Rekonstrukcija Cvetkovićeve vlade finalna je potvrda besmisla srpske politike. Nešto što se nedeljama u režimskim medijima najavljivalo kao odlučan politički zaokret“ i nova šansa za Srbiju“ pokazalo se samo kao još jedan smrdljivi kompromis jurišnika ovdašnjeg burazersko-kumovskog partokratskog sistema.
Sistema u kome guzicolike glavonje, evo već decenijama, interes naroda i države podređuju svojim ličnim interesima. Sistema u kome šansu na uspeh nema niko osim karijernih partijskih dupeuvlakača i profesionalnih klimoglavaca.
Ovo što se danas prepotentno naziva rekonstrukcijom Vlade zapravo je samo kupovina vremena koja treba da omogući nastavak bogaćenja politikantskih korumpiranih skotova, a sve pod parolom evropskih integracija“. Upravo zbog toga javnom mnenju nameće se opaka teza prema kojoj je svako ko se bori protiv lopova u vrhu države zapravo mračna snaga bivšeg režima“ koja pokušava da Srbiju zadrži van Evrope!?! Ta ideja na kojoj uveliko jašu skoro svi mediji, ima za cilj potvrđivanje aksioma prema kome aktuelna neodosistička vlast nema alternativu (Jeste da lažu, jeste da kradu, al’ su jedina evropska, građanska opcija, objasniće vam režimobranitelji).
Ipak, plan vladajućih spin doktora nema realne šanse na uspeh, jer da citiram i ovog 9. marta vaskrslog Vuka Draškovića – ne mogu se miksovati frogsi i grendmadersi. Kakve veze, moliću lepo, Evropa ima sa nesposobnom vlašću?! Je l’ možda Brisel tražio ovakvu rekonstrukciju Vlade? Da, može biti, Štefan File nije urgirao da se Mrkonjiću, velikom neimaru koji je za tri godine izgradio čak dva’es kilometara autoputa, pola mosta i četvrt tunela, udeli i resor energetike?! Ili je Ketrin Ešton lično telefonirala Deda Mirku i tražila da se talibanolikom nediplomiranom državniku“ Peđi Markoviću na upravljanje predaju kultura, mediji i informaciono društvo (ovo poslednje zbog njegovog izrazitog zanimanja za horoskope). Konačno, da nije britanska kraljica insistirala da se dokazani ekspert za ispodžitnu, stranačku muljavinu Dušan Petrović proglasi za ministra trgovine, poljoprivrede i turizma?!
Dakle, sistem koji dovede do toga da osveženje u vrhu vlasti mogu biti još samo Beogradski Taliban i Šabački Šane i nije sistem. To je bolest! Teška bolest od koje ćemo svi, pre ili kasnije, umreti u najgorim mukama. Bolest koja zahteva hitnu terapiju, može se lečiti jedino hitnom infuzijom sveže krvi u srpsku politiku.
Konkretno, ukoliko se srpski intelektualci – stručnjaci iz svih oblasti, vrhunski menadžeri, profesori – uskoro ne pobune protiv sistema koji najgore nagrađuje funkcijama i koji državu pretvara u profitni centar stranačkih dahija, onda će ovdašnja politika zauvek biti osuđena na besmisao. A država bez smisla jeste država bez nade. A ljudi bez nade su, što bi rekao slavni pisac, najopasniji ljudi. I za sebe i za sve oko sebe.
