Seljani oko čačka, u Vranićima, Milićevcima, Gornjoj Gorevnici, Trbušanima, Ljubiću, Premeći i Brđanima, ali i žitelji gradskog naselja Avenija lipa, od polovine oktobra trpe najezdu sitnih insekata, nalik bubamarama. Nepoznati nasrtljivci posebno su brojni na osunčanim stranama kuća i trotoara, oko prozora i na oknima.
Reč je o novim članovima zbirke insekata Srbije.
– Za stručnu javnost ovo nije iznenađenje jer su prošle godine dr Rageb Talji i njegovi saradnici, u Vorovu na Fruškoj gori, registrovali novog člana u fauni bubamara. To je harmoniaaxyridis, višebojna ili azijska bubamara, nazvana i lakrdijaš – kaže za Politiku dr Snežana Tanasković, entomolog sa Agronomskog fakulteta u čačku.
Ova bubamara je, zbog velike proždrljivosti, upotrebljiva za biološku kontrolu štetnih insekata, zbog čega je 1982. godine uvezena u Francusku iz Kine. Od Francuza su je preuzeli Grci (1994) za svoje citruse, povrće, pasulj i kukuruz, Belgija je (1997) uvezla bubamare iz Japana, Nemačka je njima pokušala da uništi vaši na ružama, a češka na hmeljaricama. Ubrzo su se pojavile i prve populacije u evropskoj prirodi pa su, u Belgiji recimo, između uvoza i prirodnog širenja, protekle samo četiri godine.
– Azijska bubamara u Evropi je potisnula deo populacije domaćih srodnika. U nedostatku osnovne hrane, vašiju, lisnih buva, afidofagnih grinja, ova bubamara je kanibalna, pa je i potpuno nepoželjan član zajednice insekata – navodi dr Tanasković.
Obojenost i mrlje kod ove bubamare veoma su različiti. Glava može biti crna, žuta ili crna sa žutim ivicama, dok su na području Evrope pokrioca najčešće narandžasta s crnim mrljama (od 15 do 21) ili crna s dve do četiri narandžaste tufne.
– Nije štetna po ljudsko zdravlje. Pošto ima usni aparat za grickanje, kod beba ili hipersenzitivnih osoba može doći do malog crvenila – kaže sagovornica koja proučava insekte.
Krilati uljezi sa susednog kontinenta znaju da isflekaju fasadu ili unutrašnji zid žutim sekretom, koji izbacuju kao odbranu od ptica ili uznemirene od čoveka. Zašto su ove bube naročito brojne baš oko kuća?
– Nameravaju da prezime u unutrašnjosti, jer čak petina populacije preživi tri zime. Da bi se sprečio njihov ulazak u kuću, preporučuje se zatiskivanje svih šupljina oko prozora i vrata pur-penom ili silikonom. Tokom narednog proleća bube će same napustiti rezidencijalni prostor.
Pojava lakrdijaša u prirodi Srbije odmah je izazvala znatiželju istraživača i već je zabeležena u našoj naučnoj publicistici. Prošlog marta na Agronomskom fakultetu u čačku održano je tradicionalno savetovanje o biotehnologiji i tada je predstavljen naučni rad o azijskoj višebojnoj bubamari, čiji su autori dr Snežana Tanasković i dr Goran Marković, sa čačanskog AF, i Rageb Talji, s Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.
