Otvaranje izložbe uveličali su Ivana Bašićević Antić, unuka Ilije Bosilja i direktor Muzeja naive i marginalne umestnosti u Jagodini koji je otvoren marta ove godine, ambasador Bosne i Hercegovine u Francuskoj Bojana Kondić Panić i drugi ljubitelji ove vrste umetnosti.
Francuska publika i posetioci Pariza će u izložbenom prostoru moći da vide reprezentativna dela iz zbirke Muzeja naive i marginalne umetnosti u Jagodini, iz kolekcije Salona Oto Bihalji-Merin u Beogradu i Muzeja naivne umetnosti Ilijanum u Šidu. Izložbu prati bogat trojezični katalog sa tekstom Barbare Safarove, renomirane autorke iz Pariza, kao i projekcija dokumentarnog filma o Iliji Bašičeviću Bosilju i virtuelnoj šetnji kroz izložbeni prostor muzeja Ilijanum.
Srpski kulturni centar u Parizu ovom izložbom nastavlja da promoviše srpsku kulturu i umetnost u Francuskoj. Predstavljanjem potencijala naših umetnika publici u Parizu, koji je oduvek bio glavna stanica najznačajnijih srpskih umetnika, pomaže se ne samo u promociji naših umetnika, već se stvaraju i uslovi za buduće projekte i saradnju u oblasti umetnosti.
Izložbu će publika moći da pogleda od 13. do 29. oktobra 2022, od utorka do subote, u vremenu od 11.30 do 19.30 sati.
Ilija Bašićević Bosilj (Šid, 1895-1972)
Svoje prve slike uradio je 1957, a od 1958. godine počeo je da slika sa uljanim bojama. Za života je izlagao širom Evrope (Amsterdam, Minhen, Milano, Dortmund, Bazel, Cirih, Pariz, Rim, Đenova), u Japanu (Tokio, Osaka) i Južnoj Americi (Meksiko Siti). U Galeriji „St. Etjen“ u Njujorku organizovana je njegova samostalna izložba 2006. godine, a 2007. londonski magazin Raw Vision ga je uvrstio u 50 klasika Art brut umetnosti. Te i 2008. godine njegova dela su izlagana uz velikane kao što su Pikaso, Šagal, Kle, Kandinski i Šile, a reprodukcija Ilijine slike Ptice je objavljena i u Njujork Tajmsu.
Njegove slike se nalaze u mnogobrojnim poznatim kolekcijama i muzejima (Muzej Art Bruta u Lozani, Muzej Anatol Žakovski u Nici, Kolekcija Karla Pontija, Rokfelera, Maks Bila, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i dr). Pre smrti, veliki deo svoje kolekcije ostavio je rodnom Šidu, formirajući tako Muzej naivne umetnosti Ilijanum.
