U carstvo nedirnute prirode Sara Alen, koja je 2007. godine diplomirala engleski jezik na prestižnom koledžu Hilsdejl, u Mičegenu, došla je na poziv srpskog para koji je upoznala u Francuskoj, piše na sajtu tog koledža.
Oni su joj predložili da u našoj zemlji predaje engleski jezik. Sara je došla u Srbiju, ali kad je trebalo da se vrati kući u Hilsdejl, odlučila je da ostane i ovde započne novi život. Ipak, kada je prvi put posetila manastir Novi Stejnik, nije razmišljala o tome da bi mogla da se zamonaši.
– Moj otac mi je rekao da mati Efrosinija izgleda kao dobar duhovnik i da bi mogla da se zamonašim. Tada sam odgovorila da mislim da to neću uraditi – priča Sara Alen.
O toj opciji počela je ozbiljnije da razmišlja kada je drugi put došla u manastir, tog puta u pratnji roditelja.
– Tada je od monahinja čula kako one spavaju na betonskom podu i da se noću mole u vrećama za spavanje jer je napolju mnogo hladno – kaže sveštenik Stiven Alen, Sarin otac.
Sara priznaje da je tada shvatila da je to život koji bi želela.
– Odjednom sam shvatila – one su heroji. Moram da postanem jedna od njih. Bila sam i prestrašena jer je to značilo da treba sve da napustim, ali u isto vreme nešto me vuklo da baš to uradim – ispričala je Sara.
Posle posete manastiru otišla je u Grčku, ali se ubrzo vratila u Novi Stjenik i konačno odlučila da tu i ostane.
– Nikada nije bila toliko srećna kao tada. Znam da je uradila pravu stvar – kaže Sarina sestra Saša Alen.
O tome kako se u manastiru živi najbolje svedoči to što u njemu nema tekuće vode ni električne energije. Monahinje žive strogim, posvećenim životom. Imaju farmu životinja i velike pse, koji živinu brane od divljih svinja i vukova. Manastir je toliko udaljen od civilizacije da je zimi dolazak do njega moguć samo uz pomoć terenskih vozila.
Manastir Novi Stejnik nema direktnu telefonsku liniju, pa uprkos našim pokušajima juče nismo uspeli da dođemo do monahinje iz Amerike.
Porodica je očekivala ovakav Sarin potez
Na neki način porodica je očekivala da se Sara zamonaši jer je i njen otac sveštenik. Kao deca sveštenika živele smo polumonaškim životom. Većina sinova pravoslavnih sveštenika postanu sveštenici ili monasi, a njihove ćerke se opredeljuju da budu ili monahinje ili supruge sveštenika. Kad naviknete na takav način života, prihvatite ga kao nešto prirodno. Mislim da je Sara shvatila da može da živi u raju koji je na Zemlji, kaže Saša Alen, Sarina sestra.
