JAVAŠLUK OD VRHA DO DNA

Premijer kritikuje poslanike za nerad! Bivši ministar Bubalo i dalje koristi službeni stan! Dinkić obmanjuje javnost! Milošević je bio posvećen idealima slobode, pravde i ravnopravnosti! Vlada ima samo 26 službenih stanova. Službeni automobili tajna i za ombudsmana.
To su ovih dana mogli da saznaju građani Srbije koje nije prošla navika da čitaju dnevne novine.
Za Predraga Bubala, vrlo agilnog i vrlo prisutnog u javnosti ministra u vladi Vojislava Koštunice, sada se tvrdi da još uživa u velikom, salonskom službenom stanu, čak u dva, iako ima sopstveni.
Za ovaj slučaj javašluka u državnim službama uopšte nije važno ima li Bubalo stan ili nema, koliko vremena provodi u jednom, a koliko u drugom službenom stanu – što da ne, lepo mu je, može mu se i ništa ga ne košta. Važno je samo da u državi neka služba – nadležna da zatraži da Bubalo vrati stan(ove) čim mu je istekla ministarska funkcija – ne radi svoj posao. A to znači da svoj posao ne radi ni ministasrtvo u koje spada ta služba, pa znači ni taj sadašnji ministar ne radi sasvim kako treba svoj posao, na kraju ni premijer koji mora da zna kako radi svaki njegov ministar.
Niko od njih se nije oglasio ovim povodom, iako su mediji upozorili na ovu aljkavost državnih organa i službi. Stvar će biti ispitana. Ali, bez ikakvog ispitivanja se zna u čiji resor spadaju službeni stanovi, ko potpisuje rešenja o dodeli na korišćenje i ko bi morao da dovrši postupak kad istekne pravo na korišćenje. Svi u tom krugu javnosti ostaju nepoznati. Dakle, zaštićeni.

Zato je moguće da neoprostivo dugo traje javašluk u kojem niko ne odgovara praktično ni za šta, sve dok dibidus ne uprska na poslu i zasmrdi toliko da i oni bez nosa ne shvate da tako više ne može.
Inače, sve može. Ministar prosvete, socijalista Žarko Obradović može na grobu Miloševića da protestuje zbog „revizije istorije“ i da se zaklinje u vrednosti kojima je navodno život posvetio osnivač njegove partije. Bilo bi zanimljivo da je naveo i neke primere „slobode, pravde i ravnopravnosti“ kao ideala Slobodana MIloševića.
Da to nije bilo, možda, 1995, kada veliki srpski vođa nije dopustio da nepregledne kolone izbeglica iz Krajine skrenu s autoputa put juga, makar da utole žeđ! Ili kad su koju godinu pre toga njegovi dobrovoljci svraćali da predahnu u Beogradu i automatima plašili ljude na ulicama i kafićima.
Funkcionisanje države podrazumeva postojanje reda, a onda i odgovornost za njegovo poštovanje. Svejedno da li je reč o čistačima ulica, policajcima ili ministrima.
Kad ministarstva kriju koliko automobila imaju, kad odbijaju jedistven vozni park, kad ni ombudsman ne uspeva da dobije odgovore, onda je jasno da na državnim jaslima ima mnogo onih kojima tekući javašluk sasvim odgovara.
Ako je prva demokratska vlada imala preča posla, ako su i potonje bile zauzete krupnim poslovima, usput zalivajući i korov javašluka, ova najnovija bi – krajnje je vreme – morala da počne da čupa to štetno bilje. Inače nema procvata, ma koliko se trudila.