Mlade zvezde srpskog biznisa u okviru Internacionalne konferencije mladih lidera dijaspore koja se održava u Beogradu, po prvi put su u Srbiji dobile priznanje za svoj rad. Nagrade pod nazivom „Najboljih 30 srpskog biznisa ispod 30 (godina)“ su im uručene u četvrtak uveče u Skupštini grada Beograda, a najprijatnije iznenađenje je bilo to što se među laureatima nalaze generalni direktori, vlasnici firmi, menadžeri, naučnici i umetnici, poznati i priznati u državama u kojima žive i rade.
Prvi među nagrađenima, Petar Ralević (25) biolog iz Kanade diplomirao je i magistrirao na Kvins univerzitetu u Kingstonu sa temom istraživanja novih izvora energije, a trenutno se nalazi na doktorskim studijama u Torontu. Mlad, ali već ima bogato iskustvo. Radio je u Indiji, dobitnik je nekoliko nagrada Vlade Kanade, objavljuje stručne radove. Nagrada koju je dobio ga je prilično obradovala.
– Veoma sam radostan. Pre svega, divno je videti da u dijaspori ima mladih ljudi koji mogu da pomognu Srbiji.Ovakvi skupovi su veoma važni i drago mi je da sam mogao da dođem i da razmenim ideje sa učesnicima. Kao i svi drugi mislim da i u Srbiji ima puno dece koja mogu da postignu rezultate, kao i mi, samo kada bi imali šansu. Mislim da je naš posao da ih podržimo i pomognemo – kaže Petar.
đinđić kao uzor
Anita Kočić kaže da kao svog političkog uzora u Srbiji vidi pokojnog premijera Zorana đinđića.
– Inspirišu me njegovi govori i njegova rečenica „Ako Srbija stane…“ Kada to čujem, osećam da bih i ja to isto rekla – priznaje Anita.
Većinu svog života je proveo u Kanadi, a budućnost bi voleo da „sagradi most“ između države u kojoj živi i svoje otadžbine.
– Tamo sam već dugo, studiram nove izvore energije, što u Srbiji nije mnogo napredovalo. Voleo bih da sa ovde angažujem i napravim nešto – objašnjava sagovornik „Vesti“.
Među nagrađenima je i Miljana Radivojević (28) iz Velike Britanije, doktorat na UCL Institutu za arheologiju iz oblasti arheometalurgije, i već je uspela da promeni dosadašnja znanja o nastanku evropskih civilizacija i učini srpsku kulturnu baštinu važnijom i vidljivijom u svetskim akademskim krugovima. Istraživanjem „Poreklo metalurgije u Evropi“ dokazala je da su koreni evropske metalurgije začeti na Balkanu, odnosno u Istočnoj Srbiji, i to pre 7.500 godina.
Podsticaji i stipendije
Razliku zbog kojih mladi ljudi u Kanadi uspevaju da postignu bolje rezultate u odnosu na Srbiju, Petar Ralević vidi u drugačijem sistemu i pažnji koja se posvećuje obrazovanju dece.
– U Kanadi je drugačiji sistem. Deca imaju priliku da ukoliko žele da uče, dobiju pozajmice i stipendije. Ne znam koliko je ta mreža ovde razvijena i kolika je mogućnost da na taj način mladi dobiju priliku da se školuju u inostranstvu, a potom se vrate u Srbiju. Na konferenciji sam čuo da je Vlada Srbije počela da daje takve podsticaje i mislim da je to jako važno – objašnjava Petar.
– Nagrada mi je veliko priznanje. Drago mi je da su se ljudi potrudili da naprave ovaj skup i da mladi ljudi širom dijaspore osete da su deo Srbije. Lepo je što su prepoznati po svom uspehu i da nagrađeni u svojoj zemlji. Dakle, ukoliko ova zemlja planira da se bavi budućnošću i mladima, mislim da smo mi napolju najbolji ambasadori i potencijalno najbolji povratnici u Srbiju, tako da su ova priznanja znak da nas neko voli i da prati naš rad – ističe Miljana.
Anita Kočić (29) iz Nemačke rođena je i odrasla u Berlinu, ali je uprkos tome zadržala srpsko državljanstvo. Diplomirala je političke nauke u rodnom gradu, magistrirala međunarodne odnose u Beču, a profesionalnu karijeri namerava da posveti Srbiji i njenom položaju u okviru multilaterarne saradnje sa članicama međunarodnih organizacija.
– Zaista sam srećna. Ova nagrada je potvrda da je ono što sam do sada radila značajno za Srbiju i daje mi dodatnu motivaciju za rad. Verujte, od danas osećam i odgovornost. Do sada sam radila nešto što volim i želim, i smatram da mogu, ali od danas, kako je ovo sve zvanično, imam drugačiju perspektivu. Želim da iskustva iz inostranstva primenim u Srbiji – priča Anita.
Kaže i da bi za pet godina volela da Srbiji bude priznato ono što jeste, a to je da je ključna država na Balkanu.
– To se zna zvanično ili nezvanično, po evropskim institucijama, ali to mora da se potvrdi i na međunarodnim konferencijama – zaključila je Anita.
