Duž glavne magistrale ka Merdaru, đaci pešače svakodnevno, ali zbog prometnog puta isključivo u pratnji roditelja.
"Četvrti sam razred, a škola mi je udaljena kilometar i po i zato me vodi otac", kaže Tamara Milutinović.
"Petnaeset minuta u jednom pravcu i petnaest nazad, ukupno pola sata da je odvedem, pa se vratim kući, pa po podne opet idem da je uzmem", kaže Veljko Ivanjac.
Četiri đaka iz Kuršumlijske Banje do škole u gradu svakodnevno dolaze taksijem, jer je, nedavno, ukinuta autobuska linija.
Iako škola plaća prevoz u visini mesečne karte u nekim najudaljenijim selima, trajnog rešenja za školovanje mališana za sada nema.
"Opština ima zakonsko ograničenje koliko mesečno može da izdvoji za prevoz i roditelji moraju malo i sami da se uključe, da se dogovore između sebe jer dece ima, pa jednoga dana neka ih vozi jedan, drugog dana drugi", kaže Radoljub Vidić, predsednik Opštine Kuršumlija.
Ali dogovora među roditeljima uglavnom nema, pa su neki zbog školovanja decu preselili u Kuršumliju ili susednu Medveđu.
"Tata po ceo dan radi u šumi, pa ne može da me vozi u školu", kaže Jovana Radulović iz sela Zagrađe.
Zato Jovana i ne ide u školu iako je upisana u prvi razred. "Žalosno je što deca ne mogu da se školuju, škola je mnogo daleko, oko 40 kilometara", kaže Radica Stojković, Jovanina majka.
"Volela bih da idem u školu i da imam učiteljicu i drugove", kaže mala Jovana.
Ta škola u Dobrom Dolu, koji je 35 kilometara udaljen od Kuršumlije, zatvorena je pre desetak godina, ostale su samo tabla, kreda i računaljka.
U tom kraju dece ima, pa meštani Dobrog Dola i okolnih sela računaju da će škola ponovo početi da radi jer će naredne godine imati sedam đaka.
