Crna Gora: Mladi kojima je uskraćeno crnogorsko državljanstvo uveliko beže iz zemlje. Više od 2.000 građana odlazi, jer nema zakonsku mogućnost da se zaposli
Radost M. O. (23), zbog završenih studija za posao carinskog službenika, nije bila dugog veka. Ona ne može ni da pomisli da traži posao u struci, jer u Crnoj Gori ne može da dobije državljanstvo, iako ovde živi već petnaestak godina. Ličnu kartu je dobila 2007. godine, kada je postala punoletna, a kada joj ona istekne, za koji mesec, ostaće bez ikakvog ličnog dokumenta. Prema zakonu o crnogorskom državljanstvu, ova devojka je, da bi dobila crnogorski pasoš, morala da ima ličnu kartu pre 3. juna 2006. godine, kada još nije bila punoletna!
– Uzalud smo moji roditelji i ja pokušavali to da objasnimo nadležnima u MUP, oni se pozivaju na zakonsku odredbu koja je besmislena u mom slučaju. Kako sam mogla da imam ličnu kartu kada nisam imala 18 godina? – pita se ova devojka. – Pitanje je da li ću moći da dobijem i ličnu kartu u Srbiji, jer sam se odjavila, a i gde da se prijavim kada živim u Baru.
OBESPRAVLjENI POSLE poslednje preregistracije izbeglica u Crnoj Gori, njihov broj je sveden na 17.000, u odnosu na ranijih 25.000. Većina ne poseduje lična dokumenta, što znači da ne mogu da se registruju na biroima rada, ne mogu da dobiju vozačku dozvolu, kredit, upišu studije, venčaju se, glasaju na izborima… Marjanović kaže da Akcionim planom za izbeglice, koji je donela Vlada, nije rešen nijedan problem ove populacije, zbog čega je i Evropska komisija uputila kritike.
Ova devojka se u Crnu Goru doselila sa roditeljima iz Peći, kada je bila devojčica, pre petnaestak godina, a njen otac je, nedavno, dobio crnogorsko državljanstvo. Prema nezvaničnim podacima, sličan problem ima oko 2.000 crnogorskih građana – prava mala armija ljudi kojima je Crna Gora kuća, ali, izgleda, ne i – dom. Prema slovu zakona, naša sagovornica će pravo na državljanstvo steći tek 2017. godine, deset godina od dana dobijanja lične karte!
– Šta da radim do tada? U butiku na crno? – pita se ova devojka. – Uskraćena su mi sva građanska i ljudska prava u ovoj državi, koja je jedina koju imam. Teraju me da tražim bilo kakav način da odem odavde, ili da narednih šest godina života bacim u vetar. To nije pošteno, a ja nisam jedini slučaj. Ima mnogo mladih ljudi kao ja, koji su stekli obrazovanje, a uskraćena im je mogućnost da traže i dobiju posao, da grade karijeru i život, jer im je uskraćeno pravo na državljanstvo, bez ikakve njihove krivice – ogorčena je ova devojka.
Prema podacima Saveza udruženja izbeglica i raseljenika u Crnoj Gori, broj onih koji ne mogu da dobiju državljanstvo po osnovu državljanstva člana porodice, roditelja ili supružnika, i veći je od 2.000. Potpredsednik Udruženja Mićo Marjanović ističe da je takva situacija neodrživa.
– čemu onda da se nadaju druge izbeglice, koje nemaju nikave veze sa Crnom Gorom – pita on.
I njegove dve kćerke su završile fakultete izvan Crne Gore, jer ovde nisu mogle redovno da se školuju, a sada ne mogu ni da konkurišu za posao.
– Državljanstvo je osnov za prijavljivanje na biro rada i legalno traženje posla. Moraće da idu odavde, a želeli smo da ostanu pored nas, sada kada ulazimo u pozne godine. Došli smo iz Bosne mladi, s malom decom u naručju, sada smo stari – kaže Marjanović.
Prema njegovom mišljenju, zakonska rešenja koja je Crna Gora usvojila su najkruća u regionu.
