Bračni par Julijana i Zoran Jovičić, koji su dobar deo svog radnog veka proveli u belom svetu, otvorili su u svom stanu u Beogradu, na četvrtom spratu Pajsijeve ulice broj 5, u blizini hotela „Prag“, Muzej dijaspore i seoba. Jovičići su otvorili „migrant museum“, po ugledu na slične institucije u Tel Avivu, NJujorku, Kanadi, Hamburgu, Parizu, Londonu, Melburnu i Adelejdu. Pomenuti muzeji su i najposećeniji, a kanadski je proglašen za jedno od sedam najzanimljivijih čuda te zemlje.
Muzej Jovičića je prvi u svetu koji ima oba dela – za doseljenike i za imigrante.
– Prema mojim podacima, Srbija je prva u Evropi po broju doseljenika, a znamo kako su i zbog čega stigli ovamo. Međutim, naša glavna želja jeste da učinimo sve da se što više ljudi iz dijaspore vrati u otadžbinu, u svoj zavičaj. Ovakav muzej u Izraelu, na primer, doprineo je umnogome da se veliki broj Jevreja vrati svojoj postojbini. Takođe, saznao sam da samo u Atini ima 120.000 Grka sa australijskim pasošem, a znamo da je iveliki broj Srba primio državljanstva drugih zemalja, kao što sam to i ja učinio. O svemu tome želimo da „priča“ ovaj naš muzej – kaže profesor Zoran Jovičić, diplomirani elektroinženjer, državljanin Srbije, Australije i BiH.
Od Tesle do sportista
Poseban deo muzeja prikazuje sudbinu srpske naučne i književne inteligencije od Nikole Tesle do Mihajla Pupina i Miloša Crnjanskog, te porodice Karađorđević, a tu su i slike iz istorije srpskih crkava u dijaspori, sudbine srpskih vladika, slike pevača, sportista i drugih ličnosti koje pomažu održavanje srpske dijaspore.
Deo muzeja je posvećen i imigraciji, pre svega izbeglicama iz Drugog svetskog i ratova 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, kao i iz borbi protiv Turaka u 19. veku, a biće prikazane istorija i sudbine svih drugih dijaspora u Beogradu – jevrejske, romske, ruske, jermenske, turske, cincarske, kineske.
Veći deo eksponata nalazi se u kući profesora Jovičića na Zvezdari, ali i u Sidneju, Londonu, Rumuniji, Nemačkoj, gde je profesor Jovičić godinama radio.
– Mi smo u suštini velika dijaspora i odmah smo iza Grka, Jermena i Turaka – tvrdi profesor Jovičić, dodajući da samo njegova supruga ima bliske rođake u desetak zemalja.
Sudbina srpskih iseljenika, izbeglica, doseljenika i rasejanih po celom svetu oduvek je zanimala Julijanu Jovičić, germanistu i prevodioca, rođene i odrasle u Nemačkoj.
Pun pogodak
– Javljaju mi se ljudi sa svih strana, šalju fotose i pisma i vidim da sam napravio pravu stvar. Ovo je prilika da mnogi u Srbiji preko našeg muzeja saznaju o svojim najbližima koji su raštrkani po celom svetu – veli Zoran, očekujući da će im u ovom poduhvatu pomoći i Ministarstvo za dijaporu.
Adresa na koju raseljenici mogu da šalju svoj materijal je: zoranjovicicŽhotmail.com
– Neke rođake nikada nisam videla, a ovo je prilika da o mnogima saznam gde su i šta rade, jer će na naš mejl uputiti bar fotografije koje tražimo od iseljenika – kaže gospođa Jovičić. – Moramo da sačuvamo naš jezik i tradiciju srpske dijaspore, svesni činjenice da naša deca po svetu sve manje govore maternji jezik. Prvu kolekciju fotografija čine porodične slike i pisma iz dijaspore mog supruga Zorana – dodaje Julijana i ističe da svakog dana dobijaju sve veću podršku naših ljudi iz celog sveta.
