Procenjuje se da u svetu ima oko 10.000 naših stručnjaka, školovanih na najboljim univerzitetima i zaposlenih u prestižnim svetskim kompanijama. Bivši studenti srpskih univerziteta stigli su do najprestižnijih univerziteta i kompanija: Jejl, Stenford, Berkli, Kembriy, Oksford, Prinston, Majkrosoft, Gugl, Intel ili Sisko.
Reč je o mladima koji su nakon završenog univerziteta postali uspešni stručnjaci u gotovo svim privrednim oblastima.
U Kancelariji za dijasporu i Srbe u regionu, koja prati rad naših stručnjaka i poslovnih ljudi u rasejanju, smatraju da je mogućnost njihovog povrtka kako realna, tako i ostvariva, ali i da dijaspora može Srbiji dati svog ministra. Po oceni Vukmana Krikovuće, koji u Kancelariji za saradnju s dijasporom vodi resor srpskih privrednika u rasejanju, u dijaspori postoji veliki broj uspešnih biznismena koji bi mogli doprineti poboljšanju ekonomske situacije u Srbiji.
– Od najveće koristi za Srbiju su njihovo privredno iskustvo i veze u poslovnom svetu razvijenih država – ocenio je Krivokuća. – Problem je, međutim, u nedostatku političkog iskustva za obavljanje važnih funkcija u vlasti, što mogu brzo prevazići jer u vođenju ekonomije Srbije političko iskustvo nije neophodno.
Za razliku od njega, saradnik Bečkog instituta za ekonomske studije Vladimir Gligorov veruje da bi za Srbiju bilo korisno da Vlada angažuje strane stručnjake za savetnike pre nego što ih postavi za ministre.
– Pozicija ministra je politička funkcija za koju je, osim stručnosti i iskustva, potrebna i politička odgovornost koja se u sistemu parlamentarne demokratije ne može lako delegirati – istakao je Gligorov. – Savete Vladi, pak, mogu davati međunarodne finansijske i druge institucije, kao i ugledni instituti, čija je prednost što ne moraju da vode računa o interesima uticajnih pojedinaca i grupa. Ima smisla angažovati i savetnike za specifična pitanja ili zadatke i svejedno je da li će to biti domaći ili strani stručnjaci jer bi kriterijum izbora trebalo da je jedino stručnost.
Prethodna iskustva s našim strancima pokazala su da im upravo nedostatak političkog iskustva predstavlja veliki problem, ali i kamen spoticanja, kao i da ih srpska vlast brzo potroši i okrene se protiv njih ukoliko postanu neposlušni. Naime, iako ga je narod doživeo kao čarobnjaka jer se i dan-danas veruje da je on zaustavio nezapamćenu inflaciju početkom devedesetih godina prošlog veka, Dragoslav Avramović je izborom na funkciju guvernera Narodne banke SRJ mnogim visokim političkih funkcionerima onog vremena postao trn u oku. čim se okrenuo protiv Miloševića i postao lider Saveza za promene, došao mu je politički kra. . Biznismen Milan Panić, naš i američki državljanin, pristao je da bude premijer u vreme kada je predsednik SRJ bio Dobrica ćosić, ali kada se 1992.g odine kandidovao protiv Miloševića na predsedničkim izborima, i samom mu je bilo jasno da je u Srbiji sve politika i da se u nju lako ulazi a još lakše iz nje klizne i zauvek nestane. Još uvek je uspešan biznismen u Americi.
Lj. Malešević
Petooktobarski lavovi
Zoran đinđić je nakon petooktobarskih promena 2000. godine u svoj prvi demokratski kabinet doveo mlade lavove iz dijaspore. Božidar đelić, diplomirao na Harvardu, došao je da bude ministar finansija, a potom ministar nauke i potpredsednik Vlade. Danas je samo narodni poslanik Demokratske stranke.U isto vreme u Vladu Srbije došao je i Goran Novaković, nekadašnji ministar energetike. Pre dolaska u Srbiju bio je direktor u kompanijama Enron, Glenkor i Morgan. Zadržao se ovde samo dve godine i vratio privatnom biznisu u inostranstvu. Ekipi mladih stručnjaka iz dijaspore pridružio se i Goran Pitić, koji je o ekonomiji i finansijama učio u Torontu, Velikoj Britaniji i SAD. četiri godine bio je ministar za ekonomske odnose s inostranstvom , a danas je predsednik UO Sosijete ženeral banke u Srbiji i profesor na FEFA-u. Politikom se ne bavi.
đinđić je u svoj kabinet, ali ne kao ministra, doveo i Vuka Jeremića, koji je završio Harvard i Kembriy. Boris Tadić je od 2007. do 2012. godine verovao da je on najbolji ministar spoljnih poslova Srbije. Još za vreme mandata obezbedio je sebi mesto predsedavajućeg Skupštini UN, gde će biti do kraja narednog meseca. Kada mu istekne jednogodišnji mandat, biće samostalni poslanik u Skupštini Srbije jer ga je DS u međuvremenu izbacila iz svojih redova.
