Akcija započeta prošlog leta na stranicama Humanitarnog mosta „Vesti“ za osmogodišnjeg Dušana Škorića iz Futoga, koji boluje od teškog oštećenja sluha na oba uha, nastavlja se polako, ali sigurno, zahvaljujući pomoći plemenitih zemljaka iz dijaspore. Svi oni žele da pomognu da Dušan ode na preko potrebnu operaciju.
Ovog puta za radost u porodičnom domu Škorića zaslužni su Milorad Rašić iz Austrije koji je poslao novčani dar od 100 evra i Savo Jović iz Ciriha od koga je stiglo 50 evra. Donaciju gospodina Rašića na kućnu adresu bračnog para Smiljke i Slobodana Škorića, doneo je njihov rođak.
– Veoma sam zahvalan ljudima dobrog srca na njihovoj pažnji i razumevanju. Svakim novopristiglim prilogom smo bliži operaciji koja će mom sinu povratiti sluh i pružiti mogućnost da se normalno razvija i lakše komunicira sa dečicom njegovog uzrasta, što njemu i nama kao roditeljima mnogo znači. Ovi donatori do sada se nisu javljali, tako da su nas svojom donacijom iznenadili i ohrabrili. Znači, akcija se nastavlja, što je za nas veoma važno saznanje – rekao je u telefonskom razgovoru novinarima „Vesti“ 47-godišnji Slobodan, Dušanov otac.
Prikupljeno 8.850 evra
Zahvaljujući dobrotvorima širom sveta u dosadašnjem toku akcije Humanitarnog mosta, za operaciju malog Dušana Škorića iz Futoga prikupljeno je 8.850 evra, što znači da ga od puta u Hanover deli još 23.150 evra, a nada u srcu Dušanovih roditelja ne prestaje da tinja da će uz pomoć dobrih ljudi njihov jedinac biti zdrav kao i njegovi vršnjaci.
Nevolje za porodicu Škorić počele su onog trenutka kada su lekari utvrdili da mali Dušan ne čuje dobro i da mu slušni aparati najboljeg kvaliteta i tehnologije nikako ne mogu pomoći, jer je na njih alergičan. Očajnim roditeljima saznanje da njihov sin jedinac, najveća životna radost, koga su dobili nakon 18 godina braka, ima oštećenje sluha više od 50 odsto, teško je palo. Jedino operacija u Hanoveru može biti rešenje za njegov problem, a to je ugradnja mikročipova u ušne kanale za koju je potrebno obezbediti 32.000 evra, što je van svakog domašaja 43-godišnje majke Smiljke, po zanimanju medicinske sestre i oca Slobodana, taksiste.
Oko pet godina Škorići su bili na privremenom radu u Nemačkoj. U Frankfurtu su i dobili Dušana. Za to vreme uspeli su nešto da uštede. A, od te ušteđevine kupili su kuću u Futogu i započeli novi život. Međutim, njihovu sreću pomutila je bolest njihovog sina i dali bi sve da ga izleče, čak i prodali kuću, ali ni to ne bi bilo dovoljno. NJihova sudbina duboko je ganula naše plemenite čitaoce i nagnala da im pruže pomoć, kako bi Dušan što pre ušao svet čarobnih zvukova.
