Srpski preduzetnici koji žive i posluju u bivšim jugoslovenskim republikama mogu biti važan ekonomski resurs naše zemlje, ali je komunikacija sa njima slaba ili je u nekim slučajevima uopšte i nema. Kako bi se uspostavile bilo kakve privredne veze, centri za dijasporu Privredne komore Srbije (PKS) koji funkcionišu u okviru regionalnih komora moraju da koordiniraju rad sa Ministarstvom za dijasporu, ali i sa Biroom za regionalnu saradnju PKS, zaključeno juče na sastanku u PKS.g
Nema podataka
U Srbiji ne postoje podaci o tome koliko preduzeća u bivšim republikama drže Srbi, čime se oni bave i da li su zainteresovani za saradnju sa preduzetnicima u matici. Ipak, već nekoliko godina unazad, na različitim skupovima koje je organizovala PKS čuli su se, doduše, razjedinjeni i slabašni glasovi nekih srpskih preduzeća. Pomoć od PKS i od kolega iz matice zatražilo je najviše preduzeća čiji su vlasnici Srbi u Hrvatskoj.
– Na primer, čovek iz Slavonije je stručnjak u oblasti poljoprivredne mehanizacije i želi da otvori u svom mestu prodavnicu IMT-ovih delova. Tu onda treba da se pojavi Ministarstvo dijaspore sa Centrom za dijasporu PKS i da sklopimo posao – rekao je na skupu u PKS Zvonko Šošević, ekonomski savetnik Ministarstva dijaspore.
Potrebna strategija
Šošević je istakao da je veliki problem to što ne postoji jedinstvena baza podataka, ali i to što nema nijednog dokumenta, strategije ili nečeg sličnog što bi moglo da odredi pravac i delokruge u saradnji sa dijasporom.
– Mogli bismo da se ugledamo na gospodina Ivicu Todorića, koji je koliko ja znam, u svojim objektima u Srbiji pozapošljavao Hrvate iz Srbije. Moguće je da i u predstavništvima srpskih firmi u bivšoj SFRJ postavimo Srbe, razume se ne po svaku cenu – rekao je Šošević.
Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju PKS, rekao je da je tema srpske dijaspore u bivšim republikama nova realnost.
Zbog svega toga moraju se hitno napraviti baze podataka, koncepti saradnje i slično, kako bismo iskoristili taj dragoceni resurs.
– Naši ljudi tamo su obespravljeni i politički i ekonomski i treba im svaka vrsta naše pomoći, koja se neće ogledati samo u novcu, već i u edukaciji, logistici i slično – rekao je on.
Miletić je dodao da je, na primer, samo Regionalna privredna komora Subotice prošle godine imala promet sa preduzetnicima iz pet bivših republika od 110 miliona dolara.
– U tom smislu saradnja sa njima je jako bitan ekonomski resurs – ocenio je Miletić.
Kako je zaključeno na sastanku u PKS, moraju se prvo odrediti ciljne grupe, odnosno mora se prvo saznati ko sve posluje u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, BiH i Crnoj Gori, a ko je srpskog porekla i ko je od njih zainteresovan za saradnju sa maticom. Prema procenama nekih članova PKS, taj proces bi mogao da traje i do samog ulaska u Evropsku uniju, kada će se poslovati pod savim drugačijim okolnostima.
