Istog dana kad je u ovdašnjim novinama objavljena vest da je Medunarodni monetarni fond (MMF) odobrio našoj zemlji novi, trogodišnji „stend baj“ kreditni aranžman vredan 829 miliona dolara, u beogradskom „Medija centru“ je direktor Svetske banke (SB) za Jugoslaviju Kristijan Portman potvrdio da cemo od SB u ovoj i naredne dve godine dobiti pomoc od 540 miliona dolara.
– U potpunosti se slažemo sa ocenama MMF-a da je Jugoslavija postigla impresivne rezultate u veoma kratkom roku. Polazeci od izuzetno teške situacije zatecene krajem 2000. godine, uspela je da poboljša makroekonomsku stabilnost i brzo, uspešno sprovede kljucne strukturne reforme. Naravno, to bi bilo teško izvodljivo bez pomoci sa strane, Svetske banke i Evropske unije – objašnjava Portman u ekskluzivnom intervjuu našem listu.
Direktor Svetske banke za SRJ podseca da je dugorocna strategija Svetske banke prema Jugoslaviji napravljena u tesnoj saradnji sa saveznom i republickim vladama. „Da nismo sa njima usaglasili prioritete koji ce biti finansirani programom pomoci Svetske banke, ili da nismo do kraja uvereni da ce oni ispoštovati dogovor i postici usvojene ciljeve, ne bismo uopšte ni krenuli sa ovim programom“, naglašava Portman, dodavši, u odgovoru na naše pitanje, da je to jedino „uslovljavanje“ koje dolazi sa njihove strane.
Stabilnost – za tri do pet godina
– Ocekujemo da ce potpuna makroekonomska stabilnost u zemlji biti postignuta za tri do pet godina, da ce u tom roku biti dovršena privatizacija i stvoreni uslovi za strana ulaganja, koja su inace najvažniji podsticaj razvoju domace privrede i postizanju ekonomske samoodrživosti. Dotle, potrudicemo se da pomognemo jugoslovenskoj privredi da oživi i stane na svoje noge, a državi da se osposobi za samostalno vodenje poslova iz svoje nadležnosti i uveri investitore iz sveta da ce njihov kapital ovde biti bezbedno i uspešno plasiran. Uvideli smo da je sada najvažnije podržati budžet Srbije , kako bi se „popunile rupe“ koje se neizbežno javljaju u ovoj fazi tranzicije. Cak 80 odsto sredstava iz našeg programa namenjeno je ovoj vrsti projekata, jer znamo da ce taj novac ici u najugroženije sektore, za obrazovanje, zdravstvo, penzije, socijalnu zaštitu…
To je izuzetno visok procenat (dosad smo za pomoc budžetu u drugim zemljama usmeravali najviše 20-ak odsto, ali situacija u Jugoslaviji je zaista specificna. Naravno, racunamo da ce se vremenom potreba za ovom vrstom pomoci smanjivati, i najzad sasvim prestati. U tom smislu je i iznos pomoci najveci za ovu prvu fiskalnu godinu (koja kod nas traje od 1. jula do 30. juna), 190 miliona dolara, u narednoj je 180 miliona, a u 2004. godini 170 miliona dolara – navodi Portman.
Odluku o prvoj „tranši“ kredita Odbor direktora Svetske banke donece do kraja iduceg meseca, a najveci deo najavljene sume (120 do 150 miliona dolara) bice realizovan u predstojecih nekoliko meseci. Na naše pitanje da li bi neko od clanova Odbora mogao da „stopira“ odluku, pre svega misleci na SAD, Portman je uvereno odgovorio – ne.
– Sjedinjene Države su svakako najveci i najuticajniji akcionar Svetske banke, sem toga one su i glavni donator sredstava pomoci za Jugoslaviju, ali mi nismo politicka organizacija – tvrdi naš sagovornik i gost u redakciji „Politike“.
Prema njegovim recima, naredni kredit za strukturno prilagodavanje koji ce Svetska banka dati Jugoslaviji namenjen je reformi fiskalnog sistema (70 miliona dolara) i bankarstva (85 miliona) ali ce znacajna suma biti usmerena i za posebne programe u oblasti obrazovanja (62 miliona), zdravstva (60 miliona)… U iducoj godini krediti ce ici u sektor „socijale“, a zatim za strukturno prilagodavanje velikih (državnih) preduzeca.
A šta ce biti posle? Hoce li biti nove donatorske konferencije i novog trogodišnjeg programa za Jugoslaviju?
Borba protiv siromaštva
– Mogu da kažem da vec sada, zajedno sa MMF, pripremamo programe borbe protiv siromaštva, što je uostalom jedna od naših osnovnih aktivnosti širom planete. Od vlada zemalja kojima pomažemo tražimo da dokumentuju da se mere koje preduzimaju i politika koju vode pozitivno održavaju na smanjenje siromaštva, odnosno da omogucavaju svim gradanima da vode pristojan život. To cemo zahtevati i od vaše vlade – kaže Portman.
„Socijalni“ aspekat programa Svetske banke jasno je uocljiv vec i iz podatka da je upravo za ove namene ona poklonila Jugoslaviji najveci iznos (30 miliona dolara) na prošlogodišnjoj donatorskoj konferenciji, i da je tako „povukla“ i druge donatore da slicno postupe (na primer, Holandiju, Kanadu, Švajcarsku…).
Zanimalo nas je da li ce novi odnosi u jugoslovenskoj federaciji i, eventualno, dolazak novih politickih snaga na vlast u Srbiji i Crnoj Gori uticati na promenu strategije Svetske banke prema našoj zemlji (Kosovo, da podsetimo, nije ukljuceno u program pomoci SB, a 90 odsto odobrenih sredstava ide Srbiji).
„Ne, ukoliko reforme budu nastavljene, a vec postignuti dogovor o prioritetnim ciljevima ispoštovan“, odgovorio je Portman.
