Šivaća mašina i paket odeće i obuće, poslednji deo pošiljke zadržane na carini, zbog koje je naš čitalac, 87-godišnji đorđe čordašević zimus doputovao iz Toronta u Beograd, tek nedavno je stigla do desetočlane porodice Marjanović iz sela Miljakovci kod Prijedora.
– Pripremam se da napišem pismo našem dobrotvoru, ali nikako da strignem od svakodnevnih obaveza. Znam koliko je uložio truda da mi pošalje „alat“ za rad, zatim da okonča carinsku proceduru u Srbiji i koliko se brinuo što pošiljka nikako da pođe iz Beograda, nakon njegovog povratka u Kanadu. Nestrpljivi smo bili i mi, verujte. Međutim, morali smo da sačekamo da pošiljku prenese preko graničnog prelaza između Srbije i BiH, neko ko se bavi uvozom i izvozom robe i ko zna kako da bude oslobođena dažbine jer je poslata u humanitarne svrhe. Muž i ja smo potpuno neuki i u susret nam je izašao komšija zajedno sa svojim rođacima u Beogradu – priča 40-godišnja Mira Marjanović.
Otkriva nam zašto se mašini toliko radovala i nikako nijehtela da rizikuje da bude zaplenjena, pa makar je i godinu dana čekala.
I dalje u akciji
Po povratku u Toronto iz Beograda, đorđe čordašević nastavio je da svojim štićenicima usmerava deo penzije stečene radom u otadžbini. Alfa banci poslao je nalog da po 5.000 dinara isplati koordinatorima kampova u beogradskim naseljima Krnjača i Vidikovac za kupovinu slatkiša najmlađim stanovnicima.
– Ja sam završila krojački zanat. Imala sam divnu mašinu dok smo živeli u Ključu, odakle smo izbegli pre 15 godina. Od svih stvari koje smo ostavili, za njom sam najviše žalila. U to vreme nisam mogla da dobijem posao krojačice i završila sam srednju trgovačku školu, ali sam za mašinu sedala i kad je trebalo nešto da sašijem, ali i kad sam htela da svojoj duši ugodim – nastavlja Mira Marjanović koja je na svet donela osmoro dece i zbog toga osvojila naklonost mnogih naših čitalaca, posebno đorđa čordaševića.
Ovom dobrotvoru, čije su novčane donacije donosile olakšanje u svakodnevni život roditelja i deca skoro pune dve godine, majka Mira najtoplije se zahvaljuje, naročito što joj je pružio priliku da svojim ćerkama i sinovima sama šije odeću, onako kako je maštala dok je zanat izučavala.
– Moje dve najveće želje bile su da imam mnogo dece i da budem krojačica. Sada su ostvarene obe – kaže Mira, a glas joj odzvanja radošću kakvu dugo nije pokazala.
