Opusteli su proplanci i padine Azbukovice oko Sokograda i manastira Svetog Nikolaja. Završila se „Moba 2003“.
Posle mesec dana rada i druženja više od 300 dece srpskog porekla sa skoro svih kontinenata i iz matice sa suzama u očima i radošću u srcu vratilo se svojim domovima širom sveta noseći dragoceni prtljag uspomena koji ostaje za ceo život.
„Moba je proleće, manastir Sv. Nikole gnezdo u kome se okupljaju laste iz dalekih krajeva da uz svoju razdraganu pesmu pomognu..“., zabeležila je kao svoj najjači utisak Zvezdana Simonović, učenica srpske gimnazije „Dositej Obradović“ iz Temišvara.
“ Ovu zemlju zovem svojom, iako u njoj ne živim, osećam da sam ovde „svoj na svome“ mada sam se u tuđini rodila. Samo ovu zemlju zovem svojom, možda i bez prava “ veli Zvezdana, izražavajući osećanja mnogih svojih vršnjaka srpskog porekla koje je tokom leta okupio vladika šabačko-valjevski Lavrentije, ostvarujući jednu svoju davnašnju želju iz prošlosti.
Magarac na mobi
Misionareći među Srbima u Australiji i Zapadnoj Evropi, preosvećeni vladika zamišljao je da svu tu srpsku decu sabere i okupi na jednom mestu u Srbiji. Tako je izgradio manastir Sv. Nikolaja, tako je ovo mesto postalo prestonica mobe, duhovni centar srpske omladine iz rasejanja i matice u kome se uči ljubavi, druženju i pravoslavlju.
“ Učinak ovih mesec dana mobe za našu decu i naš rod veći je nego mnogih dopunskih škola za godinu dana “ primećuje vladika, vidno ispoljavajući setu zbog rastanka sa svojom decom.
Energija i vreme koje je utrošio da bi se njegovi štićenici osećali kao kod svoje kuće ostavili su traga na njemu, ali on za to ne mari. Koliko se trudio da deci učini boravak na mobi prijatnijim svedoči i detalj: nabavio im je magare sa mladunčetom za igru i razonodu.
Tokom mobe u manastirskoj crkvi kršteno je osmoro mobaša. Među sojim drugovima odabrali su 16 kumova, sklopljeno je 16 večnih prijateljstava za ceo život.
“ Da moba ništa drugo nije dala, već samo ovo bi bilo dovoljno “ smatra vladika.
A poznato je da su mladi srpskog porekla iz 12 zemalja, koji su se odazvali pozivu otadžbine i SPC, osvežili jezik i kroz desetak izleta pod nazivom „Upoznajmo zemlju svojih otaca“ obišli deo prirodnih lepota Srbije. Ostalo je posebno zapamćeno gošćenje u Vojvodini, domaćinski doček u Novom Sadu i posebno Zrenjaninu i Perlezu. Celo selo sjatilo se da dočeka mlade srpskog porekla, sačinjena je trpeza od mesa, kolača i voća, a kad su gosti krenuli kući, put manastira, gepeci autobusa napunjeni su lubenicama, dinjama i kutijama punim prečanskih kolača. Tako nešto se ne zaboravlja.
Stoga ne čudi što je vladika Lavrentije poslednjih dana imao mnogo molbi da se ovogodišnji učesnici mobe ponovo nađu na istom mestu i sledećeg leta. A on ne ume da odbije, pa je to verovatno razlog što je i ove godine oborio rekord u broju smeštenih u manastirskim konacima “ skoro 200 ljudi u svakoj od smena.
Rastanak u Skadarliji
Postala je već tradicija da se na mobi začnu i nove ljubavi, a u istoriji ove manifestacije već je zabeležen jedan brak. Ove godine zagledali se jedno u drugo arheolog Danijel iz Šapca i mobašica Goca iz Perleza. Deni, kako ga zovu mobaši, došao je na mobu sa profesionalnom željom da iskopa Devojačku kulu, a sasvim namerno pronašao – Gocu. Obavešteni izvori tvrde da će se ovaj simpatični par uskoro venčati i to u manastiru Sv. Nikolaja i sa blagoslovom vladike Lavrentija.
Nisu to jedine ljubavi koje će u sledećim danima povezivati mobaše. čvrsti zagrljaji i iskrene suze na rastanku posle večere u skadarlijskom restoranu „Ima dana“ pokazali su kakav je kapital ostavila za sobom ovogodišnja moba. Skadarlija ne pamti takav rastanak. Dostojanstveno i uz zvuke tamburica razmenjene su adrese, telefoni, pozivi u goste. Posle posete gradonačelnici Beograda i blagoslova patrijarha Pavla, mobaši su poslednje zajedničke trenutke proveli za “trpezom ljubavi“ koju je organizovao Vojislav Milovanović, ministar vera u Vladi Srbije, veliki prijatelj i pokrovitelj sigurno najuspešnijeg kampa u Srbiji.
“ Biće mi neobično kad se vratim u manastir, a tamo mir i tišina. Navikli smo se na život mladih, na radost i veselje koji su ispunjavali našu kuću. Ona je sada ostala sama, pusta i prazna “ otvara dušu vladika na rastanku i poručuje:
“ Vi ste grane svetosavskog stabla po svim zemljama i svim kontinentima. Ako stablo prestane da dobija sokove iz korena, grane se osuše. Ovde u Srbiji su vaši koreni, ovde uvek imate nekoga koga možete nazvati svojim. I imate vrata na koja ne morate da kucate, jer su vam uvek otvorena “ rekao je svojoj deci vladika.
„Doviđenja na Mobi 2004“. pozdravljali su se učesnici, nevoljno napuštajući gnezdo podno Sokograda. „Laste se uvek vraćaju u svoje staro gnezdo“, zapisala je u svom sećanju Zvezdana iz Temišvara.
