ODLIV mozgova iz Srbije se nastavlja. Poslednje istraživanje Studentske unije Srbije (SUS), urađeno među 3.000 studenata sa 49 državnih fakulteta, pokazalo je da dve trećine akademaca upisuje fakultet sa ciljem da se zaposli u inostranstvu. Na pitanje gde vide svoju budućnost posle diplomiranja, trećina njih je odgovorila – u inostranstvu.
Prema rečima Nataše Sajlović, koordinatora za nastavu i nauku SUS, naši diplomci bi najviše voleli da odu u Ameriku, Nemačku, Francusku i Italiju. Osnovni razlog odlaska iz zemlje je loša materijalna situacija i nemogućnost bavljenja naučnoistraživačkim radom.
Preciznih podataka koliko je visokoobrazovanih napustilo zemlju nema, a u Ministarstvu za dijasporu kažu da je sve na nivou procena. Računaju da je iz zemlje otišlo između četiri i pet hiljada profesora i oko 15.000 asistenata i magistara. Ni u Rektoratu Univerziteta u Beogradu nemaju podatke o broju onih koji su otišli.
– Kada budu stvoreni uslovi da može normalno da se živi od svog rada, da mlad čovek ima primanja od kojih može sebi da obezbedi egzisteniciju i stvara porodicu, odliv mozgova će biti zaustavljen – kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.
Da nije sve tako crno pokazuju primeri nekoliko najboljih studenta BU, koji su, ipak, rešili da ostanu u zemlji. Aleksandar Jović je na doktorskim studijama na Fakultetu za fizičku hemiju i, kaže, nema nameru da ode.
– Kvalitet studija u inostranstvu nije ništa bolji nego kod nas – objašnjava Jović. – Ako se gleda materijalna strana to se, svakako, ne može porediti sa našim uslovima. Ipak, u Srbiji si nekako svoj na svome. Bilo gde da odeš uvek ćeš biti stranac, jednostavno ne pripadaš tom okruženju.
Njegova koleginica sa ekonomije Dragana Draganac je najbolji student Ekonomskog fakulteta. Diplomirala je sa prosekom 9,97, dok je na master studijama prosek deset. Trenutno je angažovana kao saradnik u nastavi, pa svoje znanje prenosi mlađim kolegama.
– Od naših profesora i studenata stekla sam početna znanja i iskustva i smatram da je ostanak u zemlji način da im se odužim i zahvalim – kaže Draganac. – Odliv mozgova se može sprečiti, ali se moramo potruditi da što ranije zapazimo vredne i inteligentne učenike i studente i motivišemo ih investiranjem u njih, stipendijama i dobrim radnim mestima. Celo društvo bi trebalo da uči da ceni uspeh.
Kristina Davidović, student generacije Univerziteta u Beogradu, završila je medicinu sa prosekom 9,97, privodi kraju studije na FON, gde su u indeksu sve desetke, a specijalizovaće radiologiju. I pored mogućnosti da napusti zemlju, rešila je da ostane.
– Nisam otišla zato što verujem i nadam se boljim danima u Srbiji – smatra Davidovićeva. – Verovatno bih sa završenim Medicinskim fakultetom imala tri-četiri puta veću platu u inostranstvu, ali ništa ne može da zameni srpski jezik, prijatelje koji me čekaju posle posla, porodicu koja je uvek tu i toplinu Balkana. Ići ću na usavršavanje u inostranstvo, ali ću se uvek vraćati u Srbiju jer imam ugovor za Kliničkim centrom Srbije.
KORIST IMAJU DRUGI
GUBICI koje Srbija ima zbog odlaska mladih stručnjaka ogromni su. Država je ulagala u njihovo školovanje, a korist od znanja imaju druge zemlje. Procene govore da školovanje jednog dobrog stručnjaka Srbiju košta između 30.000 i 40.000 evra.
