Koledž “Sveti Sava“ dočekaće danas ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateljice sa Hilandara. Koliki je značaj ove svetinje, možda najbolje je opisao otac Nikodim Hilandarac, u svom autorskom tekstu o ovoj čudotvornoj ikoni.
“Ikona Bogorodice Mlekopitateljice poznata je od davnina na hrišćanskom Istoku. Po predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao apostol Luka. Ikonopisana na osnovu istine Jevanđelja, da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao sina svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: ’Blažena utroba koja te je nosila, i dojke koje si sisao’ (Lk 11,27).
O toj istini su takođe govorili i pisali i sveti oci istočne Crkve, poput Svetog Jefrema Sirijskog. Shodno ovom svetom predanju Crkve, nastale su ikone Bogorodice Mlekopitateljice, poznate još od starine u Svetoj zemlji, Siriji, Egiptu i uopšte u pravoslavnoj Vizantiji, zatim i kod pravoslavnih Slovena, najpre kod nas Srba, a onda i kod Rusa.
U srpskoj crkvi poznata je freska Bogorodice Mlekopitateljice u Pećkoj Patrijaršiji, iz vremena arhiepiskopa sv. Danila (početak 14. veka) i u Naumu kod Ohridskog jezera (takođe iz 14. veka), ali su one nastale najverovatnije po ugledu na ikonu mlekopitateljicu koju je Sveti Sava doneo u Hilandar iz Svete zemlje.
Po usmenom predanju, sačuvanom u Manastiru Hilandar, današnja ikona Bogomajke Mlekopitateljice nalazila se u Lavri Svetog Save Osvećenog, udaljenoj dvadesetak kilometara od Jerusalima.
Osnivač ove najveće lavre na Istoku, Sveti Sava Osvećeni, po kome je Sveti Sava srpski i dobio ime, pred smrt je proročki govorio okupljenoj bratiji monasima, koji su okruživali njegov odar, da će posle mnogo vremena lavru pohoditi jedan monah plemićkog roda sa Zapada, po imenu Sava, kome oni treba kao blagoslov da daju ikonu Majke Božje Mlekopitateljice i njegovo igumansko žezlo.
Od tada je prošlo mnogo vremena, gotovo sedam vekova, i bratija pamtijaše zapovest svoga duhovnog oca, prenoseći s kolena na koleno zaveštanje velikog svetitelja.
I zaista, početkom 13. veka, na svom hodočašću u Svetu zemlju, dođe iz Srbije Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop i čudotvorac, da poseti Manastir Svetog Save Osvećenog kod Jerusalima.
Kada je Sveti Sava prilazio kivotu u kome su počivale mošti Svetog Save Osvećenog, igumansko žezlo pade sa zida pred noge Svetog Save srpskog i pokloni mu se, a ikona Bogorodice Mlekopitateljice pokrenu se na svom postolju.
Manastirska bratija najpre ćutaše, a potom kazaše proročanstvo Save Osvećenog, u neverici da se ono ostvaruje pred njima.
Kad god je tih dana boravka u lavri Sveti Sava srpski ulazio u manastirski hram, ova se scena ponovljala. Proročanstvo se, dakle, ostvarilo! Tada su, iz ljubavi i milošte prema Svetom Savi srpskom, a po zaveštanju Prepodobnog Save Osvećenog, ikona Mlekopitateljica i igumansko žezlo poklonjeni arhiepiskopu srpskom, a uz njih još i poznata čudotvorna ikona Bogorodica Trojeručica.
Na povratku iz Palestine u Srbiju, Sveti Sava otide prvo na Svetu Goru, u svoj Manastir Hilandar, gde ostavi u neotuđivo nasleđe kao najlepši ukras čudotvornu ikonu Trojeručicu, a igumansko žezlo ostavi u keliji zvanoj Molivdoklisja u Kareji (sada se čuva u Isponsnici-Tipikarnici Sv. Save u Kareji).
Ovoj svetoj ikoni mnogi blagočestivi pravoslavni hrišćani obraćaju se s verom i molitvom, i preko nje od Bogomajke i Gospoda dobijaju blagodatnu pomoć za spasenje“, piše otac Nikodim Hilandarac u svom tekstu.
Stiže ikona u Novi Kalenić
Ove subote je veliki dan za Manastir Svetog Save Novi Kalenić, pored Kanbere. Iguman Metodije će danas doći u posetu svetinji i doneti kopiju čudotvorne ikone Bogorodice Trojeručice, koja je s njim doputovala sa Svete gore.
Na dočeku arhimandrita Metodija bili su vladika Siluan i mnogobrojno sveštenstvo Mitropolije australijsko-novozelandske. Po dolasku, iguman je služio liturgiju u Sabornom hramu Svetog Georgija u Kabramati, kojom je obeleženo i navečerje slave Kola srpskih sestara pri ovoj crkvi.
Arhimandrit Metodije i episkop Siluan služiće u subotu liturgiju i u Manastiru Novi Kalenić, sa početkom u 9.30 časova.
Чланак Nasleđe Svetog Save се појављује прво на Vesti online.
