Muke Kola srpskih sestara iz Federalnog Sarajeva

Jedno od najstarijih društava u Bosni i Hercegovini, Kolo srpskih sestara „Velikomučenice Tekle“ iz Sarajeva u postdejtonskoj državi muči muku kako da pomogne svima kojima je pomoć neophodna, ali i kako da dođe do svoje imovine. Organizacija koja je nastala davne 1903. godine u federalnom delu Sarajeva poseduje vrednu imovinu, ali iako su gradske vlasti uredno vratile oduzeto i od islamske i od katoličke crkve, to se do sada nije desilo i sa imovinom ovog sestrinstva.
– Trenutno smo organizacija bez adrese, podstanari u sedištu Crkvene opštine, iako su u našem posedu dve zgrade i 800 kvadrata zemljišta na elitnoj lokaciji – kaže Milka Bojović, predsednica Kola srpskih sestara kantona Sarajevo.

čast

Sestrinstvo kantona Sarajevo broji ukupno 50 članica, ali se humanitarnim radom bavi tek njih 15. – Uglavnom je reč o starijim osobama kojima je čast da su članice. U većini slučajeva to su bile i njihove bake i majke – kaže Milka Bojović.

Jedna zgrada se nalazi u neposrednoj blizini hotela „Evropa“, u Ulici Jankovića čitna 1, zaveštanje Mare Pavlović iz 1930. godine. Drugi objekat je u Radićevoj ulici, kod robne kuće „Sarajka“, koji je posle rata pretvoren u Studentski dom. Ukupno 2.200 kvadrata je zaveštanje engleske državljanke mis Adeline Pauline Irbi. Istovremeno, na Kovačima se nalazi zemljište na kome je nekada bio Dom za retardiranu decu, koji je u međuvremenu srušen, a Kolo srpskih sestara je ovaj plac kupilo, uoči rata, 1941. godine.

I malo je dosta

– Dnevno nam se obrati najmanje tri osobe tražeći novac za hleb, mleko ili za lekove. Pomažemo onoliko koliko možemo, a možemo jako malo zato što su presušile donacije koje dobijamo. Ipak, i to malo je za ove ljude dosta – ističe sagovornica „Vesti“.

– Da zlo bude veće, zgrada kod hotela „Eropa“ uopšte nije nacionalizovana, zadužbina mis Irbi jeste, ali od 1990. godine zvrji prazna. Na zemljištu na Kovačima grad ne dozvoljava da se bilo šta gradi. Do sada smo se na desetine puta obraćali vlastima tražeći samo da nam vrate naše, ali oni se ponašaju kao da ne postojimo – ističe Milka Bojović.