Dok IZS smatra da bi buduća jedinstvena verska zajednica trebalo da deluje isključivo u okviru države Srbije, IZuS duhovno i organizaciono pripada IZ u BiH, i kao jedinog verskog poglavara priznaje reis-ul-ulemu Mustafu Cerića
Turska je ponovo dobila ulogu pomiritelja u Sandžaku. Zadatak je pomirenje muftije Muamera Zukorlića i reis-ul-uleme Adema Zilkića, odnosno Islamske zajednice u Srbiji i Islamske zajednice Srbije.
Iako misija ambasadora Turske u Srbiji Ali Rize čolaka, i članova delegacije koji su nedavno boravili u Novom Pazaru, nije bila usmerena samo na pomirenje poglavara dveju islamskih zajednica, upravo taj problem bacio je senku na glavnu temu razgovora – ekonomske i infrastrukturne nevolje regiona. Vernici od Turske očekuju da utiče na Zukorlića i Zilkića. Zato je u javnosti i ovoga puta politika stavljena iznad ekonomskih potreba građana, jer je smirivanje strasti i napetosti veoma bitno za ovaj region u kome se sve vrti oko problema između Zukorlića i Zilkića, te su oči vernika uprte u njihove odnose.
Kamen spoticanja
Interesovanje Turske za rešavanje ovog problema dovodi se u vezu sa njenim zanimanjem za region, sa dolaskom turskih investitora, ali i poverenjem koje uživa među Bošnjacima.
Iako se u Sandžaku očekuju turski investitori, kako bi se poboljšala ekonomska situacija i standard građana, narodu je bitan i odnos zvanične Ankare prema verskim poglavarima. Zato im je i zanimljivo interesovanje turske delegacije za razgovor sa muftijom IZuS Muamerom ef. Zukorlićem, koje do sada nije bilo iskazano. U tome su mnogi skloni da vide veliki korak ka ako ne pomirenju, onda bar smirivanju strasti i početku dijaloga koji će dovesti do prihvatljivog rešenja.
Međutim, iako su obe strane izrazile želju da se pomire, kao kamen spoticanja isprečila su se dva koncepta koje Zukorlić i Zilkić zastupaju od 2007. godine, pa put do stvaranja jedinstvene islamske zajednice čine dugim i trnovitim. Po svemu sudeći, i predstavnici Turske, ali i reis Mustafa ef. Cerić, poglavar IZ u BiH, moraće mnogo da se namuče kako bi ih približili.
Iako i Zukorlić i Zilkić izražavaju spremnost na pomirenje, ni jedan ni drugi ne odustaju od svog osnovnog principa. Zilkić zastupa tezu da bi buduća jedinstvena verska zajednica trebalo da deluje isključivo u okviru države Srbije. On insistira na autonomnosti IZS u granicama Srbije, te da bi poštovanje kontinuiteta i tradicionalnosti verske zajednice muslimana u Srbiji za rezultat imalo priznavanje samo Islamske zajednice na čijem je on čelu. Mediji su preneli Zilkićevu izjavu da kao potvrdu iskrenog pomirenja smatra neophodnim da se svi jedni drugima izvine, posebno vernicima koji su najviše trpeli u poslednje tri godine.
Portparol Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Samir Tandir kaže za Akter da je njihovo trajno opredeljenje da sva otvorena pitanja rešavaju dijalogom, ali navodi da je njihov stav jasan.
Sa grupom koja je samovoljno 2007. godine napustila IZuS i osnovala paraversku tvorevinu, Rijaset ima uslova da razgovara, a oni koji se pokaju su dobrodošli. Ukoliko se Zilkić izvini za probleme koje je zadao muslimanima i ugasi svoju tvorevinu, sve će biti rešeno, kaže Tandir, ali dodaje da oni ne odustaju od osnovnih principa.
Izvinjenja nisu sporna, ali centralni problem u tome gde je sedište Islamske zajednice ostaje.
Duhovni centar Bošnjaka je Sarajevo, a ne Beograd, i ne vidim ništa sporno u tome što se on nalazi u BiH. Jedino SPC ima sedište u Srbiji. Duhovna sedišta ostalih verskih zajednica su izvan Srbije i to niko ne postavlja kao problem osim kada je u pitanju IZ. Mi smo legitimna i legalna IZ u Srbiji, temeljimo se u Ustavu i zakonu ove države. Legitimitet nam je dao narod, a legalitet smo dobili od božjeg poslanika, preko šeihulislama i mensure koju je uručio prvom reis-ul-ulemi u Sarajevu. Oni moraju da prihvate da je sedište IZuS u Sarajevu i da to nije proizvod avanture niti volje pojedinca, već je to naše istorijsko, kulturno i duhovno nasleđe, objašnjava Tandir, i tvdi da tradicionalna Islamska zajednica, ona koja je postojala pre 2007. godine, ima puni duhovni legitimitet.
PISMO REIS-UL-ULEME IZS ADEMA ZILKIćA
Inicijativu za razgovor radi pronalaženja rešenja za sporna pitanja unutar IZ pokrenuo je pre skoro mesec dana reis-ul-ulema IZS Adem Zilkić. On je pozvao muftiju Muamera Zukorlića da razgovaraju, a od svog bosanskog kolege Mustafe Cerića zatražio da se, kao nadređeni sandžačkom muftiji, založi za rešenje teškog stanja u međumuslimanskim odnosima u Sandžaku. S obzirom na to da naše podele nisu teološke već konceptualne i etičke prirode, uprkos činjenici da si ukinuo Mešihat islamske zajednice Sandžaka i mimo dogovora organizaciono zajednicu drugačije ustrojio, pozivam te da se sastanemo kao odgovorni ljudi radi rešavanja svih spornih pitanja, naveo je Zilkić, i dodao da je u ovom istorijskom trenutku najmanje važna lična sujeta i interes u odnosu na interese, potrebe i želje naših džematlija – vernika.
Na gubitku vernici
Pomirenje muftije Zukorlića i Adema Zilkića je moguće. U Novom Pazaru kažu da bi veliku ulogu u pomirenju mogao da odigra Sulejman Ugljanin, s obzirom na svoje veze u Ankari, ali i da iskoristi svoj uticaj na Adema Zilkića. U suprotnom taboru, u kome reis-ul-ulemi Ademu Zilkiću ne priznaju versko poglavarstvo, upravo Ugljanina navode kao jednog od krivaca za nastalu situaciju.
Napad na IZ 2007. godine i njen rascep rezultat je sprege tadašnjeg gradonačelnika Novog Pazara, lidera Stranke demokratske akcije i sadašnjeg ministra bez portfelja u Vladi Srbije, Sulejmana Ugljanina i Vojislava Koštunice, raznih tajkuna, kriminalaca i organa državne bezbednosti, a sve radi realizacije višegodišnjeg cilja da se IZ potčini zvaničnom Beogradu i izvrši asimilacija Bošnjaka i muslimana, slično kao i 1930. godine, kada je takođe pokušano da se centrala Islamske zajednice iz Sarajeva premesti u Beograd, tvrdi Tandir.
Primedbu da to možda udaljava Bošnjake iz Sandžaka od Srbije, Tandir naziva neosnovanom.
Naša država je Srbija i mi ispunjavamo svoje obaveze koje imamo kao građani Srbije. Dakle, naša pripadnost državi Srbiji nije dovedena u pitanje i ne treba nam lepiti etikete koje ne priliče. Ovde je reč o našoj borbi da sami biramo verske predstavnike. Kao građani Republike Srbije, kojoj smo lojalni, dali smo doprinos demokratskim promenama, ali ni u demokratskom društvu nismo ravnopravni jer i svi režimi od 2000. do danas pokušavaju da nam nametnu verske predstavnike, što nije u skladu sa evropskim, niti načelima demokratije. Iz tog razloga internacionalizovaćemo problem i želimo da dođu međunarodni posmatrači, kaže Samir Tandir.
Da li će se Zilkić i Zukorlić jedan drugome izviniti i pružiti ruku, te time dovesti do ponovnog uspostavljanja jedinstvene Islamske zajednice, pokazaće vreme. U svakom slučaju, korak ka pomirenju je napravljen, a obojici je jasno da je dvojnost islamske zajednice štetna, pre svega po vernike, muslimane u Sandžaku, koje uz ekonomske i političke podele opterećuje i ova verska, pa su samim tim oni najveći gubitnici zbog ovog spora.
S druge strane, uloga Turske u pomirenju zavađenih verskih lidera u Sandžaku je, čini se, nezaobilazna. Njihovo pomirenje utrlo bi put političkoj stabilnosti neophodnoj za ekonomska ulaganja, za šta su posebno zainteresovani investitori iz Turske od kojih mnogi vode poreklo baš iz ovih krajeva.
PRIRODA SUKOBA
Dve Islamske zajednice koje se međusobno ne priznaju u Srbiji deluju od oktobra 2007. godine, kada je grupa imama otkazala poslušnost muftiji Zukorliću i priklonila se Rijasetu Islamske zajednice Srbije koji je formiran početkom te godine u beogradskoj Bajrakli džamiji. Na čelu Islamske zajednice u Srbiji je glavni muftija Muamer Zukorlić, dok je poglavar Islamske zajednice Srbije reis-ul-ulema Adem Zilkić. Sukob je koncepcijske prirode, a glavni kamen spoticanja je odredba o vezivanju IZ Srbije s Rijasetom (vrhovnim telom) u BiH. Islamska zajednica Srbije sebe smatra zvaničnom zajednicom muslimana koji žive u Srbiji, i kao verskog poglavara priznaje reis-ul-ulemu Adema Zilkića, a sedište Rijaseta je u Beogradu. Za razliku od njih, Islamska zajednica u Srbiji, odnosno mešihat IZuS kojim rukovodi muftija Muamer Zukorlić, duhovno i organizaciono pripada Islamskoj zajednici u BiH, i kao jedinog verskog poglavara priznaje reis-ul-ulemu Mustafu Cerića.
