Kada biste pitali Vranjance ko je bio Dimitrije Jovčić, tek poneki stariji lekar bi znao da je reč o pioniru dečje hirurgije u Srbiji. Rođen je 14. oktobra 1889. godine u Vranju u imućnoj porodici, koja mu je omogućila školovanje u Nišu i Beogradu. Tu je 1908. godine počeo da studira tehničke nauke, ali je već sledeće godine otišao u Pariz, na medicinu. Studije je privremeno napustio 1912. godine da bi se kao dobrovoljac borio za oslobođenje Stare Srbije i Makedonije, pa se u Pariz vratio tek 1918. godine. U „gradu svetlosti“ je diplomirao, potom i specijalizirao dečju hirurgiju. To je bila disciplina nepoznata u Srbiji, pa se dr Jovičić, po povratku u otadžbinu 1921. sudarao sa nerazumevanjem domaćih medicinskih autoriteta. Tek je zaslugom engleske lekarke gospođice Makvel, učesnice Solunskog fronta, 1923. godine, srpska prestonica dobila prvu dečju bolnicu sa odeljenjem hirurgije, kojim je rukovodio dr Jovčić. On je već naredne godine osnovao Odeljenje dečje hirurgije Opšte državnebolnice, prvo te vrste u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je ubrzo postao i šef.
LJutiti ljudi
Dimitrije Jovčić je bio blizak rođak čuvenog književnika Borisava Stankovića, jer su njegov deda Jovča i Borina baba Zlata bili brat i sestra. Iako braća i zemljaci, oni se nisu mnogo družili i posećivali. NJihov zemljak i poznati lingvista Hadži Todor Dimitrijević, imao je običaj da kaže: „Mi, Vranjanci, bili smo sersem (ljutiti) ljudi. Malo bi falilo da se posvađamo i ne govorimo međusobno. U Beogradu je za nas važila poslovica: „Koj u klin, koj u ploču“.
Drugi svetski rat je dr Jovčića ponovo odveo među borce, ovoga puta kao hirurga u partizanskim jedinicama na Sremskom frontu. Po oslobođenju je postao nastavnik Medicinskog fakulteta, a 1947. imenovan za upravnika Dečje hirurške klinike, prve u Jugoslaviji. Dečja hirurgija je od 1962. godine postala redovan predmet na fakultetskoj katedri za hirurgiju, a nastavu je isprva izvodio samo jedan profesor. Naravno, dr Jovčić. On je izveo celokupnu poratnu generaciju dečjih hirurga u Srbiji, i većinu specijalista iz drugih republika Jugoslavije. Zahvaljujući njemu, vođena je i poslediplomska nastava na Medicinskom fakultetu, zatim razni kursevi i usavršavanja, a držala se nastava i za medicinske sestre, bolničare, tehničare.
Dimitrije Jovičić je bio jedan od osnivača i prvi predsednik Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva 1950. godine. Na toj dužnosti je ostao devet godina, duže nego bilo koji njegov naslednik. Postao je i predsednik redakcionog Odbora „Srpskog Arhiva“, i bio član odbora mnogih stručnih medicinskih časopisa u Jugoslaviji i Francuskoj. Učestvovao je u osnivanju pedijatrijske i ortopedsko-traumatološke sekcije, koje su ga kasnije birale za počasnog predsednika, a tu čast mu je ukazalo 1963. i Društvo ortopeda i traumatologa Jugoslavije. Tokom četiri decenije marljivog rada, unapređivao je metode hirurškog lečenja raznih obolenja, i objavio preko 120 stručnih radova i prevoda sa francuskog. Postao je najpre dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a 1966. i redovni. Dimitrije Jovčić je zauvek sklopio oči 1973. godine, u 84. godini.
