodne cene, što je krivično delo. I na taj propust Komisija za licitacije je ne samo zažmurela već je drugu stranu proglasila pobednikom. Sve je jasno.
– To je jedna grupa ljudi koja se bavi svim i svačim. No, ne mislim da je u njima problem. Problem je u onima koji im dozvoljavaju da svašta rade. Zato ne razumem one koji tolerišu postojanje kriminala u našem zdravstvenom sistemu. Kriminala koji čak truje našu decu. Pisali smo institucijama, autoritetima vlasti o tome. Niko nije prstom mrdnuo – otkriva dr Dakić.
Naš sagovornik svestan je činjenice da mnogi lešinari jedva čekaju „Torlakovo“ posrtanje ali navodi i brojne činioce koji na tome zdušno rade.
– Neću da krijem, guše nas na razne načine. Jedni bi da mi budemo samo distributeri njihovih roba, drugi bi da postanemo magacioneri. Ispričaću, državni organi usvoje svetska pravila o načinu proizvodnje i upotrebe vakcina, a svom „Torlaku“ nisu dali mogućnost da se tehnološki osposobi. Ne, razvlačilo se sa investicijama da bi neko dobio na vremenu, a nas ugasio. Navešću primer koji to potvrđuje. Na vreme predamo Vladi Srbije dva projekta radi dobijanja sredstava – „Rekonstrukcija „Torlaka“ do 2010.“ i Razvojni projekat „Torlaka“. Oba projekta neko u Vladi Srbije sakrije, pošaljemo kopije, odgovora nema, svi ćute.
Direktor dr Dakić kao primer razvojne opstrukcije moćnika navodi slučaj rekonstrukcije pogona za proizvodnju polio vakcine.
– Imamo još važeći petogodišnji ugovor sa Indijom o izvozu naše polio vakcine od sto miliona doza na godišnjem nivou. Još je ne izvozimo jer nismo uradili rekonstrukciju pogona. A pare za tu obnovu dobijene su još pre tri godine od EU u iznosu od dvadeset miliona evra. Tri godine preklinjemo Vladu Srbije da samo klimne glavom da dobijemo taj novac. Jok! A samo da tu vakcinu Indiji prodajemo po duplo nižim cenama od tržišne zarađivali bi godišnje preko osam miliona evra. LJudi, ovde je neko lud.
O vešto isplaniranom i „rastezanom“ dodeljivanju para za rekonstrukciju „Torlakovih“ pogona najbolje se vidi na primeru famozne centrifuge.
– Da. Kupili smo centrifugu, ali nju ne možemo da montiramo pre nego što ne završimo zgradu za posebne namene i ugradimo druge delove pogona. A za te delove još nismo dobili pare ili dobijamo sitniš i to s vremena na vreme, zbog toga je ta famozna centrifuga mrtvo slovo. Ali pojedinim ljudima iz vlasti ne smeta da tu centrifugu povremeno upotrebe kao dokaz naše nesposobnosti.
Direktor „Torlaka“ na kraju rekao je nešto što zvuči opominjuće, prozvaće sve one koji su bili uključeni u miniranje „Torlaka“, ukoliko se ne ispuni jedan od njegovih uslova.
– Neću da optužujem državu i neke njene kompetentne ljude. Ali smelo tvrdim – u našoj državi postoje funkcioneri i autoriteti koji su povezani sa uvozničkim lobijima. Postoje i grupe julovskih ostataka koje su u sve ovo umešane. ćutaću ukoliko se odmah krene sa investicijama. U suprotnom progovoriću, reći ću sve, reći ću imena. Prljavog veša ima do kolena – poručio je dr Dakić.
