POLITIčARI I BOLESTI
Vlast je dobra za zdravlje
Kad su na vrhuncu političkog uticaja funkcionerima ništa ne fali
Dok su na vlasti – za skupštinskom govornicom, na prijemima, osunčani i u pažljivo odabranim odelima – naši političari izgledaju kao da pucaju od zdravlja. Zimi ih, čini se, ni grip neće.
Da li su zaista u „top formi”, dok im vlast i moć „pumpaju” adrenalin, ili uz privilegije, neizostavno, kao što tvrde medicinski stručnjaci, idu i određene bolesti, tipične za ljude na vlasti?
Političari, ljudi na funkcijama, od najviših šefova do sitnih „šrafova”, mnogo češće pate od somatskih oboljenja od običnih smrtnika koji nisu imale sreću (ili nesreću) da postanu javne ličnosti. Visok pritisak, čir, bolesti debelog creva i još neka oboljenja koja ulaze u korpus 13 tipičnih psihosomatskih bolesti, koje su izazvane psihom, a ostavljaju posledice na organizmu, nezaobilazan su dodatak uz privilegije i izobilje koje uživaju ljudi na vodećim pozicijama u državi i društvu.
Profesor dr Svetomir Stožinić, poznati internista kardiolog, koji je, inače, preveo s ruskog knjigu „Vlast i bolest – kazivanja kremaljskog lekara”, ruskog akademika čazova, iz svog dugogodišnjeg iskustva najviše pamti kako su se posle izgubljenih izbora punile beogradske koronarne jedinice:
– Kad izgube vlast, ljudi brže i umiru. Volim da podsetim da najbolja vlast počinje od uspešnog vladanja sobom, a danas se teško može reći da naši političari i rukovodeći ljudi na političkoj sceni vladaju sobom. To se naročito vidi za skupštinskom govornicom. Postoje ljudi koji imaju predispozicije za vlašću. Zaista i pre nego što su došli na rukovodeća mesta, oni su voljni da vladaju ljudima, sredstvima… Okruže se laskavcima, a onda se događa neverovatna pojava: identifikuju se sa vlašću i prosto nadmeću s prirodom. Misle da bolest za njih ne važi. Ne odriču se pića, ne brinu zbog faktora rizika, misle da će ih zaobići posledice neumerenosti u jelu, nekretanja, stresa…
Život ih, naravno, vrlo brzo ubedi u suprotno, kaže dr Stožinić, ali, ako je za utehu, ni u svetu nije drugačije: ruski predsednik Jeljcin imao je čak četiri infarkta, a teško se odricao neumerenosti u jelu i jakih ruskih pića. Staljin je, na primer, mučen nesanicom, potpuno promenio bioritam i svoje saradnike iscrpljivao zakazivanjem sastanaka, na primer, pred zoru.
U beogradskom Urgentnom centru, inače, još se prepričava neverovatna akcija oživljavanja visokog funkcionera jedne od vodećih stranaka, koji je stigao „polumrtav” u ruke lekara, ali je posle nebrojano defibrilacija preživeo. Stres u Narodnoj skupštini koji je svakodnevno doživljavao, objašnjavali su njegovi partijski drugovi, bio je glavni krivac za infarkt. Svi su, međutim, prećutali velike količine alkohola koje je u sebe unosio i koje su ga umalo koštali glave.
Poslanici su se nedavno vrlo oštro usprotivili inicijativi da pre nego što stupe na „radno mesto” u skupštinskoj klupi, kao sav običan svet, prođu osnovne medicinske preglede i dobiju lekarsko uverenje kojim se potvrđuje da su psihički i fizički zdravi da zasnuju radni odnos. Profesor Stožinić kaže da kao što se za osobu koja upravlja motornim vozilima ili za onog ko radi kao čuvar u Botaničkoj bašti traži lekarsko uverenje, tako to treba da važi i za poslanike, jer onda, eventualno, psihopate ne bi mogle da dođu do čelnih funkcija.
Dr Milena Jauković, hirurg i sekretar Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže za „Politiku” da bi bilo neophodno da svi poslanici, ali i ostali na rukovodećim položajima, prođu lekarski pregled, kao i da redovno proveravaju svoje zdravlje. Po njenom mišljenju, mnogi na našoj javnoj i političkoj sceni pokazuju nedostatak zrelosti i odgovornosti, kao i agresivnost tako da zapravo najviše problema ima na psihološkom planu. Zdravlje je, kaže ona, i to kako neko izgleda i kako se ponaša.
– Uopšte ne vidim zdrav duh u zdravom telu. Lažan je utisak da se politička scena podmladila, pa se onda podrazumeva da je osnažena i da je to novi trend. Bavljenje fitnesom nije dovoljno za zdravlje, za upravljanje sudbinom države. Ko može da bude srećan ako ima mladog funkcionera koji pokazuje svoj luster, spavaću sobu i stan od 150 kvadrata u novinama. Takođe, ne može neko da se javno napija i svira u trubu.
Doktorka Jauković, nekada i sama vrlo aktivna u Demokratskoj stranci i jedan od njenih prvih i najuticajnijih članova, kaže kako je shvatila zašto se kaže da „vlast pruža slast”. Kad su na vrhuncu političkog uticaja naravno da funkcionerima ništa ne fali:
– Našim političarima se ispunjava svaka želja, oni su u poziciji da demonstriraju moć, osvetu, doživljavaju svojih „pet minuta”… Imaju svog ličnog kuvara, a pre toga su muzli kravu. Imaju vilu, a donedavno su bili podstanari. Takav život prija. Ljudi se od toga leče – spušta se pritisak, hronična napetost popušta, a onda jača i imunitet i opšte zdravlje. Priča da je našim političarima ugroženo zdravlje, jer su odgovorni i pod stalnim stresom čista je demagogija. Izuzeci su retki – dodaje dr Jauković.
Neuropsihijatar, profesor dr Miroslav S. Kovačević, načelnik neurologije u Urgentnom centru, bio je u prilici da leči mnoge javne ličnosti koje su stres platile moždanim udarom. Za samu vlast tvrdi da je bolest, i to bolest zavisnosti koja se kao i ostale iz te grupe veoma teško leče. Istina, takozvana menadžerska bolest koja je složeni skup poremećaja od anksioznosti, neraspoloženja, nesanice, ali i srčanih tegoba, nestabilnog krvnog pritiska, napada gušenja, mogla bi se zvati i bolešću političara. Dr Kovačević primećuje da je među javnim ličnostima posebno izražen problem neurotičnosti, odnosno nižeg praga reagovanja na situacije koje običan svet ne bi ni dotakle. Ne pamti da se kod nas političar zbog problema sa zdravljem ikada povukao s funkcije. Kraj političke karijere je, kaže dr Kovačević, kad ga „iznesu” sa političke scene na bolničkim nosilima. Moždani udar i naprasna smrt kod ovog zanimanja mogli bi da se nazovu „bolestima profesije”, a gotovo obavezni pratilac „funkcija” jeste alkoholizam.
