Vedrana Rudan: Danas hrvatski klinci na fudbalskim stadionima urlajući slave ustaše iako pojma nemaju ko su one bile. Niko im nije rekao da su neki od naših dedova rezali vratove ljudima samo zato jer su bili druge nacije, vere, čudne boje kože ili su neprirodno voleli.– Žarko Puhovski: Svi pokušavaju da kažu da nisu protiv Srba, ali ipak ne bi hteli ćirilicu. Sad se naučilo da se neke stvari ipak ne smeju reći javno. Utoliko je stvar manje ružna nego devedesetih.
Vedrana Rudan
Kada su Dubravku Šuicu, hrvatsku poslanicu u Evropskom parlamentu, pitali da li je čula za nedavni ispad fudbalera Josipa Šimunića na Maksimiru koji je skandirao ustaški pozdrav: Za dom spremni, što je izazvalo oduševljenje na tribinama, ona je odgovorila da je najvažnije da se Hrvatska plasirala na Svetsko prvenstvo. Ovu anegdotu koju je za hrvatski portal Indeks ispričao Jaroslav Pecnik, profesor, analitičar i borac za ljudska prava najbolja je slika trenutnog ambijenta u Hrvatskoj.
Učestali ustaški pokliči sa hrvatskih tribina ili pretnje smrću zaposlenima u Memorijalnom centru Jasenovac nisu, kako bi se očekivalo, glavne teme u Hrvatskoj. Time se ne bave ni predsednik, ni vlada, ali ni Hrvatska akademija znanosti. U medijima te vesti ne zauzimaju centralna mesta, a polemika između onih koji osuđuju poteze navijača poput Pecnika i književnice Vedrane Rudan koji upozoravaju na fašizam u Hrvatskoj i onih koji ih brane nazivajući ih samo domoljubnim nagonom sportaša, a navijače Torcide i Bed blu bojsa skupinom koja promišlja i savršeno detektira neprijatelja, preselila se na blogove i portale.
Kako za Politiku kaže Igor Alborheti, zamenik glavnog urednika Jutarnjeg lista u tome nema ničega čudnog jer je logično da referendum na kojem su Hrvati rekli ne gej brakovima bude glavna unutrašnjopolitička tema pošto ona određuje strateški put Hrvatske.
Ne bi trebalo stvarati histeriju u Beogradu ovim povodom. I mi bismo mogli da pitamo kako to izjava predsednika Nikolića da Bunjevci nisu Hrvati nije kod vas centralna tema, a ovde je izazvala toliko uzbuđenja, kaže Alborheti.
Preteće poruke zaposlenima u spomen-parku Jasenovac koji su zbog kritike na račun navijača nazvani antihrvatima i izdajnicima su, kako ocenjuje, manji incidenti.
Suštinski, društveno to nisu važne teme. Takve stvari se događaju, kategoričan je Alborheti i kao dokaz da ovakvim ispadima ne bi trebalo pridavati previše značaja navodi činjenicu da na izborima tek pet odsto birača glasa za ultradesničarske partije.
Za profesora Žarka Puhovskog problem je što je takvo ponašanje postalo normalno pa se ispadi poput navijačkih više ne doživljavaju kao neka vrsta skandala na koji bi trebalo reagovati.
To što se podudarilo nešto što je možda samo huligansko ponašanje sa zahtevima da se sprovede referendum protiv ćirilice daje svemu ovome što se dešava neko drugo značenje. Tek za nekoliko meseci ćemo videti da li je ovde reč o slučajnoj vremenskoj podudarnosti ili o jednom talasu. U ovom trenutku teško je reći, ali ima razloga za zabrinutost upravo zbog te koincidencije, upozorava Puhovski za Politiku.
Prema njegovom mišljenju problem je što i oni koji ovo podržavaju i oni koji osuđuju to rade histerično.
Ovi s jedne strane govore ’sutra nas čekaju logori, dolazi fašizam’ što je sigurno besmisleno. Ovi drugi, pak, tvrde da to nekakve strane agenture, jugoudbaški agenti hoće Hrvatskoj da oduzmu pravo na njenu tradiciju. Nema iole racionalnog pristupa da se kaže ’popu pop, bobu, bob’, ocenjuje Puhovski.
Opisujući raspoloženje u Hrvatskoj, on kaže da sada svi pokušavaju reći da nisu protiv Srba, ali ipak ne bi hteli ćirilicu. Sad se naučilo da se neke stvari ne smeju reći javno. Utoliko je stvar manje ružna nego devedesetih, mišljenja je Puhovski.
Jedna od najoštrijih kritičarki novog hrvatskog vala Vedrana Rudan navodi za Politiku da je Evropa godinama Hrvatsku držala balkanistanom.
U njoj su živeli ljudi opsednuti mržnjom prema drugima i drugačijima. Katolička crkva koja je u NDH blagosiljala najodvratnije hrvatske zločine svoju je krvavu rabotu nastavila i kad je demokratija krenula harati ’lijepom našom’. Popovi su naoružani bili na ratištu i vodicom škropili vojnike, tenkove i topove na užas civilizovanog sveta. Hrvatski general pucao je ženi u glavu u ime hrvatske demokratije i slobode. Većina građana moje zemlje to mu ne zamera. On je za njih heroj, a ne zločinac, kaže ova književnica.
Prema njenom mišljenju samostalna Hrvatska postala je ratni plen hrvatskih i stranih razbojnika i ništa više nije u rukama naroda. Prodali su našu dedovinu da bi se oni, njihova deca i unuci mogli valjati u bogatstvu stečenom na lešinama naše dece, nas i naših unuka. Danas hrvatski klinci na fudbalskim stadionima urlajući slave ustaše iako pojma nemaju ko su one bile. Niko im nije rekao da su neki od naših dedova rezali vratove ljudima samo zato jer su bili druge nacije, vere, čudne boje kože ili su ’neprirodno’ voleli. Sve najgore što se dešava u Hrvatskoj danas, a događa joj se fašizam, ’civilizirani’ svet zove ’balkanizmom’, kaže Vedrana Rudan.
Ona pita ima li istine u tome da se Hrvatska glasajući na referendumu za mržnju protiv homoseksualaca i zazivajući NDH vratila na Balkan. Njen odgovor je da nema.
Fašizam vlada Francuskom, Nemačkom, Grčkom, Italijom…, čitava Evropa kupa se u fašizmu. Zato većina Hrvata može biti srećna. Postali smo ono što smo sanjali od stoleća sedmog: Evropa. Neka nam se dragi Bog smiluje. Nama koji živimo u Hrvatskoj, nama Hrvatima koji strepimo od hrvatina ispunjenih mržnjom i potrebom da opet krenu, ’za dom spremni, u boj, u boj za narod svoj’. Najpoznatija hrvatska glumica Zrinka Cvitešić rekla je da se srami što je Hrvatica. I ja se sramim. Postoji li svetlo na kraju hrvatskog naci-tunela? Nema ga. Mrak nas ždere, zaključuje Rudan.
Sve što se sada događa u Hrvatskoj je politički, ne jezični problem, pre svega nasrtaj na srpsku manjinu, smatra Mate Kapović, docent Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
Nije tu stvar u jeziku ili ćirilici. Srbi u Hrvatskoj su samo dežurni krivci koje desnica na čelu sa HDZ-om koristi u političkom trenutku. HDZ nema pravi program i ne može bilo šta ponuditi, sudi mu se za korupciju i sve što sada čine je pokušaj da destabilizuju vladu. Tako HDZ udara na ćirilicu i Srbe, kao što udaraju na sekularnu državu. Jednostavnije je reći ’smeta nam ćirilica’, nego ’želimo da Srbi odu iz Vukovara’. To politički nije oportuno i ne bi bilo tako jednostavno reći. Sve ovo što se sada događa treba gledati u širokom kontekstu konzervativne kontrarevolucije koja se 2013. događa u Hrvatskoj. Za međunacionalne odnose i prava manjina sve ovo je strašno, smatra Kapović.
Miodraga Lintu koji je na čelu Koalicije udruženja izbeglica brine što se proustaška histerija sve više širi u Hrvatskoj i postaje normalna stvar u hrvatskom društvu. Nepobitna je činjenica, kako kaže, da je 18 godina od završetka rata antisrpstvo u Hrvatskoj i dalje dominantna pojava i objedinjujući faktor raznih društvenih grupa, među kojima su i navijači Dinama i Hajduka.
Puhovski, međutim, ima nešto optimističnije gledanje na hrvatsku budućnost. On smatra da će zemljotres trajati još nekoliko nedelja, da će biti trijumfalizma nakon rezultata referenduma. Onda će se videti da referendum o ćirilici ne može da prođe jer će se pokazati da nema dovoljno potpisa ili će, kako ocenjuje, još verovatnije biti zabranjen i onda će, uz malo sreće, početi da jenjavaju ovi ispadi.
