Saradnja Srbije i Rusije nikad nije bila bolja, političko-ekonomski odnosi su dinamični, ističe dr Jelica Kurjak, ambasador Republike Srbije u Ruskoj Federaciji. U Moskvi je već skoro osam godina, a inače je poznati stručnjak za spoljnopolitičku strategiju Rusije, posebno za odnos Kremlja prema Balkanu.
– Imamo niz postignutih sporazuma, pre svega mislim na Sporazum o viznom režimu po kojem će srpski turisti sa crvenim pasošem u Rusiji moći da borave i do mesec dana bez vize, i Sporazum o liberalizaciji trgovine. Takođe, sklopljeni su brojni lokalni sporazumi na nivou privrednih komora.
• Potpisan je novi Protokol o izmeni Sporazuma o slobodnoj trgovini. Šta on podrazumeva i šta će doneti Srbiji?
– Tim novim protokolom je, u stvari, proširena lista dosadašnjih roba. Imamo 96 odsto robe liberalizovanih bez carina, i s tendencijom rasta i do 100 odsto. Međutim, činjenica je da ekonomska saradnja nije ujednačena – uglavnom uvozimo energente, naftu i gas, a mnogo manje izvozimo. Trenutno je robna razmena veća od četiri milijarde dolara… Baveći se svim svojim problemima u poslednjih 20 godina, nažalost, mnogo smo zakasnili kao izvoznici u Rusiju. Ovde su ušli proizvođači iz celog sveta, tržište je postalo prilično probirljivo, bar Moskva. I zato nam savetuju da idemo u regione, što je trenutno jedna od najvažnijih naših akcija. Našli smo formulu bratimljenja gradova.
• Šta je to što bismo mogli da ponudimo ovom tržištu?
– Ima regiona gde su zainteresovani ili za zajedničku proizvodnju ili za uvoz zamrznutih proizvoda, voća i povrća. Zainteresovani su za meso, za zajednička ulaganja i pravljenje nekih projekata u poljoprivredi. Oni uvoze sve živo. Prema tome, imamo šansu da izvozimo krompir, kupus, voće. Već postoji saradnja u mašinskoj industriji i proizvodnji đubriva. Zainteresovani su i za našu odeću, obuću…
Odličan poznavalac prilika u Rusiji
• Dr Jelica Kurjak je rođena u Beogradu 1952. godine, diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, gde je magistrirala na temu „Sovjetska politička misao o različitim putevima u socijalizam“. Doktorsku tezu na temu „Politički pluralizam u savremenoj Rusiji i njegove reperkusije na međunarodne odnose (1990-1996)“ odbranila je na Pravnom fakultetu u Beogradu.
• Tokom naučnog rada bavila se istraživanjima sovjetske teorije i prakse, na unutrašnjem i međunarodnom planu. Jedan je od autora publikacije „Rusija, Srbija, Crna Gora“ u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
• U Ambasadi SRJ u Moskvi od 2001. godine bila je savetnik za politička pitanja, a od 2004. savetnik za politička i ekonomska pitanja. U decembru 2008, ukazom predsednika Borisa Tadića, postavljena je na dužnost ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji. Važi za odličnog poznavaoca prilika u Rusiji.
• Udata je i ima dve ćerke.
• Da li je već nešto od toga realizovano?
– Zasad to rade samo pojedinci. Ruski trgovci su se dosetili, oni odlaze u Srbiju sa hladnjačama i otkupljuju voće. Zato moramo bolje da se organizujemo. Recimo, imamo dobru proizvodnju alkoholnih pića. Ovde stiže vino iz Južnoafričke Republike, čilea, čak i Makedonije, ali nema srpskog. Znate zašto? Zato što naš proizvođač hoće jednim dolaskom da pokrije sve svoje troškove i sve svoje prethodne gubitke, a to ne može. Da bi postao konkurenatan, mora da bude jeftiniji. Nije moje da delim lekcije, ali ne može vino iz Srbije da bude 10 evra kad imamo vina iz čilea za tri ili četiri evra.
• Šta je potrebno da se promeni u Srbiji da bi se povećao broj investitora iz Rusije?
– Mi moramo da se promenimo. Mnogo Rusa žalilo mi se kako dobijaju obećanja i sklapaju dogovore, a posle od toga nema ništa. Ima i slučajeva gde naši žele da prevare. Ne kažem da su Rusi sveci, verovatno u biznisu svega toga ima, ali ako hoćete da dovedete investitora, morate da budete pošteni.
• Da li određene ruske kompanije planiraju da ulažu u Srbiju u skorije vreme?
– Neke su već investirale u mašinsku industriju, druge u pumpe za atomske centrale, a spremne su da finansiraju i izgradnju puteva. Nudimo učešće u gasifikaciji naših termoelektrana, takođe, dajemo im učešće u privatizaciji. I tu bi trebalo biti pošten i reći otvoreno – mnogo je toga privatizovano pre nego što smo mi ponudili Rusima. A biznismeni koji imaju novca naučili su da bi u krizi trebalo sačekati.
Neorganizovana dijaspora
• Koliko Srba živi u Rusiji?
– U Rusiji živi između 15.000 i 35.000 Srba, i to uglavnom u Moskvi. Najviše je radnika, pre svega, građevinskiha. Veoma malo ima visokoobrazovanog sveta. Međutim, sada imamo problem što mnogo naših ljudi, koji su u Rusiju došli 90-ih godina i ranije, nisu zakonski regulisali svoj status. Upravo zato je teško proceniti koliko ih tačno ima. To je i razlog što naša dijaspora u Rusiji nije organizovana. Verovatno se boje da se pojave, da dođu u ambasadu jer nemaju dokumenta… Takođe, mnogi tvrde da je naša ambasada bila dosta zatvorena u tim vremenima kad smo se bavili našim političkim problemima… Mi smo sada počeli da se otvaramo i dosta smo učinili na tom planu.
• Sporazum o izgradnji gasovoda „Južni tok“ neki ekonomski analitičari nazivaju „poslom veka“ za Srbiju, a drugi smatraju da bi zbog toga mogla da se nađe u nezavidnoj situaciji kod nekih članica EU.
– U tim komentarima ima mnogo dilentatizma. Uvozimo 100 odsto gas od Rusije, kao i 70 do 75 odsto nafte… Prema tome, mi zavisimo od ruskih energenata. Zašto bismo uvozili preko posredničkih zemalja, mađarskog „Mola“ ili ne znam koga već, ako je već napravljen dogovor da gasovod prođe kroz Srbiju?! To zaista može da bude projekat koji je na nivou posla veka.
• Povodom prodaje NIS-a „Gaspromu“ u Srbiji se digla velika prašina. Jedni smatraju da je NIS jeftino prodat Rusima kao ceh za podršku Kosovu, a drugi da je to bila ucena Rusije da bismo dobili gasovod.
– Poznato je da su predsednici Srbije i Rusije potpisali taj dokument krajem prošle godine. To nije bio prazan papir, već dokument iza koga stoji rad stručnjaka. Da li je prodat jeftino ili nije, to ne bih komentarisala. Rusi su kupili 51 odsto i uredno platili cenu.
• Srbija zasad uzima pozajmice od MMF-a i Svetske banke. Da li se pomoć može očekivati i od Ruske Federacije?
– Doneta je već odluka da se Srbiji nekako pomogne. U toku su razgovori koji će pokazati gde je Rusija spremna da ulaže. Mi je, u stvari, pozivamo da učestvuje u investicijama i kreditiranju svojim novcem gde bi i ona imala interes.
• Rusija je podržala težnju Srbije da stupi u članstvo EU. Ipak, srpska javnost je podeljena – ili Rusija ili EU!
– Srbija već istorijski ima tu dilemu da li na Zapad ili Istok, a mislim da ta nedoumica nije na mestu. Svet je danas povezan i ne možete da sarađujete sa jednima, a da se zatvorite prema drugima… Ako zavisimo od ruskih energenata, s jedne strane, onda od Zapada zavisimo makar u sferi razvijenih tehnologija, ako ne i od nečeg drugog. Između ostalog, mi jesmo Evropa i ne bi trebalo praviti veštačke granice! Imamo tri strateška pravca – EU, Moskva, Vašington i, na kraju, pojavio se i četvrti – naši susedi.
• Vlasti u Beogradu su povukle odluku o učešću Srbije u NATO manevrima u Gruziji, da li ćemo ostati izvan NATO-a, iako želimo u EU?
– To je složeno pitanje za ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i za naše rukovodstvo. Mogu samo da kažem da je u Rusiji naišlo na dobar odjek to što nismo poslali naše ljude na NATO vežbe u Gruziji, i to nam je stavljeno do znanja. Mislim da je to politički bio mudar potez.
• Rusija je principijelna u svom stavu da je Kosovo neotuđivi deo Srbije. Da li i ubuduće možemo očekivati takvu podršku?
– Daću sebi slobodu da tvrdim da hoće. Nema nikakvih naznaka, ni naznaka da Rusija može promeniti stav. Oni ponavljaju: dok god vi budete vodili takvu politiku, imaćete podršku.
