četiri godine nakon objavljivanja „Gorskog vijenca“ na japanskom i drugo, po nekima možda i najvažnije NJegoševo delo „Luča mikrokozma“, uskoro će se naći pred čitaocima u zemlji samuraja zahvaljujući istim prevodiocima – nedavno preminulom profesoru Kazuo Tanaki s ostrva Hokaido i Hirošiju Jamasakiju Vukeliću iz Beograda, Japancima koji su izgradili kulturni most između Dalekog istoka i nekadašnjih jugoslovenskih prostora.
Hiroši Jamasaki Vukelić je dete romantične ljubavi i braka između prelepe Japanke, profesorke engleskog jezika Jošiko Jamasaki, nekadašnjeg uglednog dopisnika „Politike“ iz Japana i jednog od najpoznatijih antifašističkih obaveštajaca uoči Drugog svetskog rata Branka Vukelića. On je pre više od četrdeset godina došao u Jugoslaviju da studira i usavršava se, tu svio porodično gnezdo i zauvek ostao u Beogradu. Iako ekonomista po struci, zahvaljujući profesoru Tanaki postao je poznati prevodilac sa srpskog na japanski, ali i s japanskog na srpski:
Nepoznati NJegoš
Sve doskoro NJegoš je bio vrlo malo poznat u Japanu, uglavnom malom broju ljudi, onih koji su se bavili južnoslovenskom kulturom i književnošću. O njemu se prvo znalo kao o crnogorskom vladaru, pa tek onda kao o pesniku, za čije je glavno delo dugo smatrana „Luča mikrokozma“, dok je „Gorski vijenac“ proglašavan romanom sa Karađorđem kao glavnim junakom.
– A koliko je NJegoš težak i nepristupačan Japancima najbolje svedoči profesor Krihara sa tokijskog univerziteta koji je svojevremeno organizovao čitanje „Gorskog vijenca“ za postdiplomce slavistike. Za godinu dana stigli su samo do kraja „Posvete“ – veli Hiroši Jamasaki Vukelić.
– Na promociji „Gorskog vijenca“ na japanskom pre četiri godine u Novom Sadu požalio sam se kako me je moj prijatelj Tanaka svojevremeno gotovo silom poveo na Lovćen i tada najavio u kakav će me mukotrpni sedmogodišnji posao uvući. Vedar i duhovit, on je to tada i potvrdio, ali i dodao da će me zbog „Luče mikrokozme“ povesti u kosmos.
Kad je Hirošiju Jamasakiju nedugo potom iz Japana stigla prva verzija prevoda „Luče“ koju je uradio profesor Tanaka, shvatio je da se njegov prijatelj nije šalio i da mu predstoji novi mukotrpni prevodilački poduhvat:
Starojapanski
Objašnjavajući slikovito prevod „Gorskog vijenca“, profesor Tanaka je svojevremeno kazao da su se opredelili za starojapanski jezik s kraja vladavine samuraja, odnosno iz NJegoševog vremena:
– Namera nam je bila da prevod izgleda kao da se neki Japanac, NJegošev savremenik, tada obreo na Cetinju i napisao stihove o istrazi poturica na japanskom, a da smo Tanaka i ja sada slučajno pronašli taj rukopis, izvršili neophodnu redakturu i izdali ga – objašnjava Hiroši Jamasaki Vukelić i tvrdi da su se tog principa držali i prilikom prevođenja „Luče“.
– Najpre sam, kao i u slučaju „Gorskog vijenca“, NJegošev deseterac „preveo“ na Japancima bliži četrnaesterac, a potom je tekst „Luče“ više puta putovao na relaciji Beograd-Tokio i obratno u potrazi za verzijom koja će u najvećoj mogućoj meri sačuvati duh NJegoševe misli, a istovremeno se najviše približiti duhu i misaonom sklopu japanskog čitaoca. Pokazalo se da je to mnogo teže nego u slučaju „Gorskog vijenca“ jer kosmička, metafizička, religiozna i filozofska misao „Luče“, za razliku od ovozemaljske životnosti „Gorskog vijenca“, nije bliska japanskom duhu, mada se ne može reći da su Japancima te teme nepoznate – upoznali su ih preko Miltona, Dantea i drugih velikana.
DŽepno izdanje
– Ja sam, naravno, svestan da „Luča“ neće postati bestseler u Japanu, baš kao što to nije postao ni „Gorski vijenac“, koji je objavljen kao vrlo luksuzno i skupo bibliografsko izdanje. Sada se spremamo da po ideji profesora Tanake i „Vijenac“ i „Luču“ stavimo u iste korice i objavimo kao džepno izdanje kako bi ta knjiga bila pristupačna svima.
Kad je rad na prevodu „Luče“ već priveden kraju, zdravlje profesora Tanake se pogoršalo. Krajem 2005. godine je utvrđeno da on boluje od raka na želucu, ali ipak nije posustajao. čak je godinu dana kasnije sa grupom prijatelja i poštovalaca još jednom posetio Crnu Goru kao da se opraštao. Nije ipak stigao, kako je planirao, da, kao i za prevod „Gorskog vijenca“, napiše uvodnu studiju – umro je u martu ove godine:
– Tako sam ja morao da napišem tu studiju i srećan sam da ću uskoro moći da javim mom prijatelju koji je otputovao u „kosmos“ da je gotovo, da sam ispunio njegov amanet i da je i „Luča“ zasjala na japanskom. Sada je samo pitanje vremena kad će biti i odštampana, a sve nade polažem u NJegoševu zadužbinu u Beogradu i ovdašnje Ministarstvo kulture, pošto, izuzimajući crkvu, odnosno Mitropoliju crnogorsko-primorsku u Crnoj Gori, za udo, ni za prevod „Gorskog vijenca“ niko nije pokazao posebno interesovanje, niti organizovao neku „državnu“ promociju – kaže Hiroši Jamasaki Vukelić.
