Posle gotovo jednog stoleća pronadjena čuvena slika Steve Todorovića Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku i, zahvaljujuci neupućenosti madjarske aukcijske kuće i oštrom oku jednog našeg kustosa, lako dospela u trajno vlasništvo Eparhije budimske u Sentandreji.
Niko pouzdano ne zna u čijoj se kolekciji, od završetka Prvog svetskog rata do nedavno nalazila čuvena slika Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku“, autora Steve Todorovića, jednog od najistaknutijih srpskih slikara s kraja devetnaestog veka. Tom monumentalnom delu izgubio se svaki trag tokom austrougarske okupacije Srbije, a u našoj stručnoj javnosti decenijama se verovalo da je slika uništena u ratnom vihoru.
Prateći sudbinu platna, dolazimo do podatka da ga je predsednik Narodne skupštine Srbije Andra Marinković naručio od autora 1899. godine. Odmah po nastanku, fotografija dela objavljena je u časopisu Nova iskra“. Da li se posle nastanka Todorovićeva kompozicija nalazila u privatnoj kolekciji naručioca ili pak u prostorijama Narodne skupštine, nije poznato, ali je po povlačenju poslednjeg okupatorskog vojnika 1918. godine ustanovljeno da je slika nestala.
Pokušaji srpskih vlasti da putem posleratnih spiskova za restituciju od bivših okupatora dobije nazad umetničko delo, nisu dali nikakve rezultate. Takva nastojanja propala su posle izveštaja iz Budimpešte i Beča, u kojima je konstatovano da njihove državne kolekcije ne poseduju ni jedno slično platno. Posle toga od strane naše države nije bilo novih pokušaja da se slici uđe u trag.
Misterija je, sasvim neočekivano, razrešena u Budimpešti, posle gotovo jednog veka. Oštrom oku glavnog protagoniste drugog dela ove priče, kustosa Muzeja Eparhije budimske u Sentandreji Koste Vukovića, nije promaklo da se na aukciji u poznatoj budimpeštanskoj galeriji Nađhazi“ pojavilo platno za koje je odmah procenio da bi moglo biti upravo delo Steve Todorovića. Naravno, svoju sumnju je zadržao za sebe sve dok u ime ustanove u kojoj radi, nije otkupio sliku. Naime, greškom eksperata mađarskog Muzeja lepih umetnosti, koji pre svake aukcije procenjuju da li su dela koja se nude na prodaju od izuzetne umetničke ili istorijske važnosti, kompozicija Steve Todorovića ponuđena je kupcima po izuzetno niskoj ceni. U katalogu su je predstavili kao delo nepoznatog srednjoevropskog autora“. Prema pretpostavci Koste Vukovića, omašci je najverovatnije kumovalo to što je autorov potpis na slici bio veoma oštećen.
Tako je zahvaljujući zabuni nadležnih u Budimpešti, čuvena likovna kompozicija na kojoj su prestavljeni knez Lazar i srpski junaci uoči Kosovskog boja, danas vlasništvo Eparhije Budimske. U njenoj galeriji u Sentandreji slika se nalazi na počasnom mestu i posetiocima se predstavlja kao jedan od najznačajnijih umetničkih eksponata čitave zbirke.
Pretpostavki o tome kako je došlo do iznošenja platna iz Srbije ima više, ali stručnjaci uglavnom smatraju relevantnom onu po kojoj ga je, na samom kraju Prvog svetskog rata, odnela austrougarska vojska prilikom povlačenja iz Srbije. Imajući u vidu da posle toga nije bilo u državnom vlasništvu ni jedne od susednih zemalja, nije moglo biti obuhvaćeno ugovorom o restituciji koji je tadašnja Jugoslavija sklopila sa Budimpeštom i Bečom.
Eksperti u Mađarskoj uporedili su ovo Todorovićevo delo sa pojedinim sličnim istorijskim kompozicijama najvećih mađarskih slikara Mihalja Munkačija i đule Bencura. Međutim, Kosta Vuković ističe da nema mesta bojazni od eventualnog naknadnog proglašenja ovog platna za delo od nacionalnog značaja za Mađarsku:
– Treba imati u vidu da mi spadamo u takozvane zaštićene kupce, kada je reč o saradnji Muzeja Eparhije budimske sa galerijskim kućama. To praktično znači da, ukoliko se kasnije otkrije da predmet nije bio legalno prisutan na tržištu, mi kao novi vlasnici imamo pravnu zaštitu. Naš zadatak je, pored ostalog, da pratimo tržište i da otkupom određenog umetničkog predmeta zapravo valorizujemo njegovu vrednost, odnosno da široj javnosti skrenemo pažnju da je reč o elementu našeg kulturnog nasleđa. U ovom slučaju bilo je važno intervenisati i da se ovo delo ponovo ne bi zagubilo za nekih stotinu godina. Imali smo sreću pa smo sliku otkupili po izuzetno niskoj ceni. Nas ne interesuje greška galerije i komisije u Muzeju lepih umetnosti, koje nisu primetile o čemu se radi.
Posle prenošenja slike u sentandrejski eparhijski muzej, urađena je restauratorska ekspertiza i tom prilikom utvrđeno da su rubni delovi platna na pojedinim mestima oštećeni. Na sredini je bilo uočljivo oštećenje u vidu uboda nožem, a sve to, uz posledice nestručnih retušitanja s početka dvadesetog veka, zahtevalo je da se skine premaz koji je naknadno nanet na sliku i uradi stručni retuš. U saniranju oštećenja pomogao je arhivski snimak iz 1899. godine, tako da posetioci galerije u Sentandreji danas pred sobom imaju onakvu Todorovićevu kompoziciju kakva je prvobitno izgledala.
Kustos Kosta Vuković i Muzej Eparhije budimske nastavljaju da prate situaciju u aukcijskim kućama u Mađarskoj, a da je reč o kontinuiranom poslu govori podatak da su putem sličnih otkupa od 1989. godine do danas došli do pet izuzetno značajnih likovnih ostvarenja i to bez pomoći države Srbije. U Sentandreji upozoravaju da bi i ona trebalo više da se zainteresuje za umetničko blago koje joj je nekada pripadalo, a kojeg na području današnje Mađarske još ima. Najočigledniji primer je portret kneza Mihaila iz vremena kada je boravio u Gedu, nedaleko od Budimpešte. U vitrinama jedne poznate mađarske galerije zainteresovanima je ponuđeno za osam hiljada evra, pa će, s obzirom da Eparhija budimska nije u mogućnosti da sama dođe do njega, ovo delo krasiti galeriju nekog imućnijeg kolekcionara.
