Ustaljeni šabloni o birokratizovanom aparatu javne uprave kod nas morace da se menjaju pred naletom tranzicionih reformi. A da se ne bi dugo cekalo da inicijativa za promene potekne iz same javne uprave, potrudili su se – stranci. Naime, Biznis centar Bajern iz Minhena angažovao je predavace koji vec ove nedelje drže seminar na temu „Menadžment u javnoj upravi“. Seminara još ne bi bilo da ne postoji dobra višegodišnja saradnja izmedu Instituta za mala i srednja preduzeca (u okviru sistema BK grup), koji je domacin nemackim ekspertima.
U razgovoru sa dr Editom Kastratovic, direktorom Instituta za mala i srednja preduzeca, saznajemo za poslove koje vodi ovaj institut a koji su postali izuzetno aktuelni upravo ove godine, zbog starta ekonomskih reformi. Tako su pre nekoliko nedelja strucnjaci iz pomenutog centra iz Minhena održali seminar našim poslovnim ljudim na temu „Biznis planiranje i programi podrške za Istocnu Evropu“. Prisustvovali su zainteresovani biznismeni iz citave Srbije.
Forma koju prepoznaju stranci
– Posebnu pažnju preduzetnika privlaci naš seminar „Priprema, izrada i primena biznis plana“ koji održavamo jednom nedeljno. To je neophodna poslovna forma koja je do sada, na žalost, malo poznata našim ljudima a ona je kljucni dokument za pronalaženje investitora u inostranstvu. Biznis plan nije samo formular sa podacima o velicini preduzeca, broju zaposlenih i delatnosti kojom se bavi, kako se to obicno kod nas misli. Pravi biznis plan mora da ima sve elemente kao i isti takvi dokumenti evropskih preduzeca. Samo ukoliko koristimo istu formu, bicemo prepoznatljivi inostranim partnerima, investitorima i finansijerima – kaže dr Edita Kastratovic.
U želji da što pre dodu do stranih investicionih sredstava, od banaka i fondova, mnogi naši poslovni ljudi i ne znaju da moraju da se stvore preduslovi bez kojih stranci ne žele da ulože ni jedan jedini cent. Prema recima dr Kastratovic, nema sumnje da stranci pokazuju interesovanje za ulaganje u razvoj malih i srednjih preduzeca u Srbiji. Upravo su u Institutu za mala i srednja preduzeca vodeni pregovori na tu temu sa zainteresovanim investitorima iz Danske, Nemacke, Italije, SAD i drugih zemalja.
– Svi oni traže da se stvore povoljne zakonske mogucnosti i garancije za investiranje u razvoj ovih preduzeca. A to znaci da je potrebno da se formiraju investicioni fondovi za koje naše zakonodavstvo još nema odgovarajuce propise – ni za osnivanje ni za poslovanje. Osim toga, istim zakonom trebalo bi regulisati i osnivanje privatnih finansijskih investicionih organizacija za finansiranje razvoja malih i srednjih preduzeca. Posebno bi bilo važno njihovo osnivanje na lokalnom nivou jer bi se time omogucilo da organizacije iz dijaspore, komore, agencije i drugi mogu formirati fondove za podsticaj rada malih i srednjih preduzeca, ukljucujuci i takozvane privatizacijske investicione fondove koji su poznati u zemljama u tranziciji – podseca dr Kastratovic.
Hiljadu novih programa
Iskustva zemalja u okruženju pokazala su da su mala i srednja preduzeca postala zamajac razvoja prave tržišne privrede. I kod nas su, u ne baš povoljnim uslovima, prošlih godina nastajala privatna preduzeca koja su vremenom dobijala znacajnije mesto: u društvenom proizvodu Srbije privatna privreda ucestvuje sa 30 do 40 odsto.
Prošlih meseci, sa prvim reformama naglašenog tržišnog karaktera, sve veci broj ljudi zainteresovan je za programe novih preduzeca. Kako podseca dr Edita Kastratovic, Institut za mala i srednja preduzeca ima sažete verzije oko hiljadu programa za ulaganje ili proširivanje privatnih firmi iz raznih oblasti – od proizvodnje hrane, tekstila, zanatstva trgovine do turizma, rekreacije i energetike. U programima ulaganja sadržani su razni ekonomski pokazatelji: velicina prostora, broj radnika, ulaganje kapitala i vreme realizacije, rok vracanja uloženog novca, bruto i neto dobit, ekološka ocena i slicno. Za takve programe trenutno vlada veliko interesovanje preduzetnika.
Napominjuci da naša mala i srednja preduzeca najvece šanse imaju da finansijska sredstva dobiju od Evropske banke za obnovu i razvoj, od Svetske banke i od Medunarodne finansijske korporacije, dr Kastratovic podseca da zainteresovani preduzetnici najpre moraju dobro da prouce nacin i model saradnje sa takvim institucijama. Tek potom stiže i kapital.
