Ko su kupci firmi ponuđenih za privatizaciju
Slovenci gazde u Srbiji
Za 1.908 srpskih preduzeća koja su u protekle četiri godine prodata u procesu privatizacije država je dobila 1,8 milijardi evra. Iako je samo nešto više od polovine te sume inostranog porekla, stranci su, za razliku od domaćih kupaca, mnogo više izdvojili za socijalni program zaposlenih i investicije. Najbrojnije gazde srpskih firmi su iz Slovenije, a slede sa Kipra, iz SAD, Holandije, Grčke, Švajcarske…
Stranci su za kupovinu preduzeća izbrojali 971 milion evra, dok su domaći kupci uložili 907 miliona. Interesantno je da u firmama čije su gazde ino porekla radi 56.556 zaposlenih, a ta preduzeća mogla su da računaju na socijalni program od 244 miliona evra. Istovremeno, domaći kupci pazarili su firme u kojima radi 198.121 radnik, a za socijalni program dato je 27 miliona evra. Isto je i sa investicijama. Od 921 milion evra, više od polovine (623 miliona) je iz inostranstva.
Velike multinacionalne kompanije svetske reputacije do sada su kupile na tenderu 26 srpskih velikih preduzeća. Ništa manje interesovanje nije bilo ni za aukcije, gde je kupljeno 37 firmi, ali je stranaca ubedljivo najviše na tržištu kapitala – berzi.
– Dolazak velikih multinacionalnih kompanija objašnjava se time što su one spremne da u periodu tranzicije podnesu veći rizik ulaska na novo tržište. Oni su prvi korak ka ozbiljnim stranim investicijama, a za male kompanije su znak da mogu da predvide aspekt sigurnosti istupanja na tržište. Tako je „Henkel“, kupovinom „Merime“ iz Kruševca povukao sa sobom veliki broj nemačkih i austrijskih preduzeća. Ista priča je i sa dolaskom „Filipa Morisa“, „Lafarža“, „Helenik šugera“, „Lukoila“… – kaže Rade Šević, PR Agencije za privatizaciju.
Kada se posmatra po poreklu, najviše kupaca (18) je iz Slovenije. Oni su, između ostalog, kupili kikindsku livnicu, „Jagodinsku pivaru“, „Zastava livnicu“, „Zastava alate“, dok su na tržištu hartija od vrednosti kupili akcije „Sintelona“, pivare „Efes-Vajfert“ Pančevo, „Tranšpeda“.
Drugi po brojnosti su kupci sa Kipra. Najpoznatija sa tog područja je kompanija „Ist point“, vlasnika biznismena Zorana Drakulića, a koja je pazarila Valjaonicu bakra u Sevojnu, Fabriku kablova Zaječar, „Žitomlin“, „Klas“…
Američki „Galaksi“ kupio je „Rumagumu“, a oni su jedan od sedam kupaca sa tog područja, koliko ih je iz Holandije. Slede – šest kupaca iz Grčke, Švajcarske, Austrije i Italije, po pet iz Hrvatske, Nemačke, Velike Britanije, četiri kupca iz Francuske, tri iz Mađarske, po dva sa Devičanskih Ostrva, iz Švedske, Izraela…
Koliko je šarenolik kapital po geografskom poreklu koji sada gazduje u Srbiji svedoči i podatak o po jednom kupcu iz Makedonije, Bugarske, Danske, Irske, Maršalskih Ostrva, Rusije, Luksemburga, Saudijske Arabije, Slovačke, Španije…
